Извор странице Београдска тврђава

{{друга значења|Београд (тврђава)}}
{{for|парк око Београдске тврђаве|Калемегдан}}
{{Споменик културе
|Име=Београдска тврђава
| Слика=20230422.Blick von der Festung.Belgrad.-021.jpg
| Опис слике= Део тврђаве са спомеником Победник
| Место=[[Београд]]
| Општина=[[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]]
| ДРЖ=СРБ
| Врста=[[тврђава]]
| Време=[[1. век|I]]–[[18. век|XVIII век]]
| Тип=[[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]]
| Степен=
| Власник=[[Србија|Република Србија]]
| Установа=[[Завод за заштиту споменика културе града Београда]]
| Седиште=Београд
| Позивни=011
| Пошта=11000
| Адреса=Калемегдан 14
| Телефон=3287-557, 3287-420
| Факс=3287-411
| Веб=http://beogradskonasledje.rs/
| Емајл=office@belgradeheritage.com
| гширина =
| гдужина =
| Остава=Category:Kalemegdan
}}

'''Београдска тврђава'''<ref>[http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/ An official site of Belgrade Fortress]</ref><ref name="TT">{{cite web |url=http://www.kultura.gov.rs/?p=901 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110727013351/http://www.kultura.gov.rs/?p=901 |archive-date=2011-07-27 |title=Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog dru tva - Kulturno nasle e - Spomenici kulture}}</ref> представља [[тврђава|градско утврђење]] око које се развио данашњи [[Београд]]. Подигнута је почетком [[1. век]]а као [[палисада]] са земљаним [[бедем]]има, да би се током [[век]]ова развијала у [[Римско царство|римски]] [[каструм]] ([[2. век|II век]]), [[Византија|византијски]] [[каштел|кастел]] ([[6. век|VI]] и [[12. век|XII век]]), [[тврђава|средњовековну утврђену]] [[главни град|престоницу]] [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] ([[13. век|XIII]] и [[14. век|XV век]]) и на крају [[Аустријско царство|аустријско]]/[[османско царство|османлијско]] [[артиљеријско утврђење]] ([[17. век|XVII]] и [[18. век|XVIII век]]). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегданским пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру [[Калемегдан]]ског парка.<ref>{{cite web |url=http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/Public-enterprise-_1966-70_1963 |title=Јавно Предузеће "Београдска тврђава" | trans-title = Public Enterprise "Beogradska Tvrđava" |access-date=2011-08-21 |url-status = dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20111009121956/http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/Public-enterprise-_1966-70_1963 |archive-date=2011-10-09 }}</ref>

Београдска тврђава се налази на ушћу реке [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а, у урбаном подручју савременог [[Београд]]а, [[Србија]]. Смештена у београдској општини [[Стари град (Београд)|Стари град]], тврђава чини специфично историјско језгро града. Као један од најзначајнијих представника културног наслеђа Београда, првобитно је заштићена одмах после Другог светског рата, међу првим званично проглашеним споменицима културе у Србији.<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević, Marina Nešković | title = Београдска тврђава од војног утврђења до споменика културе | trans-title = Belgrade Fortress from military fortification to cultural monument | newspaper = Politika | page = 13 | language = sr | date = 21 May 2022}}</ref> Тврђава је 1979. године проглашена за [[Списак споменика културе од изузетног значаја у Србији|Споменик културе од изузетног значаја]], а под заштитом је Републике Србије.<ref name="TT"/> Најпосећенија је туристичка атракција у Београду, а друга је [[Скадарлија]].<ref name="Politika">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/72010/Beograd/Skadarlija-vraca-izgubljeni-boemski-duh |author=Daliborka Mučibabić|title= Skadarlija vraća izgubljeni boemski duh|date=21 January 2010|publisher=[[Politika]]|language=sr|trans-title=Skadarlija recalls the Lost Bohemian Spirit}}</ref> Пошто је улаз бесплатан, процењује се да је укупан број посетилаца (страних, домаћих, Београђана) преко 2 милиона годишње.<ref name="kamen">{{cite news | author = Dimitrije Bukvić | title = Kameni "mesojedi" ispod Kalemegdana | newspaper = Politika | language = sr | date = 29 December 2011 }}</ref><ref name="vrh">{{cite news | author = Daliborka Mučibabić | title = Od vrha Sahat kule do dna Rimskog bunara | newspaper = Politika | language = sr | date = 13 April 2014 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/289880/Od-vrha-Sahat-kule-do-dna-Rimskog-bunara}}</ref>

== Положај ==

Тврђава се налази на врху 125,5 -{m}- високог завршног гребена [[Шумадија|шумадијске]] геолошке плоче.<ref>{{Cite web|url=http://www.zis.bg.gov.yu/upload/BeogradUBrojkama%202006%20S.pdf |title=Beograd u brojkama 2006 |accessdate=16. 05. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080216020213/http://www.zis.bg.gov.yu/upload/BeogradUBrojkama%202006%20S.pdf |archive-date=16. 02. 2008 |url-status=dead }}</ref> Пешчани спруд се протеже најмање од [[Tašmajdan|ташмајданског]] дела града, потиче из периода [[миоцен]]а и најстаријих етапа старог [[Pannonian Sea|Панонског мора]].<ref name=milioni>{{cite news | author = Branka Vasiljević | script-title=sr: Милиони година сачувани у стенама главног града | trans-title = Millions of years preserved in the rocks of the capital city | newspaper = Politika | page = 16 | language = sr | date = 15 May 2022}}</ref> Литице гребена гледају према [[Велико ратно острво|Великом ратном острву]]<ref name=Bozovic>{{cite tweet | author = Nacionalna ekoloka asocijacija - NEA Srbija | user = NEASrbija | number = 1394049230386442242 | date = 16 May 2021 | language = sr | title = Hidrogeolog Branislav Božović o Velikom ratnom ostrvu | trans-title = Hydro-geologist Branislav Božović on Great War Island | link = https://twitter.com/NEASrbija/status/1394049230386442242}}</ref> и [[Ушће Саве у Дунав|ушћу]] реке [[Сава|Саве]] у [[Дунав]], и чини један од најлепших природних видиковаца у Београду. Окружују је три улице: Булевар Петра Бојовића, Улица Тадеуша Кошћушка и Париска улица, као и железничка пруга поред реке.

== Изглед тврђаве ==
[[Датотека:Belgrade. View to Kalemegdan fortress in evening sunset light.jpg|мини|десно|250п|Поглед на Београдску тврђаву са савског кеја у [[сутон]].]]

Основу тврђаве чине два дела:
* ''Горњи град'' — обухвата плато некадашњег римског каструма, византијског кастела односно ''Деспотовог града'' и артиљеријска проширења према копну односно ка [[југ]]у и [[исток]]у.<ref>{{cite book |last=Вујовић |first=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости | year=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд |pages=103–104}}</ref>
* ''Доњи град'' — обухвата [[Стефан Урош II Милутин|Милутиново]] ''Западно подграђе'' и ''Деспотово подграђе на обали'', артиљеријско проширење ка истоку.

== Стратешки положај тврђаве ==
''Београдска тврђава'', а самим тим и сам Београд, има врло значајан стратешки положај у оквиру целокупне [[балканско полуострво|југоисточне Европе]].

Смештена је на граници [[Панонска низија|Панонске низије]] и [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и раскрсница је путних праваца који су од давнина повезивали [[Цариград]] (''-{[[Via Militaris]]}-'') односно [[Солун]] (''-{[[Via Egnatia]]}-'') са унутрашњошћу [[европа|европског континента]].

Поред копнених путева који се на том месту спајају, на њему се укрштају и пловни путеви оличени у [[Сава|Сави]] и поготово [[Дунав]]у који представља најзначајнију европску реку.

У локалном смислу гледано, тврђава се налази на крају [[Гребен (облик рељефа)|гребенског]] платоа који се на том месту стрмо спушта ка [[Ушће Саве у Дунав|ушћу Саве у Дунав]]. На тај начин је рекама спречен приступ тврђави са [[север]]а и [[исток]]а Дунавом и [[запад]]а Савом.

== Прошлост Београдске тврђаве ==

=== Привремени логор ===
Стратешки положај Београдске тврђаве коришћен је у [[неолит]]у и [[енеолит]]у, али се и поред тога, [[Келти|келтски]] град развио на простору данашње [[Карабурма|Карабурме]], око [[Роспи Ћуприја|Роспи ћуприје]].

Долазак Римљана на ове просторе, поново враћа [[Теразијски плато]] у средиште пажње. Претпоставља се да су још почетком [[1. век]]а на простору Сингидунума биле стациониране легије (''-{IV Scithica}-'' и ''-{V Macedonica}-'') али томе, за сада, нема [[Археологија|археолошких]] потврда. [[Домицијан]]ова ([[81]]—[[96]]) подела [[Мезија|Мезије]] [[86]]. године на ''[[Горња Мезија|Горњу]]'' и ''[[Доња Мезија|Доњу]]'', доводи у ово поднебље из [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] ''-{IV Flavia}-'' легију. Не зна се где је првобитно била стационирана (можда у [[Маргум (град)|Магруму]]<ref name="Маре">{{cite book|author=[[Марко Поповић (археолог)|Марко Поповић]] |title=Београдска тврђава |location=Београд|edition=2nd |publisher= |year=2006|isbn=978-86-908427-0-4|pages=}}</ref>), али је извесно да се она трајно смешта у Сингидунуму по окончању [[Дачки ратови|Дачких ратова]] почетком [[2. век]]а.

Тада је подигнут привремени војни логор од земљаних бедема и дрвених палисада окружен ровом. Дуго се сматрало да се он налазио на простору данашњег ''Горњег Града'', али за то није било потврде у [[теренско истраживање у археологији|археолошким истраживањима]]. Открића са краја [[20. век]]а (обављена [[1997]]. године) су отворила могућност да се он заправо налазио на потезу од данашњег [[Трг републике (Београд)|Трга републике]] ([[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] и [[Народно позориште у Београду|позориште]]) до [[Задужбина Илије М. Коларца|Коларчеве задужбине]] и [[Универзитетски парк|Студентског парка]], оивичен данашњим [[кнез Михаилова (улица у Београду)|улицама кнеза Михајла]] и [[Девет Југовића|Браће Југовића]].

Иако ова хипотеза још увек није у потпуности потврђена, данас се сматра да се привремени логор налазио највероватније на том простору. На основу те претпоставке, процењује се да је имао правоугаону основу чије су максималне димензије могле бити 200 m -{x}- 400 m.

=== Римски каструм ===
[[Датотека:Big Barutana Belgrade Fortress.IMG 3660.jpg|250x|мини|лево|Римска скулптура и антички споменици из [[Сингидунум]]а у изложбеном простору [[Велики барутни магацин на Калемегдану|Великог барутног магацина]].]]
Трагови насеља на простору ''Београдске тврђаве'' датирају још из [[неолит]]а, да би се у доба [[Келти|Келта]] на простору данашње [[Карабурма|Карабурме]] развио прави град под именом ''Сингидунум''.

Најстарије утврђење на месту данашње ''Београдске тврђаве'' подигнуто је највероватније између [[6]]. и [[11]]. године н. е. у време када су [[варварска племена]] почела да угрожавају [[север]]не границе [[Римско царство|Римског царства]]. Тада је на платоу од [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]] и [[Народно позориште у Београду|Позоришта]] до [[Универзитетски парк|Студентског парка]] подигнуто утврђење од земљаних бедема и палисада које је касније, највероватније у [[2. век|II веку]], прерасло у класични [[каструм|римски каструм]] који је чинио саставни део чувеног [[Римски лимес|лимеса]].<ref name="Маре" />

Каструм је имао [[Правоугаоник|правоугаону]] основу димензија 560 -{m}- са 350-{m}- и обухватао је данашњи ''Горњи Град'' са делом Калемегданског парка до данашње [[Париска улица у Београду|Париске улице]]. Током првих [[век]]ова нове ере био је стално седиште IV Флавијеве легије. После [[Подела Римског царства|поделе Римског царства]] [[395]]. године тврђава улази у састав [[Византија|Источног римског царства]] под именом ''Сингидон'', да би [[441]]. године била разрушена у великом нападу [[Хуни|Хуна]]. Краљ [[Остроготи|Острогота]] [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] је осваја [[471]]. године, да би је [[498]]. године напустио током сеоба Острогота на [[Апенинско полуострво]].

=== Касноантичко односно рановизантијско утврђење ===
Тврђава бива обновљена и ојачана нешто пре [[535]]. године током владавине [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Јустинијан I|Јустинијана I]] (527—565). Том приликом је њена површина сведена највероватније само на правоугаони простор данашњег ''Горњег Града''. Око ње се током [[Словенско насељавање Балканског полуострва|словенског насељавања на Балканско полуострво]] смештају [[Срби]]. Тврђаву су у [[8. век|VIII веку]] разорили [[Авари|Обри]], после чега је она неко време била напуштена.

