Пређи на садржај

Јефрем Сирин

С Википедије, слободне енциклопедије
Свети Јефрем Сирин

Јефрем Сирин (сир. ܐܦܪܝܡ ܣܘܪܝܝܐ, Mor Afrêm Sûryāyâ; око 306373) је био сиријски ђакон и хришћански теолог из 4. века. Писао је углавном химне, песме и библијске коментаре. Сматра се најзначајнијим црквеним оцем сиријске традиције.[1] хришћани широм света, а посебно у Сирији, га поштују као свеца.

Јефрем Сирин је рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог.[2] Своју рану младост је провео доста бурно, али је у једном тренутку променио начин живота и постао ревносни хришћанин. Био је ученик Јакова Нисибијског, а савременик и пријатељ Василија Великог.[3]

Као што извор, који непрестано излива из себе чисте водене струје и обилне потоке, никада не забрањује ономе који жели да се у обиљу наслађива бадава чистом водом, тако и божанска благодат отворена је свима да би се сваки наслађивао колико хоће.

Јефрем је непрестано писао књиге, усмено поучавао монахе и народ у Едеси, или се предавао молитви и размишљању. Кад су га хтели поставити за епископа, он се направио луд, јурећи кроз град Едесу и вукући за собом своју хаљину, након чега су га оставили на миру.[4] Умро је у дубокој старости 378. године.

Православна црква слави га 28. јануара по јулијанском, а 10. фебруара по грегоријанском календару.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Parry 1999, стр. 180.
  2. ^ „Преподобни Јефрем Сирин”. spc.rs. 
  3. ^ „ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН; ПРЕПОДОБНИ ИСАК СИРИН”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-22. 
  4. ^ Део текста је преузет из охридског пролога Николаја Велимировића.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Parry, Ken; David Melling (editors) (1999). The Blackwell Dictionary of Eastern Christianity. Malden, MA.: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-23203-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]