Пређи на садржај

Александар Бугарски

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Бугарски
Лични подаци
Датум рођења1835.
Место рођењаПрешов, Аустријско царство
Датум смрти11. август 1891.(1891-08-11) (55/56 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Александар Бугарски (Прешов, мађ. Eperjes; 1835Београд, 11. август 1891) био је архитекта.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Народно позориште у Београду, некад
Црква Покрова Пресвете Богородице у Лозници

Родио се 1835. године у инжењерској породици, у Еперјесу (Аустроугарска, данас Прешов у Словачкој). Отац Јован доселио се убрзо после његовог рођења у Србију и 1842. године узео српско држављанство, али се после промене династије преселио у Нови Сад, где је Александар завршио основну школу и гимназију.

Студирао је у Будимпешти. Као архитекта радио од 1859, а у периоду 186990. у Министарству грађевина у Београду. Радио је у земљама Аустроугарске и у Србији. Највећи број грађевина подигао је у Београду: зграду Народног позоришта 1869—70, Нови двор 188184. (данас седиште Скупштине града Београда), 126 јавних и приватних зграда, затим Дом друштва Црвеног крста, апотеку Делини на Зеленом венцу, зграду бившег Министарства просвете, данас Дом Вукове задужбине. Ван Београда пројектовао цркве у Лозници 1871. и Ритопеку 187273, а у иностранству хотел Бауер у Бад Ишлу (нем. Bad Ischl), срушен 1975[1], и Вертхајмове радничке куће у Бечу. Бавио се и хортикултуром: његово дело је парк на Калемегдану.

Типичан је представник историјских стилова од неоренесансе до неокласицизма. Бугарски је био најзначајнији архитекта свога времена у Србији.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Васа Стајић, Новосадске биографије I, Нови Сад, 1936.
  • Н. Насторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Београд, 1938,
  • Љ. Никић, „Из архитектонске делатности Александра Бугарског у Београду“, Урбанизам Београда, 1978, 46.
  • Текст др Миодрага Коларића у: Енциклопедији Југославије, Загреб, ЈЛЗ, 1982.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


  1. ^ [1]