=== Средњовековно утврђење ===
[[Датотека:Despotova kula7.jpg|мини|десно|250п|Деспотова капија и Диздарева кула представљају заједно са североисточним бедемом најбоље очуван део средњовековног Горњег града с почетка [[15. век]]а. Кула је добила назив по томе што је у другој половини [[18. век]]а у њој становао диздар — заповедник тврђаве. Тешко је страдала у бомбардовању Београда [[1915.]] године.]]
Не зна се поуздано када су обновљени бедеми и живот у ''Београдској тврђави'', али је извесно да је у средином [[9. век|IX века]] постојало утврђено насеље. Оно је највероватније обухватало [[запад]]ни [[угао]] некадашња касноантичка утврђења (простор будућег византијског [[Каштел|Кастела]] и ''Деспотовог Града'') као [[Цитадела|цитаделу]] утврђену [[камен]]ом, док је остатак простора некадашњег касноантичког утврђења односно [[Правоугаоник|правоугаони]] простор ''Горњег Града'' био опасан земљаним бедемом са [[паланка|палисадом]] испред кога се налазио суви шанац чиме се ''Београдска тврђава'' није умногоме разликовала од већине осталих утврђења у Европи тог доба. Археолошки остаци рова пронађени су 2012. године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Rov-na-Kalemegdanu-iz-devetog-veka.sr.html Ров на Калемегдану из деветог века („Политика”, 6. јул 2012)]</ref>

Рановизантијска (касноантичка) тврђава је била грађена од белог камена који је блијештао са свог уздигнутог положаја над панонском равницом, због чега су јој Срби дали назив ''Бели Град'' односно ''Београд'' под којим се тврђава и насеље први пут помињу [[16. април]]a [[878]]. године у писму [[папа|римског патријарха]] [[Јован VIII (папа)|Јована VIII]] упућеног [[Бугари|бугарском]] [[кан (Приморски Алпи)|кану]] [[Борис I|Борису]] (852—889).

Током [[век]]ова тврђавом и градом управљају на смену Бугари, Византинци и [[Мађари]], да би у [[11. век|XI веку]] поново дошла у руке Византијског царства после слома [[Самуилово царство|Самуиловог царства]] ([[1018]]). Пошто је град тада постао истурено гранично утврђење Византије, некадашњи касноантички бедеми су обновљени.

Мађари су покушали да заузму град 1071. године, да би [[1127]]. године успели на кратко да заузму град, али пошто нису били у стању да град задрже порушили су утврђење и тако добијени материјал су искористили за утврђивање [[Земунска тврђава|Земунског Града]]. За време владавине [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]] (1143—1180) Византинци заузимају [[Земун]], а камен који је три [[десетлеће|деценије]] раније прешао [[Сава|Саву]] враћен је и уграђен назад у ''Београдску тврђаву'' која у периоду од 1151. до 1165. године бива претворена у [[каштел|кастел]] у облику [[делтоид]]а димензија око 135 -{m}- са око 60 -{m}-, смештеног на простору некадашње цитаделе.

Град [[1183]]. или [[1184]]. године пада у руке Мађара који владају њиме све до почетка [[15. век|XV века]] са малим прекидом од [[1284]]. године је њиме управљао прво тзв. ''сремски краљ'' [[Стефан Драгутин|Драгутин]] (краљ [[Србија|Србије]] 1276—1282, краљ [[Срем]]а 1282—1316), а потом и његов брат [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] (1282—1321), да би га Мађари поново повратили [[1319]]. године. Током своје владавине Милутин је проширио утврђење на запад, спустивши [[бедем]]е до Саве (тзв. ''Западно Подграђе''). Српски цар [[Стефан Душан|Душан]] (1331—1355) и касније кнез [[Лазар Хребељановић|Лазар]] (1371—1389) су покушали да заузму тврђаву, али без успеха.

=== Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића ===
{{Главни чланак|Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића}}
[[Датотека:Kalemegdan 2013 12.jpg|мини|лево|250п|Остаци замка деспота Стефана у северозападном делу Горњег града. Замак је у потпуности порушен у великој експлозији барутног магацина у Горњем граду октобра [[1690.]] године за време тзв. Великог турског рата 1688—1690.]]
[[Датотека:Zindan kapija i most.jpg|мини|десно|250п|[[Зиндан капија]] и мост. Сви мостови на Калемегдану су били дрвени да би се лакше могли запалити и тиме спречи продор освајача. Изграђена је за време угарске владавине у периоду од [[1440]]-[[1456.]] године како би ојачала прилаз Деспотовој капији која је тада представљала главни улаз у Горњи град. Овде су вођене жестоке борбе током опсаде султана [[Мехмед Освајач|Мехмеда Фатиха]] [[1456.]] године који је после Цариграда желео да освоји Београд. Међутим, одлучујућа битка се ипак одиграла на реци, односно Дунаву. Након пораза турске флоте пала је и опсада града. Београд је коначно освојио током похода султан [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]] Величанствени [[1521.]] године. У међувремену, између две велике битке за Београд откривен је [[Нови свет]]. Добила је касније назив по томе што су њени подруми претворени у тамнице.]]

[[Вазал]]ним уговор који је са [[списак угарских владара|мађарским краљем]] [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом]] (1387—1437) закључио [[1403]]. године [[српски деспот]] [[Стефан Лазаревић]] (1377—1427) српска деспотовина је добила Београд и још неке области. Током његове управе градом, тврђава коју су Османлије [[1397]]. године разрушиле је обновљена и значајно проширена у периоду од 1403. до [[1407]]. године када је обновљен [[каштел|кастел]] који је претворен у деспотов утврђени [[дворац]] ([[1405]]), после чега је обновљено ''Западно Подграђе'' у коме је подигнуто ''Ратно пристаниште''. Радови на проширењу утврђења су трајали све до смрти [[деспот]]а Стефана [[1427]]. године, а у самом граду се од 1405. године налази [[престонице Србије|престоница Србије]] која је до тада била у [[Крушевац|Крушевцу]] (види ''[[Град цара Лазара]]''). Током Стефанове владавине у граду је обновљен:
# Манојлов кастел који је претворен у деспотов утврђени дворац са [[Првобитна кула Небојша|првобитном кулом Небојша]] као [[донжон кула|донжоном]] (окончано 1405)
# ''Западно Пограђе'' које је ојачано и уз које је подигнуто ''Ратно пристаниште'' (окончано 1407) док су као потпуно нови делови тврђаве у периоду од 1407. до 1427. године редом подизани:
# ''Горњи Град'' који је опасан системом двоструких бедема, попут ''ниског'' и ''задњег бедема'' у [[истанбул|цариградским]] [[Двоструки бедеми Теодосија II|Теодосијевим бедемима]]
# Дубоки суви [[Шанац (прва линија одбране)|шанац]] испред ''Горњег града'' са копнене стране
# Доњи Град са ''Градским пристаништем'' чији је улаз чувала кула која је касније прерађена у [[Кула Небојша|данашњу кулу Небојшу]]

чиме је површина која је опасана бедемима за нешто мање од четврт века увећана десетоструко.

После Стефанове смрти, Београд бива враћен Мађарима који га додатно ојачавају због све веће опасности од Османлија, које су га три пута [[Опсада|опседале]]:
* 1440. — [[опсада Београда (1440)|прва опсада]] под вођством [[Мурат II|Мурата II]] (1421—1451)
* [[1456]]. — [[опсада Београда (1456)|друга опсада]] под вођством [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II Освајача]] (1451—1481) који је [[1453]]. године [[Пад Цариграда (1453)|заузео Цариград]] и [[пад Византије у XV веку|срушио Византију]]
* [[1521]]. — [[пад Београда (1521)|трећа опсада]] под вођством [[Сулејман Величанствени|Сулејмана I Величанственог]] (1520—1566) који заузима Београд на свом [[Опсада Беча (1529)|походу ка Бечу]] ([[1529]]) преко [[Мохачка битка|Мохачког поља]] ([[1526]]).

Током своје владавине Мађари су додавали барбикане испред главних градских капија, истурени део утврђења на истоку и прерадили су данашњу кулу Небојша у типичну артиљеријску кулу тог доба.

=== Артиљеријско утврђење ===
[[Датотека:Belgrad Kalemegdan 10.JPG|мини|десно|250п|[[Краљ капија]] у барокном стилу и нови бедеми из прве половине [[18. век]]а на улазу у Горњи град. Изграђени су на месту старе средњовековне капије и бедема. Грађена је [[1693]]-[[1696.]] године и тешко оштећена током аустријског бомбардовања [[1717.]] године. Коначни облик је добила током велике аустријске реконструкције тврђаве у првој половини [[18. век]]а. Стари дрвени мост замењен је [[бетон]]ским [[1928.]] године.]]
[[Датотека:2014-04-06 17-33-31 Kalemegdan.jpg|мини|лево|250п|Нови бедеми из прве половине [[18. век]]а прилагођени новој ратној техници а који су заменили старе средњовековне бедеме из прве половине [[17. век]]а.]]

Аустријанци освајају тврђаву [[1688]]. године и почињу са опсежном обновом и прерадом из средњовековног у артиљеријско утврђење. Посао је поверен [[Андреј Корнар|Андреју Корнару]] који га је већином привео крају [[1696]]. године под Османлијама које су у међувремену повратиле град. Том приликом је током бомбардовања погођен барутни магацин смештен у Деспотовом Граду што је изазвало велику експлозију у којој је страдао готово цео Деспотов Град. Међутим Корнарова решења су већ тада била застарела, а због сталних борби никада нису ни у потпуности завршена.

Аустријанци заузимају [[1717]]. године Београд и у периоду од [[1723]]. до [[1736]]. године [[Швајцарска|Швајцарац]] [[Никола Морес фон Доксат]] изводи велике преправке и дограђивања тврђаве у склопу којих је планирано и подизање додатних утврђења на левим обалама Саве и Дунава која би била повезана са самим утврђењем. Међутим тврђава је [[Београдски мир|Београдским миром]] из [[1739]]. године без борбе враћена Османлијама, а Аустријанци су били приморани да поруше новоизграђене бедеме у року од три (бастиона траса око вароши) односно шест (утврђења у склопу тврђаве) месеци. По окончању тих радова град бива у јуну [[1740]]. године предат Османлијама. Због потребе очувања својих северних граница [[Османско царство|Османска империја]] је морала да обнови и додатно утврди Београдску тврђаву, али је услед лошег финансијског стања у самом царству та обнова трајала преко две [[десетлеће|деценије]] и није унела ништа ново, већ је представљала поједностављену обнову тада већ застарелих Доксатових решења.

Београдска тврђава октобра [[1789]]. године поново пада у аустријске руке, али већ [[1791]]. године бива враћена Османлијама према одредбама [[Свиштовски мир|Свиштовског мира]].
[[Датотека:Kalemegdan, a24.jpg|мини|десно|250п|Видин капија у североисточном делу Доњег града, изграђена је у раздобљу 1740-[[1750.]] године, у оквиру турских радова на претходно порушеним аустријским фортификацијама.]]

Српски устаници под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]] освајају тврђаву [[1807]]. године и она остаје у саставу устаничке Србије све до пропасти [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1813]]. године. Према [[Уговор о предаји градова 1868.|уговору о Османлијском напуштању Србије]] кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу Обреновићу]] (1839—1842, 1860—1868) [[19. април]]a [[1867]]. године бивају симболично предати кључеви Београдске тврђаве. Непосредно после овога утврђење губи свој војни карактер, а од [[1869]]. године цео простор некадашње тврђаве и њене околине почиње да се претвара у [[Калемегдан]]ски парк.

Простор тврђаве је страдао током бомбардовања за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] и том приликом су уништене скоро све зграде у њеној унутрашњости, а сами бедеми су претрпели тешка оштећења.

