Пређи на садржај

Административна подјела Норвешке

С Википедије, слободне енциклопедије

Административна подјела Норвешке настала је под снажним утицајем издуженог облика земље, бројних унутрашњих географских баријера и често растуреног и раздвојеног обрасца насељених мјеста. То је стурктура која није само била подложна промијенама током времена, него је остала подложна и сталном преиспитивању. Крајем 2018. године, планови реформе административне подјеле земље су приведени крају и они би на крају требало да замијене постојећих 19 округа (fylker) са 11 регија (regioner).[1]

Формална подјела

[уреди | уреди извор]

Постоје три степена политичке администрације у Норвешкој:

  • Краљевина, која захвата цијелу метрополитску Норвешку укључујући њена интегрална прекоморска подручја Свалбард и Јан Мајен. Док Свалбард подлеже међународном споразуму са одређеним ограничењима норвешког суверенитета, Јан Мајен дијели гувернера округа са округом Народланд.
  • Окрузи, којих има укупно 18. Они дијелом потичу од подјеле које су претходиле уставу Норвешке из 1814. и независности 1905. године. Окрузи дјелују и као изворне јединице током парламентарних избора.
  • Општине, којих има укупно 422.[2] Поред тога, мјесне власти Лонгјира имају неке сличности са општинским.
  • Спољне зависне територије.

Како се инфраструктура за путовања и комуникације током година побољшавала, тако су користи од даље консолидације и даље у току. Број општина је са 744 током 1960-их пао на данашњих 422, а планирано је још спајања. Слично томе, политичке одговорности округа су смањене, а раније је било говора о њиховом комбиновању у 5—9 регија до 2010. године. Иако се ти конкретни планови нису острварили, слична схема поново се разматрала 2018. године.[3]

Унутар државне управе, постоји неколико изузетака од подјеле на округе:

  • Судски систем Норвешке је подијељен на шест апелационих округа.
  • Државна Црква Норвешке је подијељена на једанаест бискупија.
  • Тринаест изборних јединица за изборе за Самски парламент Норвешке, који је дио норвешког државног апарата, не поштује границе округа — понекад обухвата и неколико округа. Међутим, они поштују границе општина.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sons of Norway report: Nineteen counties to become 11 regions by 2020”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2018. г. Приступљено 14. 09. 2019. 
  2. ^ „Kristiansund + Frei = Sant” (на језику: норвешки). www.ks.no. Архивирано из оригинала 20. 2. 2008. г. Приступљено 9. 1. 2008. 
  3. ^ „Regionreformen”. Regjeringen.no (на језику: норвешки). 23. 10. 2018.