Пређи на садржај

Једрилци

С Википедије, слободне енциклопедије

Једрилци
Неке врсте фамилије Papilionidae
Обични ластин репак
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Lepidoptera
Натпородица: Papilionoidea
Породица: Papilionidae
Latreille, [1802]
Типски род
Papilio
Потпородице и родови

Постоји 31 род и око 600 врста:

Лептир ласта

Једрилци (лат. Papilionidae) је велика породица дневних лептира.[1][2] Иако је већина припадника тропска, чланови ове породице насељавају све континенте, осим Антарктика. Ова породица укључује највеће лептире на свету из рода Ornithoptera.[3]

Ластавичији репови имају низ особених карактеристика; на пример, папилионидна гусеница на свом протораксу носи одбојни орган зван осметеријум. Осметеријум нормално остаје скривен, али када је у опасности, ларва га окреће према спољашњости кроз попречни леђни жлеб пунећи га течношћу.[4]

Рачвасти изглед на задњим крајевима појединих ластачијих репова, који се може видети када лептир одмара раширених крила, дао је заједнички назив породиц. Што се тиче његовог формалног имена, Лине је изабрао Papilio за типски род, јер је papilio латинска реч за „лептир“. За специфичне епитете рода, Лине је применио имена грчких фигура на ластавичије репове. Типска врста: Papilio machaon одаје почаст Махаону, један од Асклепијевих синова, поменутом у Илијади.[5] Даље, врста Papilio homerus названа је по грчком песнику Хомеру.[6]

Изглед

[уреди | уреди извор]

Назив су добили по начину лета једног од представника, пругастог једрилца (Iphiclides podalirius). Kрила су им на карактеристичан начин одмакнута од тела.[7] Обојени су најчешће тамноплаво, зелено или црно са жутим, наранџастим, црвеним или плавим шарама. Тропске врсте често имају метални сјај. Често је изражен полиморфизам у обојености. Ларве (гусенице) су им средње до крупне, са наизглед голим телом јер су чекиње веома мале. Глава је мања од предњих груди и често у њих увучена. На њима се налази мирисна жлезда (осметеријум) која може да се увлачи, а када је избачена има облик латиничног слова „В“.[8] Избацује се када је ларва узнемирена, а има мирис попут биљке којом се та гусеница храни.[9] Гусенице имају пет пари лажних ногу.[8]

Начин живота

[уреди | уреди извор]

Одлични су летачи, а постоје врсте које су територијалне и простор на коме обитавају бране од других лептира, али и од пчела, бумбара, па чак и од мањих птица.[7]

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Већина врста је због своје лепоте веома занимљива истраживачима и зато су добро проучене, али и колекционарима који плаћају велике своте новца за уловљене примерке, што је допринело да буду угрожене.[7]

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Врсте

[уреди | уреди извор]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str.
  2. ^ Jakšić, P., Nahirnić, A. & Petrović, S. 2013. „Compendium of Serbian Butterflies with vernacular names”. Bulletin of the Natural History Museum. 6: 75—88. .
  3. ^ Reed, Robert D.; Sperling, Felix A.H. (2006). „Papilionidae – The Swallowtail Butterflies”. [Tree of Life Web Project]. Архивирано из оригинала 23. 01. 2020. г. Приступљено 7. 11. 2010. 
  4. ^ Richards, O. W.; Davies, R.G. (1977). Imms' General Textbook of Entomology: Volume 1: Structure, Physiology and Development Volume 2: Classification and Biology. Berlin: Springer. ISBN 0-412-61390-5. 
  5. ^ Salmon, Michael A., Marren, Peter, Harley, Basil. The Aurelian Legacy: British Butterflies and Their Collectors. page 252. Publisher: University of California Press. 2001. ISBN 978-0-520-22963-1.
  6. ^ Lehnert, Matthew S.; Kramer, Valerie R.; Rawlins, John E.; Verdecia, Vanessa; Daniels, Jaret C. (10. 7. 2017). „Jamaica's Critically Endangered Butterfly: A Review of the Biology and Conservation Status of the Homerus Swallowtail (Papilio (Pterourus) homerus Fabricius)”. Insects (на језику: енглески). 8 (3): 68. PMC 5620688 Слободан приступ. PMID 28698508. doi:10.3390/insects8030068. 
  7. ^ а б в Павковић, В. 2007. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. ISBN 978-86-17-14865-0.
  8. ^ а б Симова - Тошић, Д. & Спасић, Р. 1995. Практикум из посебне ентомологије. Пољопривредни факултет. Београд - Земун.
  9. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Chattopadhyay, J. (2007). Swallowtail Butterflies, Biology & Ecology of a few Indian Species. Desh Prashan, Kolkata, India. – 134 pp. ISBN 978-81-905719-1-3.
  • Glassberg, J. (2001). Butterflies through Binoculars. The West.
  • Guppy, C.S. and Shepard, J.H. (2001). Butterflies of British Columbia.
  • Igarashi, S. (1979). Papilionidae and their early stages [in Japanese]. 2 vols. – Tokyo, Kodansha, 218 pp., 357 pls.
  • James, D.G. & Nunnallee, D. (2011). Life Histories of Cascadia Butterflies.
  • Korolev V.A. (2014). Cataloges on the collection of Lepidoptera. Part II. Papilionidae. – Moscow, 387 p., 20 color tabs. ISBN 978-5-00077-163-1 [1]
  • Pelham, J. (2008). Catalogue of the Butterflies of the United States and Canada.
  • Pyle, R.M. (2002). The Butterflies of Cascadia.
  • Rothschild, L.W. (1895). „A revision of the Papilios of the Eastern Hemisphere, exclusive of Africa”. Novitates Zoologicae. 2 (3): 167—463. and plates pdf
  • Rothschild, W. and Jordan, K. (1906). A revision of the American Papilios. Novitates Zoologicae 13: 411–752. online (and as pdf) (Facsimile edition ed. P.H. Arnaud, 1967).
  • Seitz, A. (1907). 1. Gattung Papilio, Schwalbenschwänze. In: Seitz, A. (ed). Die Groß-Schmetterlinger der Erde. I. Abteilung (Die Großschmetterlinge des Palaeakrtischen Faunengebietes). 1. Band: Tagfalter. pp. 8–15. F. Lehmann, Stuttgart.
  • Talbot, G. (1939). The Fauna of British India. Butterflies. Volume 1. Papilionidae and Pieridae. Taylor & Francis, London; xxix, 600 pp., 3 pls, 1 map.
  • Tuzov V., Bogdanov P., Devyatkin A., Kaabak L., Korolev V., Murzin V., Samodurov G., Tarassov E. (1997). Guide to the butterflies of Russia and adjacent territories (Lepidoptera, Rhopalocera). Vol. 1. Sofia-Moscow: Pensoft-Press, 480 p., 79 col. plates.
  • Warren, A.D., Davis, K.J., Grishin, N.V., Pelham, J.P., Stangeland, E.M. (2012). Interactive Listing of American Butterflies. [2]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Једрилци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Једрилци.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Једрилци&oldid=28300080”