Зграда Географског института, у којој се данас налази Војни музеј, гради се од 1924. – то је прва зграда грађена према тадашњем Генералном плану.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/07/26?fullscreen#page/6/mode/1up "Политика", 26. јул 1924, стр. 6]</ref> На градилишту је пронађена римска статуа жене, близу два метра висине,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/08/06?fullscreen#page/5/mode/1up "Политика", 6. авг. 1924, стр. 5]</ref> пренета у Народни музеј. Пронађен је и римски новац и плоча са латинским натписом, који су радници уништили.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/08/29?fullscreen#page/5/mode/1up "Политика", 29. авг. 1924, стр. 5]</ref> У Горњем граду се налазио гарнизонски војни затвор.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/10/02?fullscreen#page/4/mode/1up "Политика", 2. окт. 1924, стр. 4]</ref>

Пре градње савског кеја, уклањани су „први бедеми… сасвим на обали” у лето 1936,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/07/04?pageIndex=00009 „Време”, 4. јул 1936], слика доле лево</ref> кружни пут испод Доњег града је завршаван крајем августа.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/08/29?pageIndex=00005 „Време”, 29. авг. 1936]</ref> У склопу реконструкције тврђаве, те године је подизана „петоспратна кула” у околини цркве Ружице и мостови.<ref>„Политика”, 18. септ. 1936, [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/09/18?pageIndex=00009 стр. 9] и [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/09/18?pageIndex=00010 10]</ref> У то време је и [[Зиндан капија]] реконструисана и добила данашњи изглед.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/01/31?pageIndex=00013 „Политика”, 31. јан. 1940]</ref> Кафана између [[Београдски зоолошки врт|Зоолошког врта]] и [[Црква Ружица|Цркве Ружице]] грађена је 1938.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/27?pageIndex=00008 „Време”, 27. јул 1938]</ref> и отворена у јуну 1939<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/06/02?pageIndex=00008 „Политика”, 2. јун 1939]</ref> (закупац је убрзо био осуђен по Закону о сузбијању скупоће<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/06/28?pageIndex=00009 „Политика”, 28. јун 1939]</ref>). Кула Небојша је такође рестаурирана 1938, повећано је шеталиште на савској страни, оправљени срушени зидови тераса испод „Победника”.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/15?pageIndex=00014 „Политика”, 15. мај 1938, стр 14]</ref> Пре рата је планирано да се у Доњем граду изгради олимпијски стадион.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/06/12?pageIndex=00022 „Политика”, 12. јун 1938]</ref>

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у склопу тврђаве су биле стациониране [[Нацистичка Њемачка|немачке окупационе снаге]]. Доњи град је регулисан 1941—43, уклоњене су старе зграде и рушевине и простор је претворен у парк.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0368.jpg „Коло”, 8. мај 1943]</ref><ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0528.jpg „Коло”, 3. јул 1943]</ref> После [[Београдска операција|ослобођења Београда]] [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. године у тврђаву су се сместиле трупе [[Југословенска народна армија|ЈНА]], које су је напустиле [[1946]]. године када је цео простор тврђаве и парка стављен под заштиту државе.

У 2018. години најављено је да ће цео део приобаља од [[Brankov most|Бранковог моста]] на Сави до [[Панчевачки мост|Панчевачког моста]] на Дунаву бити трансформисан у [[линеарни парк]], по узору на [[Хај лајн]] парк у [[Њујорк]]у и [[парк Зарјадје]] у [[Москва|Москви]]. То би опколило Београдску тврђаву. У априлу 2019. најављено је да ће се парк простирати на {{convert|4,7|km|abbr=on}}, покривајући површину од {{convert|47|ha|abbr=on}}.<ref>{{cite news | author = Daliborka Mučibabić | title = Linijski park po uzoru na njujorški Haj lajn | trans-title = Linear park tailored after the New York's High Line | newspaper = Politika | page = 15 | language = sr | date = 6 March 2018 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/399541/Linijski-park-po-uzoru-na-njujorski-Haj-lajn}}</ref><ref>{{cite news | author = Daliborka Mučibabić | title = Novi park od Beton hale do Pančevačkog mosta | trans-title = New park from the Beton Hala to the Pančevo Bridge | newspaper = Politika | page = 15 | language = sr | date = 10 April 2019 | url =http://www.politika.rs/sr/clanak/427093/Novi-park-od-Beton-hale-do-Pancevackog-mosta}}</ref> У августу 2021, град је проширио пројекат на {{convert|66|ha|abbr=on}}, али ће само {{convert|22,8|ha|abbr=on}} заправо чинити зелени коридор, док ће остатак бити приватни стамбени објекти, комерцијални објекти и спортски терени.<ref>{{cite news | author = Daliborka Mučibabić | script-title=sr: Чисте трасу будућег линијског парка на Дорћолу | trans-title = Route of the future linear park in Dorćol is being cleaned | newspaper = Politika | page = 18 | language = sr | date = 14 October 2022}}</ref> Ово је изазвало негативне коментаре стручњака. Нови дизајн би заправо потиснуо људе од реке, да шетају садашњим булеваром који окружује тврђаву. Сама тврђава би на крају била додатно деградирана и обезвређена, те су архитекте и археолози уместо тога предложили анкете, истраживања и конзервацију подножја тврђаве. Пројекат парка је описан као димна завеса, са стварном сврхом продаје обала реке приватним инвеститорима и подизања цена некретнина.<ref>{{cite news | author = FoNet | title = Ne davimo Beograd: Projektom "Linijski park" se prikriva privatizacija obala | trans-title = "Linear park" project is a smokescreen for the privatization of the riverbanks | publisher = N1 | language = sr | date = 2 July 2022 | url = https://rs.n1info.com/biznis/ne-davimo-beograd-projektom-linijski-park-se-prikriva-privatizacija-obala/}}</ref>

Нова градска управа на челу са градоначелником [[Aleksandar Šapić|Александром Шапићем]] је 2022. године урбанистичким планом града укључила измештање Београдског зоолошког врта из тврђаве. У фебруару 2023, године Шапић је најавио пресељење у деоницу [[Ada Ciganlija#Ada Safari|Ада Сафари]] острва [[Ада Циганлија]]. Градски менаџер Мирослав Чучковић објаснио је пресељење: „Од оснивања нове градске управе… доносили смо одлуке које су везане за нашу посвећеност просторима којима су се Београђани приближавали свих ових претходних година. То су простори за које сматрамо да треба да имају неку нову врсту садржаја и могућност директног улагања у њих“.<ref>{{cite news | author1 = Politika | author2 = Nova.Rs | author3 = Beta | title = Evo gde beogradske vlasti nameravaju da presele Zoo vrt | trans-title = Location where Belgrade authorities plan to relocate the zoo | publisher = N1 | language = sr | date = 2 February 2023 | url = https://n1info.rs/vesti/evo-gde-beogradske-vlasti-nameravaju-da-presele-zoo-vrt/}}</ref> Шапић је додао да је „донета политичка одлука да се то реши“, а ако све буде по плану, пресељење би могло бити завршено за три године.<ref name=selidba>{{cite news | author = Branka Vasiljević | title = Zoo vrt se seli na Adu Ciganliju | trans-title = Zoo moves to Ada Ciganlija | newspaper = Politika | pages = 01 & 13 | language = sr | date = 4 February 2023 | url = https://www.politika.rs/sr/clanak/535991/zoo-vrt-selidba}}</ref>

Реакције јавности и стручњака на пројекат биле су велике, углавном у погледу брзоплетости, арбитраже, ирелевантности, законитости и одабира локације. У јавности се спекулисало да становницима новоизграђеног богатог стамбеног комплекса К-Дистрикт преко пута зоолошког врта смета смрад, или да би се уместо зоолошког врта на овако изузетној локацији могли градити неки уноснији објекти, јер су „директне инвестиције“ дате као један од разлога.<ref>{{cite news | author = Mašina | title = Stručne organizacije protiv ishitrenog izmeštanja Beo Zoo vrta na Adu Ciganliju | trans-title = Expert organizations against hasty relocation of Beo Zoo to Ada Ciganlija | publisher = Mašina | language = sr | date = 6 February 2023 | url = https://www.masina.rs/strucne-organizacije-protiv-ishitrenog-izmestanja-beo-zoo-vrta-na-adu-ciganliju/}}</ref><ref>{{cite news | author = N1 Beograd | title = Ada Ciganlija nije dobra lokacija za Zoo vrt, neophodno usvojiti GUP | trans-title = Ada Ciganlija is not a good location for the zoo, it is necessary to adopt the General Urban Plan | publisher = N1 | language = sr | date = 5 February 2023 | url = https://n1info.rs/vesti/gosti-n1-ada-ciganlija-nije-dobra-lokacija-za-zoo-vrt-neophodno-usvojiti-gup/}}</ref> Шапић се потом мало повукао, рекавши да је то само „политичка идеја“ која се не прави на брзину, да ће се тек сада радити анализе и анкете ради провере одрживости, да се ништа неће градити уместо зоолошког врта, већ ће се тврђава [[Conservation and restoration of immovable cultural property|конзервирати]] уместо тога, и да не постоји одређени временски оквир за пројекат.<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | title = Одлука о премештању Зоо-врта није донета "преко колена" | trans-title = Decision on relocation of the zoo was not made hastily | newspaper = Politika | page = 16 | language = sr | date = 7 February 2023}}</ref><ref>{{cite news | author = Tanjug | title = Šapić: Odluka o Zoo vrtu nije doneta "preko kolena" | trans-title = Šapić: Decision on the zoo was not made hastily | publisher = Euronews.rs | language = sr | date = 6 February 2023 | url = https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/77194/sapic-odluka-o-zoo-vrtu-nije-doneta-preko-kolena/vest}}</ref>

== Археологија ==
=== Други светски рат ===
[[File:Kapija Karla VI.jpg|thumb|250px|Капија [[Charles VI, Holy Roman Emperor|Карла VI]].]]

Већ у априлу 1941. године, професор и мајор [[Јохан Албрехт фон Рајсвиц]] је постављен у Службу за заштиту културних вредности у Србији. Спасао је бројне културне објекте у Србији, за које је после рата добио похвале и од неких српских историчара. Доњи град је 20. октобра 1941. ограђен по његовом наређењу чувања и заштите тврђаве. Он је такође започео и археолошка ископавања. Међутим, право на копање у тврђави тражено је и од псеудонаучне организације [[Аненербе]] и од Главне радне групе југоисток од [[Reichsleiter Rosenberg Taskforce|Радне групе Рајхслајтера Розенберга]]. Под финансијским и политичким притиском, фон Рајсвиц је осећао да мора да стане на страну једног од њих, те је у октобру 1941. договорио учешће Аненербеа са шефом организације [[Walther Wüst|Валтером Вустом]]. На основу тога, колаборационистички министар просвете и вера [[Велибор Јонић]] издао је „дозволу за монопол“ Аненербеовом генералном секретару [[Wolfram Sievers|Волфраму Сиверсу]] у фебруару 1942.<ref name=anenerbe>{{cite news | author = Branko Bogdanović | script-title=sr: Шта је Аненербе тражио у Београду | trans-title = What Ahnenerbe searched for in Belgrade | newspaper = Politika-Magazin, No. 1174 | pages = 26–27 | language = sr | date = 29 March 2020}}</ref>

Аустријски праисторичар Фридрих Холсте изабран је да спроведе истраживање, али је убијен у мају 1942. у близини [[Харков]]а у [[Ukraine|Украјини]], пре него што је стигао у Београд. Заменио га је [[Wilhelm Unverzagt|Вилхелм Унферцагт]], директор [[Museum für Vor- und Frühgeschichte (Berlin)|Берлинског музеја за праисторију и рану историју]]. Уз Сиверса и [[Herbert Jankuhn|Херберта Јанкуна]], блиског сарадника [[Heinrich Himmler|Хајнриха Химлера]], Унферцагт је започео циљано ископавање, тражећи материјалне доказе који би потврдили немачку идеју о трансформацији Београда у ''Prinzeugenstadt''. Он је посебно тражио монументалну капију на уласку у Доњи град, подигнуту током обнове Београда Николе Доксата по наређењу [[Prince Eugene of Savoy|принца Еугена Савојског]] током 1720-их и 1730-их година. Капија је добила име по [[Holy Roman Emperor|светом римском цару]] из тог периода, [[Charles VI, Holy Roman Emperor|Карлу VI]]. Секретар Министарства унутрашњих послова Рајха [[Wilhelm Stuckart|Вилхелм Штукарт]] је већ 15. јула 1941. послао допис у којем тражи да се Београд претвори у „Рајхову тврђаву“. Требало је да се војно повеже са [[Борски рудник|Борским рудницима]] бакра и злата и [[Iron Gates|Ђердапском клисуром]] Дунава, да би се створила заштитна зона Баната. Ова зона је требало да постане Еугенија, односно Дистрикт Принца Еугена, где је требало да се населе и прошире [[Danube Swabians|дунавске Швабе]].<ref name=anenerbe/>

Копање је трајало 1942. и 1943. године, када је прекинуто након што је почело [[Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату|савезничко бомбардовање Београда]]. До 1943, Немци су потпуно обновили капију Карла VI, до најситнијих детаља. Реконструкција је обухватила [[картуш]] са иницијалима цара на [[Capital (architecture)|престоници]] са спољне стране, а наводни грб никада постојеће [[Triballi|Трибалије]], са унутрашње стране (вепар са стрелом прободеном кроз главу). Како се мотив овог грба појављивао у средњовековним српским печатима и усвојен као део српског грба после [[First Serbian Uprising|Првог српског устанка]] 1804. године, требало је да прикаже инкорпорацију Србије у западно царство. Капија је оштећена већ током тешког [[Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату#Ускршње бомбардовање 1944|савезничког ускршњег бомбардовања у априлу 1944.]] године.<ref name=anenerbe/>

