Пређи на садржај

Азбест

С Википедије, слободне енциклопедије
Азбест
Азбест (бело) са мусковитом.
Опште информације
КатегоријаСиликатни минерали
Струнцова класификација09.ED.15
Дана класификација71.01.02d.03
Кристалне системеОрторомбичан, моноклиничан
Идентификација
Молекулска маса277.11 g
БојаЗелен, црвен, жут, бео, сив, плав
Кристални хабитусАморфан, грануларан, крупан
ЦепљивостПризматичан
ПреломВлакнаст
Тврдоћа по Мосу2.5–6.0
СјајностСвиласт
ОгребБео
Специфична тежина2.4–3.3
Оптичке особинеДвоосан
Индекс преламања1.53–1.72
Двојно преламање0.008
2V угао20° до 60°
ДисперзијаРелативно слаб
ЕкстинкцијаПаралелан или кос
Ултравиолетна флуоресценцијаНефлуоросцентан
Тачка топлљења400—1.040 °C (752—1.904 °F)

Азбест (грч. ἄσβεστος - негорљив) је природни силикатни минерал, сачињен од меканих свиленкастих влакана.[1] Слабо проводи топлоту, не гори и не угљенише се, тако да је веома користан као изолатор топлоте и ватре.[2] Постоји шест врста, од којих су све састављене од дугих и танких влакнастих кристала, а свако влакно састављено је од многих микроскопских „влакана“ које се абразијом и другим процесима могу пустити у атмосферу. Азбест је одличан електрични изолатор и изузетно је отпоран на топлоту, те се дуги низ година користио као грађевински материјал.[3] Међутим, сада је то добро позната опасност по здравље и безбедност, и употреба азбеста као грађевинског материјала у многим земљама је нелегална. Удисање азбестних влакана може довести до различитих озбиљних обољења плућа, укључујући азбестозу и рак.[4]

Археолошке студије су пронашле доказе да се азбест користио још у камено доба за јачање керамичких саксија,[5] али је рударство великих размера започело тек крајем 19. века када су произвођачи и градитељи почели да користе азбест због његових пожељних физичких својстава.

Азбест је био широко коришћен током 20. века до 1970-их, када је јавно препознавање опасности по здравље од азбестне прашине довело до његове забране у редовној градњи и ватроотпорним инсталацијама у већини земаља.[6] Упркос томе, а делом и зато што последице изложености могу потрајати деценијама, сматра се да најмање 100.000 људи сваке године умре од болести повезаних са изложеношћу азбесту.[7]

Упркос озбиљности болести повезаних са азбестом, материјал је широко коришћен у целом свету, а сматра се да већина зграда изграђених пре 1980-их садржи азбест.[8] Многе земље у развоју и даље подржавају употребу азбеста као грађевинског материјала, и експлоатација азбеста је и даље у току, а највећи произвођач Русија је имала процењену производњу од 790.000 тона у 2020. години.[9] Године 1989, америчка агенција ЕПА је забранила даљу употребу азбеста, чиме се спречава улазак нових азбестних производа на тржиште у САД.[10]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Реч „азбест“, која се први пут користила током 1600-их година, ултиматно потиче од старогрчког ἄσβεστος, што значи „неугасив“ или „неугашен“.[11][12][13][14] Име одражава употребу супстанце за фитиље који никада не изгарају.[11]

У енглески језик је доспела преко старофранцуске речи abestos, који је заузврат потекла од речи из грчког преко латинског, док се у оригиналном грчком та реч заправо односила на живи креч. Оксфордски речник енглеског језика напомиње да га је Плиније погрешно користио за азбест, популаризујући погрешан назив. Азбест се на грчком називао amiantos, што значи „неокаљани“,[15] јер није бивао обележен када је бачен у ватру. Ово је извор речи за азбест на многим језицима, попут португалског amianto. Почетком 15. века на енглеском се такође звао „amiant“, али је ову употребу заменио „азбест“.[16] Реч се на том језику изговара /æsˈbɛstəs/ или /æsˈbɛstɒs/.[17]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Азбест је слаб проводник топлоте, отпоран је на високе температуре, што значи да не гори и не угљенише се, тако да је веома користан као изолатор топлоте и ватре. Захваљујући тим особинама, уткан је у заштитну одећу ватрогасаца, а користи се и за израду облога за кочнице и квачила моторних возила, који услед трења постају веома топли. Котлови се често облажу азбестом да би се спречили ширење ватре и врелине.[2][1]

