Пређи на садржај

Мирослав Павловић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника Jelence1976 (разговор) на последњу измену корисника SimplyFreddie
ознака: враћање
Промењен је датум рођења и надимак
Ред 4: Ред 4:
| слика = Pavlovic miroslav.jpg
| слика = Pavlovic miroslav.jpg
| пуно_име = Мирослав Павловић
| пуно_име = Мирослав Павловић
| надимак = Павлика
| надимак = Павика
| датум_рођења = {{Датум рођења|1942|10|23}}
| датум_рођења = {{Датум рођења|1942|10|15}}
| место_рођења = [[Пожега|Ужичка Пожега]]
| место_рођења = [[Пожега|Ужичка Пожега]]
| држава_рођења = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србија]]
| држава_рођења = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србија]]
Ред 25: Ред 25:
{{медаља сребро|[[Европско првенство у фудбалу 1968.|1968. Италија]]|[[Југославија]]}}
{{медаља сребро|[[Европско првенство у фудбалу 1968.|1968. Италија]]|[[Југославија]]}}
}}
}}
'''Мирослав Павловић''' ([[Пожега|Ужичка Пожега]], [[23. октобар]] [[1942]] — [[Београд]], [[19. јануар]] [[2004]]) био је [[Југославија|југословенски]] [[фудбал]]ер и репрезентативац.
'''Мирослав Павловић''' ([[Пожега|Ужичка Пожега]], [[23. октобар|15. октобар]] [[1942]] — [[Београд]], [[19. јануар]] [[2004]]) био је [[Југославија|југословенски]] [[фудбал]]ер и репрезентативац.


Са 16 година постао је првотимац [[ФК Слога Пожега|Слоге]] у родној [[Пожега|Ужичкој Пожеги]] и истакао се као нападач-голгетер. Каријеру наставља у [[ФК Слобода Ужице|Слободи]] из [[Ужице|Титовог Ужица]] ([[1963|1963.]]-[[1967|1967.]]), а највеће успехе постигао је у дресу [[Београд|београдске]] Црвене звезде за коју је од [[14. мај]]а [[1967|1967.]] па до [[14. мај]]а [[1974|1974.]] одиграо 400 утакмица (од тога 201 првенствене) и постигао три гола.
Са 16 година постао је првотимац [[ФК Слога Пожега|Слоге]] у родној [[Пожега|Ужичкој Пожеги]] и истакао се као нападач-голгетер. Каријеру наставља у [[ФК Слобода Ужице|Слободи]] из [[Ужице|Титовог Ужица]] ([[1963|1963.]]-[[1967|1967.]]), а највеће успехе постигао је у дресу [[Београд|београдске]] Црвене звезде за коју је од [[14. мај]]а [[1967|1967.]] па до [[14. мај]]а [[1974|1974.]] одиграо 400 утакмица (од тога 201 првенствене) и постигао три гола.

Верзија на датум 5. август 2021. у 16:54

За остале употребе, погледајте Мирослав Павловић (вишезначна одредница).
Мирослав Павловић
Лични подаци
Пуно име Мирослав Павловић
Надимак Павика
Датум рођења (1942-10-15)15. октобар 1942.
Место рођења Ужичка Пожега, Србија
Датум смрти 19. јануар 2004.(2004-01-19) (61 год.)
Место смрти Београд, Србија и Црна Гора
Позиција крилни халф
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1959—1962
1963—1966
1967—1974
1974—1976
1977
Слога
Слобода
Црвена звезда
Diest
San Jose Earthquakes
-
-
201
43
26
(0)
(0)
(3)
(1)
(1)
Репрезентативна каријера
1968—1974 Југославија 46 (2)

Мирослав Павловић (Ужичка Пожега, 15. октобар 1942Београд, 19. јануар 2004) био је југословенски фудбалер и репрезентативац.

Са 16 година постао је првотимац Слоге у родној Ужичкој Пожеги и истакао се као нападач-голгетер. Каријеру наставља у Слободи из Титовог Ужица (1963.-1967.), а највеће успехе постигао је у дресу београдске Црвене звезде за коју је од 14. маја 1967. па до 14. маја 1974. одиграо 400 утакмица (од тога 201 првенствене) и постигао три гола.

У дресу „црвено-белих“, играо је у време кад је Црвена звезда доминирала у југословенском фудбалу и освојила највише трофеја: 1967/68., 1968/69, 1969/70., и 1972/73. године био је стандардни члан екипе која је освајала првенство Југославије, а 1968. 1970. и 1971. и Куп Југославије у фудбалу.

Играо је на месту крилног халфа, био је поуздан играч - увек неуморан, примерно борбен, неустрашив и упоран. Само после једне сезоне играња за Црвену звезду, постао је и репрезентативац, одигравши у периоду од 1968. до 1974. 46 утакмица за репрезентацију, за коју је постигао и два гола.

Дебитовао је у полуфиналу Европског првенства 1968 5. јуна 1968. против Енглеске (1:0) у Фиренци и почео акцију из које је постигнут једини гол (Драган Џајић), а последњу утакмицу у дресу са државним грбом одиграо је 3. јула 1974. против Шведске (1:2) у Диселдорфу, на Светском првенству 1974. у Западној Немачкој.

У 52 узастопне утакмице репрезентације изостао је из екипе само шест пута.

Добио је и велико међународно признање кад је 31. октобра 1973. позван да у Барселони игра у селекцији Европе против Јужне Америке.

После Светског првенства 1974, каријеру је наставио у Белгији где је играо за ФК Diest, а 1977. је у два маха играо у америчкој професионалној лиги у Сан Хозеу, (San Jose Earthquakes) где је и завршио каријеру.

Последњих година био је директор омладинске школе најтрофејнијег фудбалског клуба у земљи Црвеној звезди.

Умро је 19. јануара 2004. године у 62. години, а сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.

Спољашње везе