Није познато да ли је Аненербе нешто конкретно тражио или је само желео да фалсификује пут којим су [[Аријевци]] са Блиског истока стигли у Немачку. Неки сачувани документи показују да су открили остатке келтских и готских насеља, ров из римског периода и реликвије из аустријске владавине након освајања Еугена Савојског. Неки извори тврде да је након почетка бомбардовања документација и део артефаката превезени у [[Лебус]], у Немачкој, и сматрају се изгубљеним. Други тврде да је цео материјал похрањен у Музеју града Београда. Оно што се поуздано зна јесте да су Немци током „чишћења терена“ 1941–1942 године потпуно уништили темеље аустријске артиљеријске касарне подигнуте у периоду 1723–1736.<ref name=anenerbe/>

=== После рата ===

Град је 29. фебруара 1952. године донео „Одлуку о заштити, адаптацији и одржавању народног парка Калемегдан“ којом су постављене границе заштићених подручја као реке [[Дунав]] и [[Сава]] и улице Тадеуша Кошћушког и Париске. Београдски Завод за заштиту споменика културе је 1962. године проширио зону на неколико блокова преко пута. Детаљни план Калемегдана из 1965. године предвиђао је да се, упркос огромној археолошкој вредности која лежи испод тврђаве, може истражити, рестаурирати или заштитити у основи само оно што је до тада откривено. То је изазвало проблем како за проширење парка, тако и за даље истраживање подземља тврђаве. Најбољи пример је Доњи град где се не виде ни парк у потпуности развијен ни остаци некадашње луке која се ту налазила.<ref>{{cite news | author = Vladimir Bjelikov | title = U prilog Čodbrani beogradske tvrđave | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = sr | date = September 2011 }}</ref>

Површина тврђаве је {{convert|66|ha|abbr=on}}. До 2000. године само 5% те површине је археолошки испитано, а до 2010. тај број је порастао на 12% или {{convert|8|ha|abbr=on}}. На основу досадашњих сазнања, процењује се да је за време владавине деспота [[Stefan Lazarević|Стефана Лазаревића]] у првој половини 15. века, када је Београд постао престоница Србије, град у оквиру тврђаве имао 5.600 до 12.000 становника. Археолошка истраживања су вршена на следећим локацијама:<ref>{{cite news | author = Daliborka Mučibabić | title = Mapa zakopanog blaga Beogradske tvrđave| newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = sr | date = 5 December 2010| url = http://www.politika.rs/sr/clanak/158845/Beograd/Mapa-zakopanog-blaga-Beogradske-tvrdave}}</ref>

* Горњи град у унутрашњој тврђави; прегледано 1948–2009; пронађени остаци припадају праисторији, антици, средњем веку и турско-аустријском периоду
* бедем на обали у Доњем граду 1963–2010; средњи век и турско-аустријски период
* Калемегдански парк 1973–2010; антика, средњи век и турско-аустријски период
* [[Београдски зоолошки врт]] 1988; антика, средњи век и турско-аустријски период

У септембру 1969. објављена су велика открића. Изглед Доњег града је након ископавања скоро потпуно промењен. Откривена је средњовековна калдрма, стари бедеми и капије. При томе је Доњи град учињен приступачнијим посетиоцима, укључујући ново степениште и реконструкцију дела средњовековног бедема. У Горњем граду откривена су четири велика, масивна стуба из периода деспота Стефана Лазаревића (15. век). То су остаци средњовековног моста који се налазио испред главног улаза у унутрашње утврђење града. Тврђава је била окружена дубоким ровом. Раније се знало да је у оквиру тврђаве постојао унутрашњи, [[покретни мост]], који је опстао до 17. века, али се није знала његова тачна локација и тип конструкције.<ref>{{cite news | author = Vera Cvijić | script-title=sr: Пронађени остаци утврђења деспота Стевана Лазаревића (reprint on 21 September 2019) | trans-title = Remains of the despot Stevan Lazarević's fortress discovered | newspaper = Politika | language = sr | date = 21 September 1969}}</ref>

Истражене деонице после 2000. године обухватају прилазну стазу до [[Мало степениште у парку Калемегдан|Малог степеништа у парку Калемегдан]], бастион на савској падини, капије Краља, Саве, Мрака и Карађорђа, Велики [[Равелин]] итд.<ref name=vrh/> Приликом реконструкције [[Чесма Мехмед-паше Соколовића|Чесме Мехмед паше Соколовића]] 2017. године, поред Дефтердарове капије у Горњем Граду, дошло је до неколико археолошких открића. Откривени су остаци римског каструма, две урне из бронзаног доба и остаци неолитског предмета. Налази су конзервирани и поново сахрањени.<ref>{{cite news | author = Milan Janković | title = Od jedan do pet – Nova otkrića | trans-title = From 1 to 5 – New discoveries | newspaper = Politika | language = sr | date = 23 October 2017 }}</ref>

== Карактеристике ==

Београдска тврђава је углавном подељена на четири дела. Четири деонице, од којих две чине саму тврђаву (Доњи и Горњи Град), а две данас чине Калемегдански парк, биле су подељене [[Цариградски друм|Цариградским путем]], на локацији савремене пешачке стазе поред Уметничког павиљона Цвијете Зузорић.<ref name=vrh/>

=== Доњи град ===
[[File:Kalemegdan crkva.jpg|right|thumb|250px|[[Ružica Church|Црква Ружица]]]]

Доњи Град заузима падину ка обалама река, од врха (гребен где је „Победник”). Између најнижег дела и Дунава налази се [[Кула Небојша]] („Неосвојива, неустрашива или смела кула“), која је претворена у музеј [[Грци|грчког]] револуционара [[Рига од Фере|Риге од Фере]], којег су Турци у овој кули задавили и његов леш је бачен у Дунава. Доњи Град, као и суседна Савамала, често страда од поплава, а Кула Небојша је претрпела знатна оштећења током [[2006 European floods|великих поплава 2006.]] године. У овом крају се налазе и православне цркве ''[[Црква Ружица|Ружица]]'' (некадашње аустријско складиште оружја) и ''[[Капела Свете Петке у Београду|Света Петка]]'', као и [[Београдски планетаријум]].

Модерну цркву Свете Петке пројектовао је архитекта [[Момир Коруновић]]. Изградња је почела у првој половини тридесетих година двадесетог века, на месту старе капеле. Освећена је 27. октобра 1937. године, на празник [[Света Петка|Свете Петке]].<ref>{{ cite news | author = Dejan Aleksić | title = Zaboravljeni srpski Gaudi | trans-title = Forgotten Serbian Gaudi | newspaper = [[Politika]] | language = sr | date = 22 April 2018 | url = http://www.politika.co.rs/sr/clanak/402400/Zaboravljeni-srpski-Gaudi }}</ref>

За време мандата [[Градоначелник Београда|градоначелника]] [[Dragan Đilas|Драгана Ђиласа]] (2008–13) поново се појавила идеја о проширењу зоолошког врта на Доњи Град, који је заузимао пре Другог светског рата, али су стручњаци били против. Урбанистичким планом тврђаве из 1965. године већ је било предвиђено потпуно измештање зоолошког врта ван тврђаве, на неке приградске локације, које су у каснијим плановима обухватале [[Језеро Велико блато|Велико Блато]], [[Степин Луг]] или [[Јелезовац]]. Проширење зоолошког врта прекинуло би пешачку комуникацију између дунавског и савског дела тврђаве, која је већ пресечена 1949. године, али је обновљена 2009. реконструкцијом и отварањем Савске капије. Такође, спречило би се истраживање Доњег Града, који је још увек у великој мери неистражен, а капију Карла VI, ремекдело Балтазара Нојмана, оставило би у самом зоолошком врту. Године 2017, зоолошки врт није био измештен, али се одустало од идеје о проширењу.<ref name=vrh/>

Осим заштите тврђаве као споменика културе, као [[споменик природе]] [[Списак заштићених подручја у Београду|заштићени]] су делови Доњег града и падина која га дели од Горњег града. Подручје је уврштено у прву заштиту тврђаве из 1946. Године 1968, посебно су заштићена два подручја: „Поморски [[неоген]]и гребен – профил испод споменика Победникa на Калемегдану“ и „Геолошко-географски слојеви на локалитету Калемегдан, код споменика Победник“ . Агенција за животну средину Србије израдила је студију о овом подручју и доставила је Влади 2017. У фебруару 2021, Влада је спојила два раније заштићена подручја и проширила заштићено подручје на {{convert|14,07|ha|abbr=on}}, успостављајући споменик природе Калемегданска пешчара. Подручје је јединствено геолошко обележје у Србији, као остаци морског гребена најстарије етапе у историји Панонског мора. То укључује седименте који потичу из средњег, [[Langhian|баденског]] стадијума миоценског периода.<ref>{{cite news | author = Slavica Stuparušić | title = Kalemegdanski rt | trans-title = Kalemegdan's Promontory | newspaper = Politika | page = 30 | language = sr | date = 23 March 2021 | url = https://www.politika.rs/sr/clanak/475557/%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D0%BA/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D1%82#!}}</ref> Сматра се да литице имају и историјски значај - словенско име Београда, бели град, према једној од теорија, потиче од откривених белих слојева миоценског кречњака на чијем је врху подигнут град.<ref name=milioni/>

==== Црква Успења Пресвете Богородице ====

Црква Успења Пресвете Богородице, која је служила и као [[саборна црква]], грађена је током 12. века, за време обновљене византијске владавине. У цркви се налазила чудотворна икона Богородице. Забележено је да су се византијска принцеза и српска краљица [[Симонида]] поклониле икони 1315. године када је посетила Београд. Сама грађевина је била велика тробродна црква са великом куполом. Како је Београд у другој половини 14. века био углавном запуштен, и црква је доста пропадала.<ref name=crkva>{{cite news | author = Goran Vesić | script-title=sr: Црква Успења Пресвете Богородице | trans-title = Church of the Dormition of the Most Holy Mother of God | newspaper = Politika | page = 18 | language = sr | date = 19 February 2021}}</ref>

Када су Мађари предали град српском деспоту Стефану Лазаревићу, он је започео масовну обнову тврђаве, укључујући и цркву, која је обновљена и проширена. Хроничар [[Константин Филозоф]] описао је цркву, укључујући чувену икону Богородице, мошти [[Света Петка|Свете Петке]] и [[Теофанија (супруга Лава VI)|свете царице Теофано]] (пресељене у Београд после пада Бугарске под Османлије), иконе [[Дванаест апостола|Дванаесторице апостола]] (шест са обе стране), и [[Кивот|реликвијар]] који садржи руку. Деспот је доградио [[певница|певнице]] и манастирски комплекс око ње. Црква је постала седиште [[Београдска митрополија|Београдске митрополије]], овога пута [[Пећка патријаршија|Српске православне цркве]], а он је проглашен „[[егзарх]]ом свих српских земаља“.<ref name=crkva/>

Више од две деценије касније, када је Београд враћен Мађарима, уз њу је подигнута зграда Митрополије. На сам дан када су Османлије освојиле Београд, 29. августа 1521. године, цркву су претвориле у џамију. Са крова је скинут крст, пресликане су иконе и претопљена црквена звона. Већ сутрадан је османски султан [[Сулејман Величанствени]] у бившој цркви служио главну исламску молитву петком, [[џума намаз]]. Када је Сулејман преселио београдске хришћане у [[Цариград]], они су са собом понели икону Богородице и мошти Свете Петке и свете царице Теофано. Део њих је насељен у истанбулском насељу данас познатом као [[Београдска капија (Истанбул)|Белградкапи]], или Београдска капија, где су подигли [[Београдска капија (Истанбул)#Црква Богородице Белградкапи|Богородичину цркву]], а вероватно чували иконе и мошти.<ref name=crkva/> Унутрашњост и све реликвије у овој цркви су уништене током [[Септембарски погром|Истанбулског погрома 1955.]] године.<ref name="Politika3">{{cite news |author=Višnja Aranđelović, Vladimir Božinović |title=Beograđani su nekada živeli u Carigradu |trans-title=Belgraders used to live in Constantinople |newspaper=[[Politika]] |page=8 |language=Serbian |date=19 June 2020 |url=http://www.politika.rs/sr/clanak/456554/Drustvo/Beogradani-su-nekada-ziveli-u-Carigradu}}</ref>

У близини цркве, Османлије су ископали у земљу велики магацин за барут. Током аустријског напада под Еугеном Савојским, аустријска војска је директно ударила у магацин 17. августа 1717. изазвавши експлозију која је срушила скоро све грађевине у Доњем граду, укључујући и цркву. Током масовне реконструкције тврђаве и изградње барокног Београда која је уследила 1720–1739, Аустријанци никада нису обновили цркву. Даље, да би изравнали терен у Доњем граду, потпуно су срушили остатке цркве. Данас се не зна ни где се црква тачно налазила, ни како је изгледала њена спољашњост.<ref name=crkva/>

Једини сачувани део цркве су остаци мермерног [[надвратник]]а са непотпуним [[ктитор]]ским натписом деспота Стефана Лазаревића: ''В Христа Бога благоверни деспот Стеф…Београдске обнових место сие и призидах певнице и…придржеш…''. То је откривено 1967. године. Већи остаци Митрополитовог седишта откривени су 1977. Они обухватају лучно отворене зидове некадашњег трема. У фебруару 2021. године, град је најавио да ће финансирати археолошка истраживања на локацијама на којима је црква можда била подигнута, у нади да су барем темељи цркве сачувани закопани под земљом.<ref name=crkva/>

=== Горњи град ===
[[File:Kalemegdan Belgrade2.jpg|thumb|right|250px|[[Despot Stefan Tower|Кула деспота Стефана]]]]

Горњи Град (Горњи Град), горњи део тврђаве, претворен је у парк, са лепим шеталиштима и статуом „[[Победник (споменик)|Победник]]а“, и такозваним „Римским бунаром“ који су заправо подигли Аустријанци. Ту су и [[Народна опсерваторија]] (од 1963) у [[Кула Деспота Стефана|Кули деспота Стефана]], ''[[турбе]]'' (гробница) [[Дамат Али-паша|Дамад Али-паше]], [[Чесма Мехмед-паше Соколовића|чесма Мехмед паше Соколовића]], тениски и кошаркашки терени итд.

