Јуан III Шведски
Јохан III Шведски | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јохан III Густавсон Васа |
Датум рођења | 20. децембар 1537. |
Место рођења | Стегеборг, Шведска |
Датум смрти | 17. новембар 1592.54 год.) ( |
Место смрти | Стокхолм, Шведска |
Породица | |
Супружник | Катарина Јагелонска, Gunilla Bielke |
Потомство | Сигисмунд III Васа, Anna Vasa of Sweden, John, Duke of Östergötland, Sofia Johansdotter Gyllenhielm, Isabella Johansdotter, Lucretia Gyllenhielm |
Родитељи | Густав Васа Маргарет Лејонхуфвуд |
Династија | Васа |
краљ Шведске | |
Период | 1568 - 1592. |
Претходник | Ерик XIV Шведски |
Наследник | Сигисмунд III Васа |
Јуан III Шведски или Јован III [1] (20. децембар 1537, Стегеборг - 17. новембар 1592, Стокхолм) је био шведски краљ (1568 [1] —1592) из династије Васа. Био је син Густава Васе [1] и његове друге супруге Маргарет Лејонхуфвуд.
Године 1568. године с престола у Шведској је збацио свог полубрата Ерика XIV. У време је његове владавине постојало једно политичко питање, које се тицало не само Шведске, већ и свих суседних земаља и које је доста допринело ступању Швеђана на широко поприште опште европске политике. То је било питање о господарству над Балтичким морем, које је при крају средњег века постало од великог трговачког значаја. Шведска је тада јавно испољила своју намеру да ово море учини својим језером, тј. да по могућности завлада свим његовим обалама. Да би постигла то, потребно јој је било ратовати са свим народима, који су живели око тог мора [1].
Наставио је Ливонски рат који је почео његов претходник. Земља водила рат у савезу са Државном заједницом Пољске и Литваније, против Руског царства и Данске-Норвешке. На почетку је претрпео неколико пораза, али је на крају успео да порази Русе и освоји руске градове Јам, Копорје и Корелу, које му је Русија уступила миром [2], за који је посредовао папа [1], године 1583. заједно са Естонијом. Руси су касније успели да му отму градове Ивангород, Јам, Орјешек и Корелу [2].
Покушавао је да измири Католичку и Лутеранску цркву у Шведској.
Године 1586. успео је да свог сина Сигисмунда, који је био васпитан језуитски, доведе на пољско-литвански престо [1].
Умро је 17. новембра 1592. године у Стокхолму и на престолу га је наследио син Сигисмунд III Васа.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Густав Васа | ||||||||||||||||
1. Јуан III Шведски | ||||||||||||||||
3. Маргарет Лејонхуфвуд | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Зрнић 1927.
- ^ а б Миљуков 1939.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зрнић, Лука (1927). Историја новога века. Београд.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.