Балада о госпама пређашњих времена
Балада о госпама пређашњих времена (Ballade des dames du temps jadis) је поетско дело Франсоа Вијона. То је централни део његове збирке песама Велико завештање (Le Testament или Le Grand Testament, 1461) и претходи Балади о некадашњим госпарима (La Ballade des seigneurs du temps jadis) и Балади тим поводом, у старинском, фрушком слогу (La Ballade en vieil langage Françoys), са којима чини тематску целину. Први пут је објављена 1489. године. У првим издањима песма носи наслов „Балада“, а наслов Балада о госпама пређашњих времена први пут се помиње у издању из 1533, које је приредио Клеман Маро.[1]
Централни мотив ове баладе је ubi sunt (Ubi sunt qui ante nos fuerunt? - Где су они што бејаху пре нас), израз жаљења због пролазности живота. У балади се помињу чувене жене из класичне антике и средњег века, чији се идентитет у неким случајевима не може са сигурношћу утврдити[2]: Флора, Таида, Архипјад, Ехо, Елоиза, Маргарета Бургундска, Бланка од Кастиље (?), Беатриче (?), Аделаида Париска, Бертрада Лаонска, Херенбурга, грофица од Мана, и Јованка Орлеанка.
Рефрен баладе „где ли је лањски снег“ често се понављао у књижевности каснијих времена у различитим контекстима.
Текст баладе
[уреди | уреди извор]Текст из издања Клемана Мароа из 1533. године[3] и препев Станислава Винавера[4].
| Dictes moy où, n'en quel pays, | Реците, где је у света крају ком | ||
| Est Flora, la belle Romaine ; | Пребајна Флора, та римска лепота, | ||
| Archipiada, né Thaïs, | Где је Таида, наслада живота, | ||
| Qui fut sa cousine germaine; | Где је Архипјад у блеску зрачном свом! | ||
| Echo, parlant quand bruyt on maine | Где ли је Ехо са одзвоном вода, | ||
| Dessus rivière ou sus estan, | Где мазно мами низ стрм обала брег, | ||
| Qui beauté eut trop plus qu'humaine? | Слутњом неземских, преслатких слобода, | ||
| Mais où sont les neiges d'antan! | Ал’ где је, боже, где ли је лањски снег? | ||
| Où est la très sage Heloïs, | Где ли је часна Хелоиза славна, | ||
| Pour qui fut chastré et puis moyne | Кад мудри Абелар од ње би услишен | ||
| Pierre Esbaillart à Sainct-Denys? | Ушкопише њега, мушкости би лишен, | ||
| Pour son amour eut cest essoyne. | И постригао се, после срама јавна! | ||
| Semblablement, où est la royne | Па где ли је она краљица што плени! | ||
| Qui commanda que Buridan | Буридана баци, као мртав тег! | ||
| Fust jetté en ung sac en Seine? | И удавише га, у џаку, у Сени, | ||
| Mais où sont les neiges d'antan! | Ал’ где је, боже, где ли је лањски снег? | ||
| La royne Blanche comme ung lys, | Где Бланша, сирена, у цвркуту мамном, | ||
| Qui chantoit à voix de sereine; | Као љиљан бела; где Бјетрис, кћи банска; | ||
| Berthe au grand pied, Bietris, Allys; | Берта грдонога; где грофица Манска? | ||
| Harembourges qui tint le Mayne, | Херенбурга, Алис, у заносу пламном? | ||
| Et Jehanne, la bonne Lorraine, | Где ли је Јованка, која сунцем грану, | ||
| Qu'Anglois bruslerent à Rouen; | Енглеза се над њу надви крвав спрег, | ||
| Où sont-ilz, Vierge souveraine ? | Спалише Лоренку у граду Руану. | ||
| Mais où sont les neiges d'antan! | О Маријо Дјево, где ли је лањски снег? | ||
| Prince, n'enquerez de sepmaine | Кнеже, не распитуј се, залудни су труди, | ||
| Où elles sont, ne de cest an, | Где су све те госпе, кроз годишта бег, | ||
| Qu'à ce refrain ne vous remaine: | Нек ти овај припев узбуркава груди; | ||
| Mais où sont les neiges d'antan! | О где је, боже, где ли је лањски снег? |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Косиков, Г. К.; Вийон, Ф. (2002). „О литературной судьбе Вийона”. Стихи: Сборник. Москва: Радуга. стр. 374—483. Архивирано из оригинала 05. 11. 2009. г. Приступљено 17. 2. 2016.
- ^ Taylor, Jane H. M. (2001). The Poetry of François Villon: Text and Context. Cambridge University Press. стр. 72-74. ISBN 978-0-521-79270-7.
- ^ Villon, François. „Oeuvres complètes de François Villon: Suivies d'un choix des poésies de ses disciples”. стр. 34—35. Приступљено 18. 2. 2016.
- ^ Vijon, Fransoa (1969). Veliko zaveštanje. Stanislav Vinaver (trans.). Rad.
Литература
[уреди | уреди извор]- Spitzer, Leo (1940). „Étude ahistorique d'un texte: Ballade des dames du temps jadis”. Modern Language Quarterly. 1 (1): 7. ISSN 0026-7929. Приступљено 17. 2. 2016.
- Frappier, Jean (1971). „Les trois Ballades du temps jadis dans le Testament de François Villon”. Académie Royale de Belgique. Bulletin de la Classe des Lettres et Sciences Morales et Politiques 5e série. 57 (6): 316—341.
- Costanzo, Antonio (1978). „Time and Space in Villon: "Les trois ballades du temps jadis"”. Fifteenth Century Studies. 1 (Jan 1): 51—69. Приступљено 18. 2. 2016.
- Mus, David (1992). La poétique de François Villon. Editions Champ Vallon. ISBN 978-2-87673-155-4.
- Freeman, M. (2006). „The Snows of Yester-Year: An Update”. French Studies Bulletin. LX (100): 54—58. ISSN 1748-9180 0262-2750, 1748-9180 Проверите вредност параметра
|issn=(помоћ). doi:10.1093/frebul/ktl019. Приступљено 18. 2. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Преводи
- „"Ballade des Dames du Temps Jadis" et "Épitaphe" de François Villon - Learn French”. French Today. 2. 2. 2009. Приступљено 18. 2. 2016.