==== Барутана (око 1720-их) ====

За посете је прилагођен и аустријска [[барутана]], изграђена за време аустријске окупације Београда 1718–39, након што су стари уништили током [[Опсада Београда (1717)|опсаде Београда 1717.]] године. Они су директно погодили магацин топовском куглом, а експлозија која је уследила омогућила је Аустријанцима да заузму град.<ref name="kamen"/> Објекат се налази испод бедема високог {{convert|7|m|abbr=on}}.<ref name=ostecen>{{cite news | author = Branka Vasiljević | title = Oštećena skulptura Herkulanke predata restauratorima | trans-title = Damaged Herkulanka sculpture handed over to the restorers | newspaper = Politika | page = 14 | language = sr | date = 12 May 2020 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/453993/Ostecena-skulptura-Herkulanke-predata-restauratorima}}</ref> Магацин је данас улепшан артефактима из римског периода који су откривени у или око тврђаве: надгробне [[stelae|стеле]], споменици, олтари и [[Jonah|Јонин]] саркофаг, који потиче из 3. века.<ref name="kamen"/> Уређен је и отворен за посетиоце 2014. године.<ref name=vrh/>

Један од римских мермерних споменика, који се излаже од 2012. године, била је такозвана ''Херкуланка'' (по [[Херкуланеум]]у, где су прве такве скулптуре откривене у 18. веку). Обично су то биле почасне репрезентације значајних жена. Процењује се да је дело неког локалног вајара који представља једну од значајнијих становница Сингидунума, а настао је око 300. године и пронађен је у близини Војног музеја. Представљена жена је богата, у јако драпираном ''[[хитон]]у'', са ''[[химатион]]'' мантијом премотаном преко руке и главе. У мају 2020. године дошло је до провале у [[лапидаријум]]у часописа, а ''Херкуланка'' је вандализована и разбијена.<ref name=ostecen/>

==== Римски бунар (око 1720-их) ====

Садашњи објекат, назван Римски бунар, није ни римски ни (водени) бунар. Налази се уз југозападни бедем Горњег града, у близини споменика ''Победник'' и „Краљеве капије“. Подземни објекат постојао је у средњем веку и помиње га [[Константин Костенец]] за време владавине деспота Стефана Лазаревића, у првој половини 15. века. Очигледно је то била тамница како се помиње током [[Опсада Београда (1456)|опсаде Београда 1456.]] године када је у њој страдало 30 мађарских завереника након што је осујећена њихова намера да пусте Турке у тврђаву и да им предају град. Требало је да им Турци плате, али су откривени и спуштени у јаму са конопцима. Тамо су остали без хране, а након што су почели да губе разум од глади, бацани су им ножеви да се међусобно убијају. Турски путник [[Евлија Челебија]] је 1660. године писао о објекту као [[силос]]у за жито.<ref name=bunar>{{cite news | author = Aleksandra Mijalković, Miroslav Knežević | title = Tajna rimskog bunara u tri dimenzije | newspaper = Politika-Magazin, No. 1039 | pages = 26–27 | language = sr | date = 27 August 2017 }}</ref><ref name=zabran>{{cite news | author = Daliborka Mučibabić | title = Rimski bunar više neće biti zabranjeni grad |trans-title=Roman Well will no Longer be a Forbidden Place| newspaper = Politika | page = 16 | language = sr | date = 18 September 2013 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/270446/Beograd/Rimski-bunar-vise-nece-biti-zabranjeni-grad }}</ref>
[[File:Rimski bunar.JPG|right|thumb|250px|Улаз у Римски бунар]]

Након што су Аустријанци заузели северну Србију 1717. године, било је очигледно да постоји проблем водоснабдевања града у оквиру тврђаве. Главни извори су биле две велике реке, Дунав и Сава, али како је Београд често био под опсадом или ратиште, то није било практично јер би реке постале недоступне током опсаде те су тражили алтернативу. У оквиру масовне изградње и реконструкције Београда у барокном маниру, од 1717. до 1731. године ископан је данашњи објекат и постављен сложени дрвени механизам за подизање воде из јаме од {{convert|50|m|abbr=on}}. Дизајнирао га је [[Балтазар Нојман]]. Аустријанци су првобитно намеравали да ископају прави бунар. Спустили су се на {{convert|54|m|abbr=on}}, што је испод нивоа воде у Сави, али нису нашли воду и заправо су ударили у непропусни слој стене. Тада су одлучили да адаптирају јаму у [[цистерна|цистерну]] и да у њу спроведу све површинске воде.<ref name=bunar/>

Механизам је био ручно покретан, радио је на принципу полуге и имао је 12 сегмената, односно клипова, који су сви радили у исто време када су се покретали. Вода се тада „пењала“, преливала се из једне посуде у другу. Будући да је био направљен од дрвета, или је потпуно иструнуо или је изгорео у наредним борбама, али се понекад помиње као почетак „индустријског периода“ у Београду. Примерак шема и даље се чува у библиотеци [[Матица српска|Матице српске]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Нојман је такође конструисао дупло спирално степениште које се спушта {{convert|35|m|abbr=on}} низ шахту и засновало га на степеништу у бунару Светог Петра у [[Орвијето|Орвијету]], [[Италија]],<ref name=bunar/> из 1527. године аутора [[Антонио да Сангало Млађи|Антонија да Сангала Млађег]].<ref name=bunar1>{{cite news | author = Branka Vasiljević | script-title=sr: Ревизија пројекта обнове Римског бунара | trans-title = Revision of the reconstruction project for Roman Well | newspaper = Politika | page = 14 | language = sr | date = 17 September 2023}}</ref> Пречник окна је {{convert|3,4|m|abbr=on}}. Степениште има 212 степеница и на дну је мали ходник који повезује два дела степеништа, али је често поплављен. На аустријским картама носи назив Велики бунар, али када су српски побуњеници почетком 19. века ослободили Београд од Османлија, постепено су га назвали Римски бунар, јер је тада било опште веровање да су све старе грађевине биле римске.<ref name=zabran/>

Југословенска краљевска војска је 1940. године испразнила бунар, измерила га и очистила.<ref name=zabran/> Због тога се током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Београдом проширио урбани мит да је у бунару скривено злато из Народне банке Краљевине Југославије. Немачке окупационе снаге послале су три рониоца да провере дно бунара, али су сва тројица нестала.<ref name=bunar/> Неки од југословенских војника су очигледно уклесали број "1940" близу дна бунара.<ref name="magazin3">{{cite news |author=Dragan Perić |title=Rimski bunar kao trezor Baje Patka |trans-title=Roman Well like a vault of Scrooge McDuck |newspaper=Politika-Magazin, No. 1054 |page=23 |language=sr |date=10 December 2017}}</ref>
 [[File:Rimski bunar, Kalemegdan 004.jpg|thumb|250px|Римски бунар]]

Године 1954, један човек је бацио своју љубавницу у бунар. {{Недостаје извор|датум=октобар 2024}} Полиција је хтела да докаже да ју је он убио, те су рониоци послати да пронађу тело, али нису успели. Ипак, њено тело се поново појавило десет дана касније. Ова прича послужила је као инспирација [[Dušan Makavejev|Душану Макавејеву]] када је 1967. написао и режирао филм ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]''. Године 1964, [[Алфред Хичкок]] је посетио бунар и хвалио „амбијент“. Током 1967–1968, извршена су нова истраживања објекта. Рониоци су открили да је дно пуно муља и извукли више скелета, неколико животињских и два људска. Рониоци су 1987. истраживали да ли постоји веза између бунара и Саве, али нису пронашли тунел. Дно је било равно, у води је била једна клупа из парка и огроман број новчића. Римски бунар послужио је као инспирација за још један филм, [[Лавиринт (филм из 2002)|Лавиринт]], који је Србија номиновала за Оскара 2002. Током роњења 2006. године, минијатурна [[амфипода]] дугачка {{convert|5|mm|abbr=on}}, до тада неоткривена у Србији, је пронађена. Затворен је 2007. године, реконструисан и поново отворен у марту 2014. године, али је од 2017. горњи део отворен за посетиоце, док је спуштање забрањено из безбедносних разлога.<ref name=vrh/><ref name=bunar/><ref name=zabran/><ref name="magazin" />

Рониоци су га поново истражили у новембру 2017. Дно више није било равно јер су клупа и новчићи били прекривени дебелим слојем од око {{convert|15|m3|abbr=on}} [[грађевински отпад|грађевинског отпада]], гвоздених шипки, рефлектора, жичаних канти за смеће итд, што је све учинило бунар {{convert|1,5|m|abbr=on}} плићим. На води су плутале лименке, пластичне флаше и поклопци, а формирала се гомила нових новчића. Рониоци су предложили да се бунар чисти најмање једном годишње. Ипак, вода је била необично бистра, са вештачким рефлектором била је провидна све до дна, или {{convert|14|m|abbr=on}} и имала је температуру од {{convert|12|Celsius|abbr=on}}. После 300 година, [[speleothem|спелеотеме]] су почеле да се формирају близу дна бунара.<ref name="magazin" />

Бунар је и даље један од „мистериознијих” и „застрашујућих” објеката у Београду. Око њега се развило читаво мистично мноштво маргиналних прича, укључујући и идеју да је много старији. Од тврдњи да је постојао за време владавине деспота Стефана Лазаревића, или у самом римском периоду, да су га градили војници из [[Легија IV Флавије Феликс|Легије IV Флавије Феликс]], до тврдњи да је „[[пупак света]]“ и да се спушта у [[Хад]], који је користио [[Орфеј]] током своје потраге за [[Еуридика|Еуридиком]]. Док се у неким текстовима из периода Лазаревића помиње објекат под називом „бунар“, то је заправо било складиште хране.<ref name=bunar1/> Ту су и приче о бунару повезаном са мрежом ''[[Земун#Лагуми|лагума]]'', подземних ходника у [[Земун]]у, преко Саве.<ref name="magazin">{{cite news |author=Aleksandra Mijalković |script-title=sr:Призори из земунског подземља |trans-title=Scenes from the Zemun's underground |newspaper=Politika-Magazin, No. 1090 |pages=24–25 |language=sr |date=19 August 2018}}</ref> Од 2007. године, град је почео да прави и мења планове за реконструкцију бунара, чак га назива приоритетним због лошег стања, али до 2023. године није реновиран.<ref name=bunar1/>

Постојање још једног бунара, својеврсног „близанаца” римског бунара, данас није широко познато. Овај бунар, грађен по истом принципу и приближно исте дубине, налази се даље од тврђаве, испод савременог [[Споменик Вуку Караџићу (Београд)|Споменика Вуку Караџићу]] у суседству [[Вуков споменик]].<ref>{{cite news | author = Nada Kovačević | title = Beograd ispod Beograda | trans-title = Belgrad beneath Belgrade | newspaper = Politika | language = sr | date = 2014 }}</ref>

==== Дамад Али-пашин турбе (1784) ====
[[File:Turbe of Damad Ali-Pasha in Belgrade's Kalemegdan.jpg|right|thumb|250px|Дамад Али-пашин турбе]]

Турбе се налази на централном платоу Горњег града и један је од ретких преосталих споменика исламске архитектуре у Београду. Име је добио по Дамад Али-паши, [[Списак великих везира Османског царства|великом везиру Османског царства]] 1713–16, за време владавине султана [[Ahmed III|Ахмеда III]]. Маузолеј је, међутим, млађи. Саграђен је 1784. године над гробом [[Изет Мехмед-паша|Изет Мехмед-паше]], другог великог везира и ''мухафиза'', односно гувернера Београда. Турбе је тешко оштећено током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], те га је османски гувернер Србије [[Марашли Али-паша]] реконструисао 1818–1919. године и посветио Дамад Али-паши. У турбету су сахрањена још два ''мухафиза'', који су овог пута управљали само тврђавом пошто је Србија добила аутономију: Селим Сири-паша 1847. и Хасан-паша 1850. године.<ref name=Politika2>{{cite news | author = Branka Vasiljević | title = Pri kraju radovi na česmi i turbetu |trans-title=Work Completed on Fountain and Turbine | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | page = 19 | language = sr | date = 2 October 2017 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/389950/Pri-kraju-radovi-na-cesmi-i-turbetu }}</ref>

