Пређи на садржај

Божо Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Божо Јанковић
Лични подаци
Надимак Бошко
Датум рођења (1951-05-22)22. мај 1951.
Место рођења Сарајево, ФНР Југославија
Датум смрти 1. октобар 1993.(1993-10-01) (42 год.)
Место смрти Котор, СР Југославија
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Жељезничар
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1968–1979
1979–1981
1981–1982
1982–1983
Жељезничар
Мидлсбро
Мец
Жељезничар
256
50
19
9
(96)
(16)
(3)
(1)
Репрезентативна каријера
1972 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија 2 (0)

Божидар Божо Јанковић (Сарајево, 22. мај 1951Котор, 1. октобар 1993) био је југословенски фудбалер и адвокат.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да игра у сарајевском Жељезничару као пионир. Након што је прошао све селекције тима са Грбавице, дебитовао је за први тим у сезони 1968/69.[1] Играо је у клубу без прекида до 1979. године, укључујући сезону 1971/72. када је са Жељезничаром освојио титулу првака Југославије.[2] Тада је био други стрелац екипе са тринаест погодака, испред њега је био Јосип Букал који је дао један гол више.[3] У сезони 1970/71. је био први стрелац првенства заједно са фудбалером Хајдука Петром Надовезом (20 голова).[4] Посебно значајан допринос Јанковића током те сезоне био је његов наступ у гостима против Црвене звезде на Маракани, када је постигао четири гола — утакмица је завршила са 4:1 за Жељезничар.[5]

По одласку из Жељезничара је играо за енглески Мидлсбро.[6] Играо је на 50 првенствених утакмица у две и по сезоне проведених тамо. Постигао је укупно 16 голова,[7] а био је најбољи стрелац екипе у сезони 1980/81. са 12 голова. После тога је отишао у француски Мец 1981. године,[8] да би се вратио у Жељезничар сезоне 1982/83. и одиграо још неколико утакмица пре завршетка играчке каријере.[9] Укупно је за Жељезничар одиграо 265 званичних утакмица, и постигао 97 голова и због тога је један од најбољих стрелаца у историји клуба.[10] Фудбалску каријеру је прекинуо 1983. године након чега се бавио адвокатуром, а неко време био и члан управе Жељезничара.[1]

Преминуо је 1. октобра 1993. године у Котору.[11]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Био је омладински репрезентативац.[12] За А репрезентацију Југославије одиграо је две утакмице, обе против Совјетског Савеза 1972. године у квалификацијама за Европско првенство. Дебитовао је 30. априла 1972. у Београду, а други меч против Совјетског Савеза одиграо у Москви 13. маја 1972. године.[13][14]

Наступи за репрезентацију

[уреди | уреди извор]

Наступи Јанковића у дресу са државним грбом.

# Датум Место Противник Резултат Гол Такмичење
1. 30. април 1972. Београд  СССР 0:0 0 Квалификације за Европско првенство 1972.
2. 13. мај 1972. Москва  СССР 0:3 0 Квалификације за Европско првенство 1972.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Janković Božidar reprezentativci”. reprezentacija.rs. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  2. ^ „Prvaci iz 1972: Željo je bio mašina”. balkans.aljazeera.net. 11. 06. 2017. Приступљено 02. 12. 2018. 
  3. ^ „Željo prvi put u historiji nastupio u Ligi prvaka”. historija.ba. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  4. ^ „Kraljevi strelaca”. strategija.org. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  5. ^ „Crvena Zvezda - Željezničar 1:4”. youtube.com. 14. 12. 2007. Приступљено 02. 12. 2018. 
  6. ^ „MIDDLESBROUGH : 1946/47 - 2008/09”. Post War English & Scottish Football League A - Z Player's Database. Приступљено 01. 12. 2018. 
  7. ^ „Premier League + 1. Division » Rekordtorjäger » Middlesbrough FC”. weltfussball.com. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  8. ^ „FC Metz - Transfers 1982/1983”. sport.de. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  9. ^ „Bozidar Jankovic - Player Profile”. transfermarkt. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  10. ^ „Prije 20 godina preminuo Božidar Janković”. fkzeljeznicar.ba. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  11. ^ „Dvadeset godina od smrti jednog od najboljih napadača Želje”. sportsport.ba. 01. 10. 2013. Приступљено 01. 12. 2018. 
  12. ^ „Boško Janković ljubimac Željinih navijača”. yugopapir.com. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  13. ^ „Jugoslavija – SSSR 0-0”. reprezentacija.rs. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 
  14. ^ „SSSR – Jugoslavija 3-0”. reprezentacija.rs. 01. 12. 2018. Приступљено 01. 12. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]