Пређи на садржај

Љубодраг Љ. Грујић

С Википедије, слободне енциклопедије

Љубодраг Љ. Грујић (Панчево, 31. децембар 1976) српски је хералдички уметник, преводилац и публициста.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је гимназију у родном Панчеву а затим и англистику на Филолошки факултету у Београду. Главно професионално интересовање су му језици. Активно предаје и преводи са енглеског и француског језик.[1]

Члан је Друштва српско-ирског пријатељства Celtic Crew. Писао је за ирске новине на ирском, држао предавања широм земље на тему ирског језика и радио на више пројеката културне сарадње између Србије и Ирске.[1]

Грујић је као хералдички уметник израдио изворника великог и малог грба Републике Србије, усвојеног 2010. године.[2][3][4] Он је аутор низа породичних грбова као и хералдичких решења општина и села у Србији,[5] Српској и свету.

Члан је Крунског већа српске династије Карађорђевић.[6] Био је хералд династије Карађорђевић.[7]

Ожењен је и са супругом има двоје деце.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Проф. Љубодраг Љ. Грујић”. ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ МОНАРХИЗМА (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 12. 2022. г. Приступљено 2022-11-04. 
  2. ^ „Enigmatika grbnog čerupanja - Državna obeležija - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2011-03-16. Приступљено 2022-11-04. 
  3. ^ „Autor zastave i grba podržao inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma i bora”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-03-26. Приступљено 2022-11-04. 
  4. ^ Јовановић, Радомир (2021-06-01). „Radomir Jovanović - Nedopustivi nemar prema državnim simbolima”. Нови Стандард (на језику: српски). Приступљено 2022-11-04. 
  5. ^ „Objašnjenje heraldike novog grba Priboja / nezvanična varijanta”. Priboj 033 (на језику: српски). 2013-07-07. Приступљено 2022-11-04. 
  6. ^ „Принц Петар Карађорђевић абдицирао и сва права пренео на брата Филипа”. Politika Online. Приступљено 2022-11-04. 
  7. ^ „Heraldika na Belom dvoru – Studio B” (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]