Маузолеј је од камена, правилне [[шестоугаоник|шестоугаоне]] основе. Бочне стране су дугачке {{convert|4|m|abbr=on}}, висок је {{convert|7|m|abbr=on}} и пречника {{convert|8|m|abbr=on}}. Темељно реновирање извршено је 2017. године. Замењене су инсталације и кров, изведена је дренажа пода и урађена унутрашња и спољашња конзервација. Стари црепови су били поломљени те се вода уливала унутра. Замењен је цреп који није био оригинални кровни покривач оловним и новим, савременим црепом, трули дрвени под замењен је плочама од цигле, и замењен је и дрвени покривач гробнице.<ref name=Politika2/>

==== Природњачки музеј (1830s-1840s) ====

Музеј се налази на Великом Равелину. Саграђен је током 1830-их или 1840-их година. Првобитно је служио за смештај отоманских гардиста, тако да није простран објекат, обухвата {{convert|100|m2|abbr=on}}. Из [[Конак кнеза Милоша у Топчидеру|Конака кнеза Милоша]] у [[Топчидер]]у 1957. године у зграду је измештен Музеј шумарства и лова. Године 1973, музеј је припојен Природњачком музеју. Након што је Музеј шумарства и лова званично укинут 1994. године, зграда је постала галерија Природњачког музеја. Он има 35.000 посетилаца годишње.<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | script-title=sr: Природњачки музеј - 125 година рада беѕ предаха | trans-title = Museum of Natural History - 125 years of non-stop work | newspaper = Politika | language = sr | date = 20 December 2020}}</ref>

==== Завод за заштиту споменика културе (1904) ====

Првобитна зграда грађена је од 1902. до 1904. године, да би служила као седиште српског Генералштаба. Срушена је током аустроугарског бомбардовања Београда преко Саве у октобру 1915. године. Одлучено је да се нови штаб подигне на истој локацији. У послератној ситуацији, када су средства била оскудна, уз хитност да се санира штета, одлучено је да се подигну два привремена објекта. Једна зграда је подигнута на месту бастиона Првог југозападног бедема, док је друга подигнута на темељима зграде из 1904. године.<ref name=zavod>{{cite news | author = Branka Vasiljević | script-title=sr: Освежава се изглед зграде Завода на Калемегдану| trans-title = Appearance of the Institute's building in Kalemegdan is being refreshed | newspaper = Politika | page = 15 | language = sr | date = 25 September 2021}}</ref>

Обновљени објекат је пројектовао Јанко Шафарик, у типичном маниру српске градске архитектуре 19. века. Фасада и околни елементи обухватају сокл од природног камена, бочне степенице од вештачког камена, а ограду и канделабре од ливеног гвожђа. Када је Генералштаб 1928. године усељен у нову зграду у [[Улица кнеза Милоша (Београд)|Улици кнеза Милоша]], зграда у тврђави је претворена у Војни музеј. Године 1956, музеј је измештен у оближњу, знатно већу зграду Војногеографског института, помоћна зграда на бедему је срушена, а Завод за заштиту споменика културе 1961. године усељен у преосталу зграду. Фасада зграде је у потпуности реновирана у јесен 2021. године.<ref name=zavod/>

==== Бункер (1948–1949) ====

Године 1948, након [[Период Информбироа|резолуције Информбироа]] и [[Раскол Тито—Стаљин|раскола Тито-Стаљин]] који је уследио, на тврђави је почела изградња одбрамбеног бункера. Притом је откривен бедем првобитне куле Небојша дебљине {{convert|5|m|abbr=on}}. Он је уништен, и бункер који покрива {{convert|200|m2|abbr=on}} је завршен до 1949. године. Највиша тачка бункера је топовска купола која је служила за артиљерију и војне јединице. Касније напуштен, адаптиран је за туристе и отворен у децембру 2012. Он има делове аутентичног инвентара из 1950-их: сигурносна врата, кревете, вентилацију, резервоаре за воду итд.<ref name="kamen"/>

==== Кошаркашки споменик (2018) ====

Дана 12. децембра 2018. године, свечано је посвећен споменик под називом „Споменик оснивачима српске и југословенске школе кошарке“. Датум је био симболичан, јер је обележено и 95 година од доласка прве [[Basketball (ball)|кошаркашке лопте]] у Србију и 70 година од оснивања Кошаркашког савеза. Споменик се налази у малом парковском простору између кошаркашких терена „[[KK Partizan|Партизана]]“ и „[[KK Crvena Zvezda|Црвене звезде]]“.<ref name=kosarka>{{cite news | author = S.M. | title = Откривен споменик очевима српске кошарке | trans-title = Dedicated monument to the founding fathers of Serbian basketball | newspaper = Politika | page = 12 | language = sr | date = 13 December 2018}}</ref>

Како пише на натпису, споменик је посвећен [[Yugoslavia national basketball team|кошаркашким репрезентативцима Југославије]] који су се квалификовали за [[1950 FIBA World Championship|Светско првенство 1950.]] године у Аргентини. Четири играча из овог тима постали су чланови [[FIBA Hall of Fame|FIBA Куће славних]]: [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], [[Александар Николић]], [[Радомир Шапер]] и [[Борислав Станковић]]. Скулптура је изграђена на иницијативу некадашње кошаркашице [[Nataša Kovačević|Наташе Ковачевић]]. Споменик је дизајнирао вајар Радош Раденковић, а симболизује „борбу за глобалну афирмацију“ и представља три стилизоване руке које посежу за кошаркашком лоптом.<ref name=kosarka/>

=== Велики Калемегдански парк ===
[[File:Калемегдан парк - Београд (Military museum) - panoramio.jpg|thumb|250px|[[Војни музеј Београд|Војни музеј]]]]

Велики Калемегдански парк заузима јужни угао тврђаве, са геометријским шеталиштима, [[Војни музеј Београд|Војним музејом]], Музејом шумарства и лова, и [[Споменик захвалности Француској|Спомеником захвалности Француској]]. На месту Споменика захвалности Француској налазио се [[Споменик Карађорђу у Београду|споменик Карађорђу]] који је посвећен 21. августа 1913. године, дело Пашка Вучетића. На бочним странама постамента био је рељеф са разним фигурама, а посвети је присуствовао и Карађорђев унук, српски краљ [[Peter I of Serbia|Петар I]]. За време аустроугарске окупације Београда у Првом светском рату, Аустријанци су планирали да управо на том месту подигну бронзани споменик свом цару [[Franz Joseph I|Францу Јосифу I]], те су Карађорђев споменик истопили да би бронзу поново употребили. Када је споменик Францу Јосифу 1918. године отпреман у Београд, српске снаге су заузеле брод и заплениле статуу. Касније је претопљено у три црквена звона, од којих највеће и данас звони са [[belltower|звоника]] Ружичке цркве.<ref name="kamen"/><ref>{{cite news | author = Dragan Perić | title = Политикин времеплов: Калемегдански цветњак за Карађорђа | trans-title = Politika's chronicle: Kalemegdan's flower garden for Karađorđe | newspaper = Politika-Magazin, No. 1064 | pages = 28 | language = sr | date = 18 February 2018}}</ref>

==== Гондола лифт ====
{{See also|Калемегдански парк#Гондола}}

Градска власт је у августу 2017. године најавила изградњу [[gondola lift|гондоле]], која би повезивала Калемегдан са Ушћем за 2018. годину.<ref>{{cite news | author = Daliborka Mučibabić | title = Srpski Central park na Ušću | trans-title = Serbian [[Ušće, Belgrade#Park Ušće|central park]] in Ušće | newspaper = Politika | page = 16 | language = sr | date = 25 August 2017 }}</ref> Изградња је потврђена у марту 2018. године, када је одустало од идеје о пешачком мосту након што је описан као „компликован“ и „нестабилан“. На калемегданској страни, станица ће бити укопана у брдо, 1m (3&nbsp;ft 3in) испод Савског шеталишта тврђаве. Испод пројектоване станице на {{convert|7|m|abbr=on}} налази се пећина, тако да постоји могућност да пећина буде прилагођена за посете и лифтом повезана са будућом станицом гондоле. На страни Ушћа, полазна тачка ће бити поред Скејт парка, преко пута Куле Ушће. Цела рута је дуга {{convert|1|km|abbr=on}}, од чега ће {{convert|300|m|abbr=on}} бити изнад саме реке Саве. Процењена цена је 10 милиона евра, а трајање радова 18 месеци.<ref>{{ cite news | author = Daliborka Mučibabić | title = Gondolom od skejt parka do Kalemegdana | trans-title = From Skate Park to Kalemegdan by gondola lift | newspaper = Politika | language = sr | date = 10 March 2018 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/399798/Gondolom-od-skejt-parka-do-Kalemegdana }}</ref> Настављене су већ постојеће критике на рачун пројекта, од званично коришћеног назива (''гондола'' уместо традиционалног српског ''жичара'') и изабране локације, до трасе, посебно станице Калемегдан која је колапсирајући локалитет изнад пећине, у простору већ склоном клизишту. Као боље решење предложен је Парк несврстаних земаља у насељу [[Косанчићев венац]].<ref>{{ cite news | author = Vlastimir Matić, architect | title = Žičara gde joj mesto nije | trans-title = Cable car out of place | newspaper = Politika | page = 10 | language = sr | date = 16 March 2018 }}</ref>

Сеча 47 стабала у парку, због гондоле, почела је у марту 2019. Борови су били стари од 50 до 60 година. Уз увећану цену од 15 милиона евра и јединствено противљење пројекту еколога, архитеката и урбаниста, уз додатну сечу преко 100 стабала у парку Ушће преко пута реке, то је изазвало народне протесте. Грађани су се организовали и док је град секао дрвеће, садили су нове саднице. Почело је и бушење, а најављено је да ће и камени зид бити делимично срушен. Општина Стари град је такође организовала протесте, рушила је ограде на градилишту, подносила жалбе и новчане казне против градских и државних службеника и најављивала 24-часовну стражу на градилишту и рушење било којег објекта изграђеног у међувремену.<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević, Daliborka Mučibabić | title = Zbog gondola Kalemegdan – Ušće seku 155 stabala | trans-title = Because of the Kalemegdan-Ušće gondola lift, they are cutting 155 trees | newspaper = Politika | page = 16 | language = sr | date = 13 March 2019 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/424853/Zbog-gondole-Kalemegdan-Usce-seku-155-stabala}}</ref><ref>{{cite news | author = Dejan Aleksić | title = Seča stabala na Ušću i Kalemegdana | trans-title = Cutting of the trees in Ušće and Kalemegdan | newspaper = Politika | page = 15 | language = sr | date = 14 March 2019 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/424915/Seca-stabala-na-Uscu-i-Kalemegdanu}}</ref><ref>{{cite web | url = http://rs.n1info.com/Vesti/a468201/Nakon-sece-zbog-gondole-nicu-nova-stabla-ali-i-opravdanja.html | author = Jelena D. Petrović | title = Sećanje Nakon seče zbog gondole, niču nova stabla i opravdanja | trans-title = After cutting because of the gondola, new trees and justifications | date = 14 March 2019 | publisher = N1 | language = sr | access-date = 17 March 2019 | archive-date = 27 January 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200127222156/http://rs.n1info.com/Vesti/a468201/Nakon-sece-zbog-gondole-nicu-nova-stabla-ali-i-opravdanja.html | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite web | url = http://rs.n1info.com/Vesti/a468645/Gradjani-sadili-drvece-na-mestu-posecenog-u-parku-Usce.html | author = FoNet | title = Građani sadili drveće na mestu posečenog u parku Ušće | trans-title = Citizens were planting trees on the places of the cut ones in the Ušće Park | date = 16 March 2019 | publisher = N1 | language = sr | access-date = 17 March 2019 | archive-date = 21 February 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200221022815/http://rs.n1info.com/Vesti/a468645/Gradjani-sadili-drvece-na-mestu-posecenog-u-parku-Usce.html | url-status = dead }}</ref>  Изградња гондоле забрањена је важећим Генералним регулациони планом Београда из 2016. године којим је прописано да је на подручју Београдске тврђаве забрањена изградња „каблова за алтернативни превоз и рекреацију“.<ref>{{cite web | url = http://rs.n1info.com/Vesti/a468499/Rekonstrukcija-Velikog-stepenista-na-Kalemegdanu-pocela-njegovim-razbijanjem.html | author = Jelena Mirković | title = Rekonstrukcija Velikog stepeništa na Kalemegdanu počela njegovim razbijanjem | trans-title = Reconstruction of the Great Staircase began with its smashing | date = 15 March 2019 | publisher = N1 | language = sr | access-date = 17 March 2019 | archive-date = 16 January 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200116160200/http://rs.n1info.com/Vesti/a468499/Rekonstrukcija-Velikog-stepenista-na-Kalemegdanu-pocela-njegovim-razbijanjem.html | url-status = dead }}</ref>

У марту 2020. године, Београдска тврђава је проглашена за једно од [[7 Most Endangered Programme|7 најугроженијих места баштине]] у Европи од стране паневропске организације за културно наслеђе [[Europa Nostra|Европа Ностра]], посебно због планиране изградње гондоле.<ref>{{cite news | title = Kalemegdan među 14 ugroženih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope | trans-title = Kalemegdan among the 14 endangered cultural heritage localities in Europe | newspaper = Politika | language = sr | date = 11 December 2019 | url = http://www.politika.co.rs/sr/clanak/443686/Beograd/Kalemegdan-medu-14-ugrozenih-lokaliteta-kulturnog-nasleda-Evrope}}</ref><ref>{{cite web | url = https://www.europanostra.org/europe-7-most-endangered-heritage-sites-2020-announced/ | title = Europe's 7 Most Endangered heritage sites 2020 announced | date = 24 March 2020 | work = [[Europa Nostra]]}}</ref><ref name="Europa Nostra">{{cite web|title=Belgrade Fortress and its Surroundings, Serbia|publisher=[[Europa Nostra]]|date=2020-03-24|url=https://7mostendangered.eu/sites/belgrade-fortress-and-its-surroundings-serbia/|access-date=2022-10-28}}</ref>

=== Мали Калемегдански парк ===

Мали Калемегдански парк заузима простор у источном делу који се граничи са урбаним делом Београда. Северни део парка Мали Калемегдан заузима Београдски зоолошки врт, отворен 1936. године. Овде се налази и [[Cvijeta Zuzorić Art Pavilion|Уметнички павиљон Цвијета Зузорић]].

