Мирослав Павловић
- За остале употребе, погледајте Мирослав Павловић (вишезначна одредница).
Мирослав Павловић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Мирослав Павловић | ||
Надимак | Павика | ||
Датум рођења | 23. октобар 1942. | ||
Место рођења | Ужичка Пожега, Србија | ||
Датум смрти | 19. јануар 2004.61 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора | ||
Позиција | крилни халф | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1959—1962 1963—1966 1967—1974 1974—1976 1977 |
Слога Слобода Црвена звезда Diest Сан Хозе ертквејкси |
- - 201 43 26 |
(0) (0) (3) (1) (1) |
Репрезентативна каријера | |||
1968—1974 | Југославија | 46 | (2) |
Мирослав Павловић (Ужичка Пожега, 15. октобар[1] 1942 — Београд, 19. јануар 2004) био је југословенски фудбалер и репрезентативац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Са 16 година постао је првотимац Слоге у родној Ужичкој Пожеги и истакао се као нападач-голгетер. Каријеру наставља у Слободи из Титовог Ужица (1963.-1967), а највеће успехе постигао је у дресу београдске Црвене звезде за коју је од 14. маја 1967. па до 14. маја 1974. одиграо 400 утакмица (од тога 201 првенствене) и постигао три гола.[2]
У дресу „црвено-белих“, играо је у време кад је Црвена звезда доминирала у југословенском фудбалу и освојила највише трофеја: 1967/68., 1968/69, 1969/70., и 1972/73. године био је стандардни члан екипе која је освајала првенство Југославије, а 1968. 1970. и 1971. и Куп Југославије у фудбалу.
Играо је на месту крилног халфа, био је поуздан играч - увек неуморан, примерно борбен, неустрашив и упоран. Само после једне сезоне играња за Црвену звезду, постао је и репрезентативац, одигравши у периоду од 1968. до 1974. 46 утакмица за репрезентацију, за коју је постигао и два гола.
Дебитовао је у полуфиналу Европског првенства 1968 5. јуна 1968. против Енглеске (1:0) у Фиренци и почео акцију из које је постигнут једини гол (Драган Џајић), а последњу утакмицу у дресу са државним грбом одиграо је 3. јула 1974. против Шведске (1:2) у Диселдорфу, на Светском првенству 1974. у Западној Немачкој.
У 52 узастопне утакмице репрезентације изостао је из екипе само шест пута.
Добио је и велико међународно признање кад је 31. октобра 1973. позван да у Барселони игра у селекцији Европе против Јужне Америке.
После Светског првенства 1974, каријеру је наставио у Белгији где је играо за ФК Diest, а 1977. је у два маха играо у америчкој професионалној лиги у Сан Хозеу, (San Jose Earthquakes) где је и завршио каријеру.
Последњих година био је директор омладинске школе најтрофејнијег фудбалског клуба у земљи Црвеној звезди.
Умро је 19. јануара 2004. године у 62. години, а сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Odlazak velikog šarmera”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-08-06.
- ^ „Pavlović Miroslav”. reprezentacija.rs.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мирослав Павловић на сајту reprezentacija.rs
- Рођени 1942.
- Умрли 2004.
- Спортисти из Пожеге
- Југословенски фудбалери
- Српски фудбалери
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Везни играчи у фудбалу
- Фудбалери Слободе Ужица
- Фудбалери Црвене звезде
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Сахрањени на Топчидерском гробљу
- Фудбалери на Европском првенству 1968.
- Фудбалери на Светском првенству 1974.
- Фудбалери Слоге Пожега