Штетност

[уреди | уреди извор]

Може бити веома штетан по здравље, па се при коришћењу ствари које садрже азбест морају поштовати одређена упутства. Удисање азбестне прашине може да проузрокује азбестозу - плућну болест, или мезотелиом - галопирајући рак плућа, па је због тога у многим државама смањена или забрањена трговина азбестом.[2]

Појава у природи

[уреди | уреди извор]

Азбест се може јавити као бели, смеђи, плави и др. Добија се из азбестних стена, а највећи рудници се налазе у Канади, Русији, Кини, Италији и Јужној Африци.

Хемијски састав и формуле

[уреди | уреди извор]
Удео хемијских елемената у саставу азбеста‍
магнезијум (Mg)
  
 0 26,3%
силицијум (Si)
  
 0 20,3%
водоник (H)
  
 0 1,5%
кисеоник (O)
  
 0 51,9%
Хемијске формуле азбеста[18]
Врста азбеста Хемијска формула
Бели Mg3Si2O5(OH)4
Смеђи (Mg,Fe)7Si8O22(OH)2
Плави Na2Fe32+Fe23+(Si8O22)(OH)2

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 19. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б в Oxford школска енциклопедија, Књига-комерц. 2007. ISBN 978-86-7712-190-7.
  3. ^ Bureau of Naval Personnel, Basic Electricity. 1969: US Navy.
  4. ^ „What is asbestos?”. British Lung Foundation. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 19. 04. 2021. 
  5. ^ Yildirim Dilek; Sally Newcomb (2003). Ophiolite Concept and the Evolution of Geological Thought. Geological Society of America. стр. 449. ISBN 978-0-8137-2373-0. 
  6. ^ Kazan-Allen, Laurie (15. 7. 2019). „Chronology of Asbestos Bans and Restrictions”. International Ban Asbestos Secretariat. 
  7. ^ King, Anthony (25. 6. 2017). „Asbestos, explained”. Royal Society of Chemistry. 
  8. ^ Kazan-Allen, Laurie (2. 5. 2002). „Asbestos: Properties, Uses and Problems”. International Ban Asbestos Secretariat. 
  9. ^ Flanagan, Daniel M. (29. 1. 2021). Mineral Commodity Summaries 2021. U.S. Geological Survey. стр. 26—27. 
  10. ^ „EPA Actions to Protect the Public from Exposure to Asbestos”. United States Environmental Protection Agency. 30. 12. 2020. 
  11. ^ а б Alleman, James E.; Mossman, Brooke T (јул 1997). „Asbestos Revisited” (PDF). Scientific American. 277 (1): 54—57. Bibcode:1997SciAm.277a..70A. doi:10.1038/scientificamerican0797-70. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 6. 2010. г. Приступљено 26. 11. 2010. 
  12. ^ Bostock, John (1856). „Asbestinon”. The Natural History of Pliny. Vol. IV. Превод: Riley, H. T. London: Henry G. Bohn. стр. 137. Приступљено 26. 11. 2010. 
  13. ^ Shorter Oxford English DictionaryНеопходна слободна регистрација (5th изд.). Oxford University Press. 2002. 
  14. ^ ἄσβεστος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  15. ^ ἀμίαντος in Liddell and Scott.
  16. ^ „asbestos | Origin and meaning of asbestos by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-14. 
  17. ^ „asbestos”. Oxford Living Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 21. 03. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  18. ^ Wayback Machine

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азбест&oldid=28450620”