== Преглед ==

Калемегдан је најпопуларнији парк међу Београђанима и многим туристима који посећују Београд због бројних вијугавих стаза за шетњу, клупа у хладу, живописних фонтана, статуа, историјске архитектуре и сликовитог погледа на реку (''Сахат кула'' – кула са сатом; затворена 2007. за реконструкцију, поново је отворена априла 2014,<ref name=vrh/> ''Зиндан капија'' и друго). Некадашњи канал који је коришћен за градско снабдевање у средњем веку потпуно је прекривен земљом, али се идеја о поновном стварању појавила почетком 2000-их. Београдска тврђава је позната по километрима дугим тунелима, подземним ходницима и [[catacomb|катакомбама]], које су још увек у великој мери неистражене. У правом смислу, тврђава је данас зелена [[оаза]] у градској средини Београда.

Као комбинација више станишта (парк са старим дрвећем, тврђава, пејзажни поглед на реке и шумовито Велико Ратно Острво), Калемегдан може бити интересантан за стране туристе – посматраче птица, јер пружа увид у локалну фауну птица. Значајан је и као одмориште малих птица врбарица на сеоби, пре или после преласка река Саве и Дунава. Калемегдан има сопствени [[eBird]] хотспот и придружену веб страницу на калемегданском хотспоту.<ref>[http://ebird.org/ebird/hotspot/L1825204?yr=all&m=&rank=mrec&hs_sortBy=taxon_order&hs_o=asc Kalemegdan Hotspot]</ref>

[[Београдска трка кроз историју]], годишња трка од 6&nbsp;km, одржава се у парку и тврђави као начин да се истакне историја и култура овог краја.<ref>[http://www.bgdmarathon.org/indexe.htm The Belgrade Race Through History] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090207004438/http://www.bgdmarathon.org/indexe.htm|date=February 7, 2009}}. [[Belgrade Marathon]]. Retrieved on 2009-10-15.</ref>

Београдску тврђаву предложила је Влада Србије за [[UNESCO|Унескову]] [[World Heritage Site|светску баштину]]. Архитекте и урбанисти сматрају да ће евентуално уврштавање на листу заштитити тврђаву од „агресивне [[Transition economy|прелазне]] градње”. У том случају ће морати да се сачувају обриси тврђаве и панорамски поглед на њу. Уочено [[visual pollution|визуелно загађење]] обухвата неколико објеката. Гигантски објекат, пројекат студија [[Zaha Hadid|Захе Хадид]] са краја 2000-их, на северној страни тврђаве, низ падину Дунава. Пројекат, упркос неким припремним радовима, још увек није почео. Други је био спирални пројекат „Облак” [[Sou Fujimoto|Соа Фуџимота]], који је требало да повеже Савско пристаниште са тврђавом, али је пројекат одбачен после 2013. када је Ђиласу престао мандат градоначелника.<ref name=vrh/> Трећи пројекат је контроверзни пројекат [[Београд на води]].

{{wide image|Kalemegdan_-_panorama_Apr-2011wtmk.jpg|1200px|Зидине Београдске тврђаве, панорамски поглед са реке.}}

Тврђава генерално функционише као велика археолошка, уметничка и историјска ризница. Од 2014. обухвата:<ref name=vrh/>
* 19 спомен-бисти значајних личности српске историје, науке и уметности ([[Јован Скерлић]], [[Милош Црњански]], [[Јован Дучић]], [[Ђура Даничић]], [[Стеван Мокрањац]]
* 18 регистрованих археолошких ископина (куле потковице, остаци митрополитовог двора, римски [[каструм]], зграда главне страже)
* 6 споменика и спомен обележја ([[Победник (споменик)|Победник]], [[Споменик захвалности Француској]], Споменик деспоту Стефану Лазаревићу)
* 4 ресторана и кафића
* 4 спортска терена
* 3 скулптуре („Геније смрти”, „Уморни борац”, „Партизан са децом”)
* 2 фонтане („Буђење”, „Рибар”)
* 2 чесме („Јапанац“, „[[Мехмед-паша Соколовић]]”)
* 2 цркве ([[Црква Ружица|Ружица]], Света Петка)
* 2 галерије (Природњачког музеја, Унутрашња Стамбол капија)
* 2 музеја (Војни музеј, [[Небојшина кула]])
* [[Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”]], Градски завод за заштиту споменика културе, [[Београдски планетаријум]], [[Калемегдански парк#Забавни парк|Луна парк]], [[Belgrade Zoo|Београдски зоолошки врт]], Народна опсерваторија, Музички павиљон, Научно-истраживачки центар Археолошког института [[Serbian Academy of Sciences and Arts|Српске академије наука и уметности за тврђаву, Спомен костурница браниоца Београда 1914–15
* [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробница народних хероја]] у којој се налазе посмртни остаци чланова Комунистичке партије и ратних хероја [[Ivan Milutinović|Ивана Милутиновића]], [[Đuro Đaković|Ђуре Ђаковића]], [[Ivo Lola Ribar|Иве Лоле Рибара]] и [[Моше Пијаде]]. Гробница је подигнута за прва три 1948. године од гранитних плоча намењених за изградњу [[Храм Светог Саве у Београду|цркве Светог Саве]]. [[Стеван Боднаров]] је вајао њихове бисте 1949. Након његове смрти 1957. године, у гробници је сахрањен и Пијаде, а биста, рад Славољуба Станковића, додата је 1959. године. Комплекс је проглашен за споменик културе 1983. године. Од 1990-их, гробнице су често вандализоване.<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | title = Krivična prijava zbog skrnavljenja Grobnice narodnih heroja | trans-title = Criminal charges for the vandalization of the Tomb of People's Heroes | newspaper = Politika | page = 14 | language = sr | date = 10 December 2019 | url = http://www.politika.co.rs/sr/clanak/443657/Krivicna-prijava-zbog-skrnavljenja-Grobnice-narodnih-heroja}}</ref><ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | script-title=sr: Гробница народних хероја на Калемегдану поново чиста | trans-title = Tomb of People's Heroes in Kalemegdan is clean again | newspaper = Politika | page = 14 | language = sr | date = 11 December 2019}}</ref> Након што су биле вандализоване три пута у једној години, чланови организација које тврде да су комунистичко наслеђе организовали су стражаре грађана да чувају гробнице у децембру 2020,<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | title = "Narodne straže" čuvaju Grobnicu narodnih heroja | trans-title = "People's watches" guard Tomb of National heroes | newspaper = Politika | page = 19 | language = sr | date = 18 December 2020 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/469065/Narodne-straze-cuvaju-Grobnicu-narodnih-heroja}}</ref> али је скрнављење настављено 2021.<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | title = Opet oskrnavljena Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu | trans-title = Tomb of People's Heroes in Kalemegdan desecrated again | newspaper = Politika | page = 17 | language = sr | date = 30 November 2021 | url = https://www.politika.rs/sr/clanak/493359/Opet-oskrnavljena-Grobnica-narodnih-heroja-na-Kalemegdanu}}</ref> и 2022. године.<ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | script-title=sr: Поново оскрнављена гробница народних хероја | trans-title = National heroes tomb vandalized again | newspaper = Politika | page = 15 | language = sr | date = 27 September 2022}}</ref><ref>{{cite news | author = K.Ž. | title = Ponovo oskrnavljena Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu | trans-title = National heroes tomb ин Калемегдан vandalized again | newspaper = Danas | language = sr | date = 26 September 2022 | url = https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ponovo-oskrnavljena-grobnica-narodnih-heroja-na-kalemegdanu/}}</ref><ref>{{cite news | author = Branka Vasiljević | script-title=sr: Опет оскрнављена Гробница народних хероја | trans-title = National heroes tomb vandalized again | newspaper = Politika | page = 18 | language = sr | date = 23 December 2022}}</ref>

== Значајне године ==

=== Године градње и рушења ===
[[Датотека:Kula Nebojša - panoramio.jpg|мини|десно|250п|[[Осмоугао]]на [[кула Небојша]] изграђена је током угарске владавине након неуспеле турске опсаде у раздобљу 1456-[[1460.]] године на приобалном бедему у Доњем граду, на месту ишчезлог градског пристаништа. Грађена је као топовска кула а у исто време изграђена је и [[Јакшићева кула]]. Обновљена је почетком [[21. век]]а и претворена у музеј и изложбени простор средствима [[Грчка|грчке владе]] јер је у њој био утамничен и погубљен крајем [[18. век]]а велики грчки револуционар и песник [[Рига од Фере]].]]
* [[6]]. или [[11]]. — Прво утврђење од [[палисада]] и земљаних бедема
* [[2. век|II век]] — [[Каструм|Римски каструм]]
* [[441]]. — [[Хуни]] освајају и руше утврђење
* пре [[535]]. године — [[Јустинијан I]] подиже рановизантијско утврђење
* [[8. век|VIII век]] — [[Авари|Обри]] руше тврђаву и она бива напуштена
* Средина [[12. век|XII века]] — [[Манојло I Комнин]] обнавља утврђење и подиже [[каштел|кастел]] камењем из [[Земунска тврђава|Земунске тврђаве]]
* 1316—1319. — [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] проширује утврђење и спушта га ка Сави (''Западно Подграђе'')
* 1403—1407. — Деспот [[Стефан Лазаревић|Стефан]] проширује тврђаву
* 1427. — Додатна ојачања под деспотом Стефаном
* прва половина [[15. век|XV века]] — [[Мађари]] ојачавају утврђење
* 1688—1696. — [[Андреј Корнар|Корнар]] претвара средњовековно у артиљеријско утврђење
* око [[1690]]. — Током [[Опсада Београда (1690)|Османлијског напада]] целокупан ''Деспотов Град'' бива дигнут експлозијом у ваздух
* 1717—1736. — [[Никола Доксат|Доксат]] ојачава утврђење
* 1739. — Доксатова ојачања бивају порушена према Београдском миру
* Друга половина [[18. век|XVIII века]] — Османлије подижу утврђење као поједностављени облик Доксатових ојачања
* 1869. — Већи део тврђаве почиње да се претвара у Калемегдански парк
* 1946. — Тврђава је стављена под заштиту државе

