Епархија бихаћко-петровачка
| Епархија бихаћко-петровачка Српска православна црква | |
|---|---|
 Грб Епархије бихаћко-петровачке | |
 | |
| Основни подаци | |
| Сједиште | Босански Петровац |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Основана | 1925, 1990. |
| Број намјесништава | 7 |
| Број манастира | 7 |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Сергије (Карановић) |
| Чин архијереја | епископ |
| Титула архијереја | епископ бихаћко-петровачки и рмањски |
 | |
Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је епископ Сергије (Карановић), а сједиште епархије се налази у Босанском Петровцу гдје је и Саборна црква.
Историја
[уреди | уреди извор]
Током старијег раздобља османске власти, целокупно подручје данашње Бихаћко-петровачке епархије било је вековима у саставу српске православне Дабробосанске епархије. До прве значајне промене дошло је тек 1900. године, када је створена посебна Бањалучко-бихаћка епархија, са седиштем у Бањалуци.[1][2][3]
Оснивање
[уреди | уреди извор]Након стварања Краљевине СХС (Југославије) у јесен 1918. године, извршено је обједињавање свих православних црквених покрајина и епархија на територији нове државе (1920), чиме је успостављено канонско јединство Српске православне цркве. У то време, ово подручје се још увек налазило у саставу тадашње Бањалучко-бихаћке епархије. Замисао о стварању посебне Бихаћке епархије разматрана је од стране српске јерархије већ током1921. године, али до реализације је дошло тек 1925. године, када је изабран и први бихаћки епископ др Венијамин Таушановић. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.[4][5][6]
За време Другог светског рата (1941-1945), усташке власти су починиле геноцид над српским народом на целокупном подручју Босне и Херцеговине, укључујући и подручје бивше Бихаћке епархије. Православни народ је заједно са својим свештенством тешко пострадао од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године.[7]
НДХ је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.
Обнова
[уреди | уреди извор]Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог приједлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.
Размотривши приједлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као насљедница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.
У току рата 1992—1995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.
Епископи
[уреди | уреди извор]Епископи бихаћки
[уреди | уреди извор]Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:
| Портрет | Име и презиме | Вријеме службе | Напомене |
|---|---|---|---|
|
Епископ Венијамин Таушановић | 1925—1929. | Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је епархија укинута. |
Епископи бихаћко-петровачки
[уреди | уреди извор]Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:
| Портрет | Име и презиме | Вријеме службе | Напомене |
|---|---|---|---|
|
Хризостом Јевић | 1991—2013. | До избора првог епископа, администратор епархије је био митрополит дабробосански Николај Мрђа (1990—1991) |
.JPG){kind=small}
|
Атанасије Ракита | 2013—2017. | |
|
Сергије Карановић | од 2017. |
Архијерејска намјесништва
[уреди | уреди извор]Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација епархије бањалучке, и то у корист епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. [8] До тада је било 6 архијерејских намјесништава у епархији бихаћко-петровачкој, од те одлуке епархија броји 7 архијерејских намјесништава. То су:
- Архијерејско намесништво граховско-дрварско
- Архијерејско намесништво јајачко-мркоњићко
- Архијерејско намесништво кључко
- Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
- Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
- Архијерејско намесништво санско-крупско
- Архијерејско намесништво шиповско
Манастири
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Нилевић 1990.
- ^ Kiminas 2009.
- ^ Латиновић 2012, стр. 321—333.
- ^ Латиновић 2006.
- ^ Латиновић 2009, стр. 287-301.
- ^ Латиновић 2012, стр. 321-333.
- ^ Давидов 2013.
- ^ „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Давидов, Динко (2013). Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945. Београд: Завод за уџбенике.
- Ђурић, Александар Б. (2005). Православни манастири у Босни и Херцеговини: Духовно-историјски и туристички преглед. Бијељина: Епархија зворничко-тузланскаћ.
- Кајмаковић, Здравко (1971). Зидно сликарство у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC.
- Латиновић, Горан (2006). Српска православна црква у Босанској Крајини (1918-1941). Лакташи: Графомарк.
- Латиновић, Горан (2009). „Градитељска дјелатност Српске православне цркве у Босанској Крајини 1918-1941”. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. 1: 287—301.
- Латиновић, Горан (2012). „Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900-2010)” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 321—333.
- Латиновић, Горан (2020). „Страдање Српске православне цркве за вријеме Југословенског рата (1991-1995)”. Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. 1. Београд: Православни богословски факултет. стр. 471—489.
- Марковић, Игнатије (2008). Православни манастири у Босни и Херцеговини. Гацко-Београд: Филип Вишњић.
- Милеуснић, Слободан (1997). Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991-1995 (1997). Београд: Музеј Српске православне цркве.
- Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 141—160.
- Теиновић, Братислав (2021). „Страдање српског православља у Босанској Крајини 1806-1859” (PDF). Богословље. 80 (1): 63—79. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 12. 2021. г. Приступљено 03. 12. 2021.
- Теиновић, Братислав (2021). „Српска православна црква и свештенство у Босанској Крајини (од Саферске наредбе до почетка устанка, 1859-1875)” (PDF). Теолошки погледи. 54 (1): 129—148. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 12. 2021. г. Приступљено 03. 12. 2021.
- Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бања Лука: Глас српски.
- Шућур, Драган (2016). Српска православна црква у Босни и Херцеговини: 1945-1958. Бања Лука: Ризница.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Епархија бихаћко-петровачка
- 20 година Епархије бихаћко-петровачке Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2017)
