Pređi na sadržaj

Дивља мачка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Divlja mačka
Evropska divlja mačka
(Felis silvestris silvestris)
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Podred: Feliformia
Porodica: Felidae
Rod: Felis
Vrsta:
F. silvestris
Binomno ime
Felis silvestris
Podvrste

videti tekst

Pet podvrsta Felis silvestris — poštujući kao izvor rad iz 2007. vezan za proučavanje DNK.[2]

Divlja mačka (lat. Felis silvestris) je vrsta iz porodice mačaka (Felidae).

To je snažna životinja okrugle glave sa kratkom njuškom i kratkim ušima. U snažnoj vilici ističu se oštri očnjaci. Telo joj je pokriveno gustom dlakom sivo-smeđe boje sa retkim, poprečnim tamnim prugama. Kraći, debeo rep ima tamne prstenove i vrh je uvek tamno obojen. Na prednjim nogama ima pet prstiju, a na zadnjim četiri koji su sa donje strane uvek tamni. Na prstima ima oštre kandže koje može da uvuče. Grudi i trbuh su svetliji i jednolično obojeni. Veći mužjak naraste do 80-90 cm u dužinu (rep mu je dug do 37 cm), a može da bude težak i do deset kilograma.

Stanište i areal

[uredi | uredi izvor]

Živi u šumama sa proplancima i noćna je životinja. Lovi pred veče ili pred zoru, kada je gladna. Vrlo je oprezna, dobro trči, skače i vere se po stablima. Rasprostranjena je u srednjoj i južnoj Evropi. Ugrožena je lovom zbog cenjenog krzna.

U Vojvodini ima blizu 1.000 jedinki koje žive u priobalnim šumama velikih reka, Fruškoj gori, Vršačkim planinama i Deliblatskoj peščari.

Ponašanje

[uredi | uredi izvor]

Lovi živi plen; miševe, zečeve, veverice, krtice i druge male životinje. Lovi i ptice, pa čak i omanje srne. Pari se krajem u februaru i martu. Krajem proleća okoti do četiri mladunčeta u skrovištu među kamenjem ili u šupljem stablu, retko u žbunju. Lovi uglavnom noću i to kad je gladna, a danju se krije u jazbinama i nepristupačnim mestima. Teritorijalne su životinje; teritorija im je tačno ograničena. Uspešno se pari i ukršta sa domaćom mačkom.

Ova zver je opasna i nasrtljiva i može biti opasna po čoveka.

Podvrste

[uredi | uredi izvor]

Pozivajući se na analize DNK sprovedene 2007, postoji samo pet podvrsta:[2]

Raniji izvori ukazuju na mnogo veći broj podvrsta:

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Cat Specialist Group (2002). Felis silvestris. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 5. maj 2006.  Baza podataka uključuje i dokaze zašto je takson poslednja briga
  2. ^ a b Driscoll, CA (28. 6. 2007). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication”. Science. 317 (5837): 519—523. PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Kalezić M. 2000. god. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  • Simonović, D. i saradnici. 1953. Prirodopisni atlas SISARI. Znanje: Beograd.
  • Životinjsko carstvo: album-bojanka za 250 sličica; autor teksta Eugen Draganović; Beograd (2004)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]