=== Године борби смена власти ===
[[Датотека:Победник1.jpg|мини|десно|250п|[[Победник (споменик)|Споменик ''Победник'']] у Горњем граду.]]
* [[441]]. — [[Хуни]] освајају и руше утврђење
* [[471]]. — [[Теодорих Велики|Теодорик]] осваја утврђење
* [[489]]. — [[Остроготи]] напуштају град
* [[8. век|VIII век]] — [[Авари|Обри]] руше тврђаву и она бива напуштена
* [[1112]]. — [[Краљевина Мађарска|Мађари]] освајају и руше тврђаву, а материјал уграђују у [[Земунска тврђава|Земунски Град]]
* 1183—1184. — Мађари заузимају утврђење
* 1284. — [[Стефан Драгутин|Драгутин]] добија Београд на управу
* [[1316]]. — По Драгутиновој смрти [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] осваја Београд
* 1319. — Мађари враћају утврђење
* 1403. — [[Стефан Лазаревић]] добија Београд на управу
* 1427. — После смрти деспота Стефана утврђење је враћено Мађарима
* 1440. — [[Опсада Београда (1440)|Прва Османлијска опсада града]] под [[Мурат II|Муратом II]]
* 1456. — [[Опсада Београда (1456)|Друга Османлијска опсада града]] под [[Мехмед II Освајач|Мехмедом II]]
* 1521. — [[Османско царство|Османлије]] под [[Сулејман Величанствени|Сулејманом I Величанственим]] [[пад Београда (1521)|освајају град]]
* 1688. — [[Хабзбуршка монархија|Аустријанци]] заузимају тврђаву
* око 1690. — Османлије освајају утврђење
* 1717. — Аустријанци заузимају утврђење
* 1739. — [[Београдски мир|Београдским миром]] је тврђава враћена Османлијама, а [[Никола Доксат|Доксатова]] проширења уништена
* 1789. — Аустријанци освајају утврђење
* 1791. — [[Свиштовски мир|Свиштовским миром]] је тврђава враћена Османлијама
* 1807. — [[Први српски устанак|Српски устаници]] ослобађају тврђаву
* 1813. — Османлије преузимају утврђење после слома Првог српског устанка
* 1867. — Османлије предају [[Срби]]ма тврђаву и напуштају [[Србија|Србију]]
* [[1868]]. — На простору Београдске тврђаве основан је Београдски казнени завод који је деценијама представљао централну установу за издржавање казне робије у Србији
* 1914—1918. — Тврђава услед бомбардовања бива тешко оштећена током [[Први светски рат|Првог светског рата]]
* прва половина [[20. век|XX века]] — Последња стална мирнодопска војна постава напушта тврђаву
* 1941—1944. — [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Немачке окупационе трупе]] су стациониране у тврђави, вршили су археолошка ископавања 1942—43.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/452626/Sta-je-Anenerbe-trazio-u-Beogradu Шта је Аненербе тражио у Београду („Политика”, 20. април 2020)]</ref>
* 1944—1946. — [[Југословенска народна армија|ЈНА]] држи своје јединице у склопу утврђења

== Београдска тврђава данас ==
[[Датотека:KalemegdanPark.JPG|алт=Kalemegdan park|мини|250п|Калемегдан парк]]
Београдска тврђава данас представља претежно типично артиљеријско утврђење, попут [[Петроварадинска тврђава|Петроварадина]], али су у њој видљиви остаци и претходних епоха. Та разлика се најбоље види у материјалу градње:
* ''Бели'' делови представљају [[Византија|византијски]] и каснији [[Срби|српски]], тј. [[средњи вијек|средњовековни]] слој градње по коме је и цео град добио назив
* ''Црвени'' делови представљају [[Аустријско царство|аустријски]] и [[османско царство|османски]], тј. артиљеријски слој градње

[[Датотека:KalemegdanGalery.JPG|мини|десно|250п|[[Природњачки музеј у Београду|Галерија Природњачког музеја на Калемегдану]]]]
Тврђава је данас власништво државе Србије и под њеном је заштитом, а директну управу над њом има ЈП ''„Београдска тврђава”''. Она је стално отворена за посетиоце, а у њеном склопу се налазе:
* [[Војни музеј Београд|Војни музеј]]
* [[Завод за заштиту споменика културе града Београда]]
* [[Народна опсерваторија]]
* [[Природњачки музеј у Београду|Галерија Природњачког музеја на Калемегдану]]
* [[Црква Ружица]]
* [[Капела Свете Петке]]
* ''[[победник (споменик)|Победник]]''
* [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробница народних хероја]]
* [[Београдски зоолошки врт]]

У склопу тврђаве се стално изводе како мала [[теренско истраживање у археологији|археолошка истраживања]], тако и [[рестаурација|конзерваторски]] и [[Реконструкција|реконструкциони]] радови.

=== Остаци римског каструма ===
Трагови римског каструма могу се данас у траговима видети у основи [[север]]ног и [[запад]]ног бедема ''Горњег Града'' и чине их велики правилни тесаници.

=== Остаци Деспотовог града ===
Најочуванији део некадашњег [[Београдска тврђава у доба Деспотовине|Деспотовог Београда]] представља [[Североисток|североисточни]] део ''Горњег града'' који чини:
* [[Деспотова капија]] са кулом поред које се могу видети остаци система два бедема који је опасивао ''Горњи град''
* [[Зиндан капија]] са [[цвингер]]ом (''барбиканом'')

Поред тога значајни остатак представља и цео [[Исток|источни]] бедем ''Горњег'' и ''Доњег града'' са остацима [[Источна капија Доњег Београдског Града|Источне капије Доњег града]], као и [[север]]ни бедем ''Горњег града''.

Недалеко од [[Дефтердарова капија|Дефтердареве капије]] се могу видети темељи улазне куле и бедема ''Деспотовог града'' са стубовима носачима [[мост]]а којим се некада улазило у њега. На падини између северног бедема ''Горњег града'' и платоа Малог града простиру се [[Остаци зграде митрополије на Калемегдану|остаци митрополијског двора]] у оквиру кога се налазила и црква посвећена Успењу [[Богородица|Богородице]] у којој су биле смештене мошти [[Света Петка|Свете Петке]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:462306-Beogradske-price-Sveta-Petka-pocivala-na-Kalemegdanu Света Петка почивала на Калемегдану („Вечерње новости”, 7. новембар 2013)]</ref>
[[Датотека:Свјетлопис остатака зграда старе митрополије на Калемегдану5.jpg|мини|десно|250п|[[Остаци зграде митрополије на Калемегдану]]]]

=== Капије ===
[[Датотека:Vidin kapija - spomen ploča.jpg|десно|250п|мини|Спомен плоча посвећена Видин капији]]
* [[Стамбол капија (Београд)|Стамбол капија (спољашња)]]
* [[Унутрашња Стамбол капија|Стамбол капија (унутрашња)]]
* [[Карађорђева капија]]
* [[Сахат капија]]
* [[Леополдова капија]]
* [[Зиндан капија]]
* [[Деспотова капија]] или ''Диздарева капија''
* [[Дефтердарова капија]]
* [[Краљ капија]] или ''Западна капија''
* [[Видин капија (Београд)|Видин капија]]
* [[Мрачна капија]]
* [[Капија Карла VI (Калемегдан)|Капија Карла VI]] погрешно називана ''Капија Еугена Савојског''
* [[Корнарова капија]] — зазидана капија

=== Куле ===
* [[Кула Небојша]]
* [[Јакшићева кула|Кула Јакшића]]
* [[Кула Млинарица]]
* [[Деспотова кула]]
* [[Београдска сахат-кула|Сахат кула]]

== Види још ==
* [[Остаци зграде митрополије на Калемегдану]]
* [[Списак споменика културе у Београду]]
* [[Veliki barutni magacin na Kalemegdanu|Велики барутни магацин у Београду]]
* [[Жрнов]]
* [[Кула Гардош|Кула Сибињанин Јанка]]
* [[Дамат Али-пашино турбе|Дамад Али-пашино турбе]] у којем је сахрањен [[Дамат Али-паша|Дамад Али-паша]]
* [[Јавно предузеће Београдска тврђава]]

== Референце ==
{{извори}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first =Марко| last2=| first2 =| title =Београдска тврђава| url =https://www.academia.edu/29829453/Beogradska_tvrdjava_The_Fortress_of_Belgrade|year=2006| publisher =Београд: ЈП "Београдска тврђава; Археолошки институт: Завод за заштиту споменика културе Београд|isbn=86-908427-0-5|pages=335}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Нешковић | first =Марина| last2=| first2 =| title =Београдска тврђава - од војног утврђења до споменика културе| url =https://www.delfi.rs/knjige/188660_beogradska_tvrdjava_knjiga_delfi_knjizare.html|year=2021|publisher =Завод за заштиту споменика културе града Београда|isbn=978-86-61000-13-3|pages=335}}
* {{Cite book| ref=harv| last= Група аутора| first =| last2=Уредник: Чубриловић| first2 =Васа| title =Историја Београда - стари, средњи и нови век, Књ. 1| url =https://www.korisnaknjiga.com/istorija-beograda-1-3-polovna-knjiga-124710 |year=1974| publisher =Београд: САНУ - Одељење историјских наука; Просвета|isbn=|pages=778}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Прилог проучавања топографије византијског Београда у 11. и 12. веку|year=2013|publisher=Археолошки институт, Београда|isbn=|url=https://www.academia.edu/29880131/Prilog_proučavanju_topografije_vizantijskog_Beograda_u_XI_i_XII_veku_A_Contribution_on_the_Topography_of_Byzantine_Belgrade_in_the_11th_and_12_th_Centuries|author=Марко Поповић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Комплекс Зиндан капије|year=2014|publisher=Београдско наслеђе|isbn=|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2014/01/Nasledje14/2-marina-pavlovic.pdf|author=Марина С. Павловић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Београдска Видин капија|year=2014|publisher=Београдско наслеђе|isbn=|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2014/01/Nasledje14/1-marko-popovic.pdf|author=Марко Поповић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Кула Небојша са делом приобалног бедема и воденом капијом II|year=2007|publisher=Београдско наслеђе|isbn=|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/Nasledje-broj-8.pdf|author=Марко Поповић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави|year=2019|publisher=Археолошки институт и Музеј града Београда|isbn=|url=https://www.academia.edu/39645597/Počeci_barokne_vojne_arhitekture_na_Beogradskoj_tvrđavi_u_Barokni_Beograd_preobražaji_1717-1739|author=Марко Поповић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Доксат: неимар барокног Београда|year=2019|publisher=Просвета|isbn=|url=http://www.prosveta.rs/novost/novo-doksat-neimar-baroknog-beograda|author=Жељко Вук}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Зграда на југозападним бедемом београдског Горњег града|year=2013|publisher=Београдско наслеђе|isbn=|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2013/1450-605X1314047P.pdf|author=Вера Павловић-Лончарски и Марина Нешковић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Налази топова са простора Београдске тврђаве као сведочанство угарско-турских борби за Београд|year=2009|publisher=Весник|isbn=|url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/590/GoranIlijicNalaziTopovaSaProstoraBeogradskeTvrdjave.pdf|author=Горан Илијић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Настанак београдског казненог завода|year=2019|publisher=Историјски часопис|isbn=|url=http://www.iib.ac.rs/istorijskicasopis/assets/files/IC1968233J.pdf|author=Владимир Јовановић}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Приказ подручја Београдске тврђаве у историјским и урбанистичким плановима као прилог будућим процесима планирања|year=2011|publisher=Београдско наслеђе|isbn=|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/12-vrzic-grozdanic.pdf|author=Ђина Врзић и Милица Грозданић}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{refbegin|30em}}
* [http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/ ЈП ''Београдска тврђава'']
* [https://www.youtube.com/watch?v=Q9dMywUwDEY Путеви римских императора: На капији Сингидунума (РТС Културно — уметнички програм — Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=o0HLb44KW5w Кућа на раскршћу: Београдска тврђава — 1. део (РТС 3 — Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=WcxXwMx2maE&t=416s (Кућа на раскршћу: Београдска тврђава — 2. део (РТС 3 — Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=mPm9ZFl-ti0 Моравска Србија: Престони град (РТС Културно-уметнички програм — Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=9_9pAGwgOeQ Место које чувам: На капији Сингидунума (РТС Културно-уметнички програм — Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=m1nz9uSV4ZM Тврђаве на Дунаву: Београдска тврђава (РТС Културно-уметнички програм — Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=7sqVyQVHqOs&pp=ygUha3JpanVtxI1hcmVuamUgYXJoZW9sb8Wha29nIGJsYWdh Крађа археолошког блага (РТС Културно-уметнички програм — Званични јутјуб канал)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/452626/Sta-je-Anenerbe-trazio-u-Beogradu Шта је Аненербе тражио у Београду (Политика, Бранко Богдановић, 20. април 2020)]
* [https://web.archive.org/web/20120426062428/http://www.belgrade-xv.com/index.htm Пројект ''„Belgrade XV”''(Презентација 3Д реконструкције Београда из XV века)]
* {{БТ-СТ|Линк=beogradskatvrdjava|Име=Београдска тврђава}}
* [http://razgledanje.tripod.com/tvrdjava/ Београдска тврђава на длану]
* [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Mapa-zakopanog-blaga-Beogradske-tvrdjave.sr.html Мапа закопаног блага Београдске тврђаве („Политика”, 6. децембар 2010)]
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе — Београд] {{Wayback|url=http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php |date=20210206064451 }}
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
* [https://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара]
* [https://nasledje.gov.rs/index.cfm/spomenici/pregled_spomenika?spomenik_id=46024 Београдска тврђава]
{{refend}}

{{Очуваније тврђаве у Србији}}
{{Седам српских чуда}}
{{НКД - Град Београд|state=autocollapse}}
{{Подножје|Србија|Београд|Архитектура}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Београдска тврђава| ]]
[[Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)]]
[[Категорија:Туристичке атракције у Београду]]
[[Категорија:Знаменитости Београда]]
[[Категорија:Споменици културе од изузетног значаја у Србији]]
[[Категорија:Грађевине у Београду]]
[[Категорија:Споменици културе Београда]]