Архангељскаја
Архангељскаја Архангельская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Тихоречки рејон |
Основан | 1801. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017. | 10.258 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 39′ 48″ С; 40° 17′ 55″ И / 45.6632° С; 40.2985° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 54 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 352117, 352118 |
Позивни број | +7 86196 |
ОКАТО код | 03 254 804 001 |
ОКТМО код | 03 654 404 101 |
Архангељскаја (рус. Архангельская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на североистоку Краснодарске покрајине и административно припада њеном Тихоречком рејону.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у насељу је живело 10.258 становника и самим тим Архангељскаја је једно од већих сеоских насеља у Русији.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Архангељскаја се налази на североистоку Краснодарске покрајине, у зони ниске и једноличне Кубањско-приазовске степе. Село се налази на надморској висини од око 54 метра и лежи на обе обале реке Челбас. Удаљено је 23 км од рејонског центра, града Тихорецка, односно око 120 км североисточно од града Краснодара, седишта Покрајине.
Историја
[уреди | уреди извор]Село Архангељско су 1801. основали досељеници из других делова Русије (по неким подацима село је основано 1798. године). Године 1833. преобразовано је у козачку станицу и предно на управу Кавкаском козачком одреду.[1]
У периоду 1934−1953. Архангељска станица је била рејонски центар истоименог Архангељског рејона.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 17.320 становника,[2] док је према проценама за 2017. у селу живело 16.901 становника.[3]
1897. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|
4.546 | 9.027[4] | 8.714[2] | 10.258 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 241. — 395 с.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.