Владан Милојевић
| Владан Милојевић | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Милојевић као тренер Црвене звезде | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Владан Милојевић | ||
| Датум рођења | 9. март 1970. | ||
| Место рођења | Аранђеловац, СФРЈ | ||
| Висина | 1,82 m | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1989—1990 | Бечеј | ||
| 1990—1993 | Раднички Београд | 57 | (10) |
| 1993—1994 | ПАС Јањина | 30 | (8) |
| 1994—1995 | Каламата | 36 | (1) |
| 1996 | Црвена звезда | 13 | (0) |
| 1996—1997 | Аполон Атина | 29 | (3) |
| 1997—2000 | Панатинаикос | 61 | (5) |
| 2000—2003 | Ираклис | 69 | (3) |
| 2003—2004 | Акратитос | 9 | (1) |
| Тренерска каријера | |||
| Ираклис (млађе кат.) | |||
| Црвена звезда (млађе кат.) | |||
| 2011 | Јавор | ||
| 2012—2015 | Чукарички | ||
| 2015—2016 | Омонија | ||
| 2016—2017 | Паниониос | ||
| 2017—2019 | Црвена звезда | ||
| 2020—2021 | Ал Ахли Џеда | ||
| 2021 | АЕК Атина | ||
| 2021—2022 | Ал Итифак | ||
| 2022—2023 | АПОЕЛ | ||
| 2023 | Аполон Лимасол | ||
| 2023— | Црвена звезда | ||
Владан Милојевић (Аранђеловац, 9. март 1970) је бивши југословенски и српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер београдске Црвене звезде.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Своје прве фудбалске кораке је начинио у омладинској школи Црвене звезде, а прве сениорске минуте је зарадио у Бечеју и Радничком с Новог Београда. Након тога, овај дефанзивац одлази у иностранство и постаје члан Грчког фудбалског клуба Јањина, где са великим успехом наступа за овај тим. Године 1996. враћа се у Црвену звезду, за коју је наступао током пролећа те године. У својој краткој каријери у црвено - белом дресу, одиграо је 13 утакмица за овај тим.
Након тога се враћа у Грчку где прелази у Аполон Смирни. Добре игре у овом прволигашу су га препоручиле да 1997. године оствари највећи трансфер у својој интернационалној каријери. Прелази у Панатинаикос и постаје први страни "либеро" у овом атинском великану који је доведен из Грчког шампионата. Наступао је у Лиги шампиона и сакупио 61 утакмицу у дресу Панатинаикоса током трогодишњег стажа у њиховим редовима. Након "зелених" из Атине, сели се за Солун, где је наступао за Ираклис почетком овог миленијума. Све укупно, одиграо је током своје дугогодишње интернационалне каријере скоро 180 утакмица у најјачем рангу грчког фудбала, у којој је оставио упечатљив траг.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Тренерски посао је започео у омладинској академији Ираклиса. Након усавршавања у Солуну, враћа се у Београд и наставља с радом у омладинској школи Црвене звезде. Током трогодишњег рада у млађим категоријама Звезде, осваја доминантно првенство Србије са омладинцима као најефикаснији тим првенства, оставивши притом вечитог ривала са великим бодовним заостатком. Након тога креће са самосталним радом и у сениорском фудбалу.
Дебитује на клупи Јавора, који је водио на свега седам утакмица. Кратак период у Ивањици оставља иза себе и преузима екипу Чукаричког, на чијем је челу био пуне три и по године. Напредовао је заједно са клубом у том периоду. Увео је тим са Бановог брда у највиши ранг и од њих је створио стабилног суперлигаша. Под командом Владана Милојевића, овај клуб је два пута изборио учешће у квалификацијама за Лигу Европе и освојио је Куп Србије победом над Партизаном у финалном мечу.[1]
Добар рад с екипом Чукаричког није остао незапажен, па је у јесен 2015. године преузео Омонију.[2] На Кипру се задржао до краја сезоне. Клуб је преузео након лошег старта, успео је да обезбеди излазак на европску сцену тиму из Никозије и да их одведе у финале националног Купа. Иако су у клубу били задовољни његовим радом, пре свега председник клуба, Милојевић се определио да напусти клуб након разговора с Никосом Дабизасом, који је у међувремену постављен за техничког директора.
Највећи успех на интернационалном плану, када је тренерски посао у питању, остварио је као тренер Паниониоса. Већи део сезоне био на другом месту табеле, одмах иза неприкосновеног Олимпијакоса, коме је нанео први пораз на „Караискакију“ у првенству Грчке након две године и донео Паниониосу историјску победу.[3] Савладао је и АЕК, ПАОК, остварио добре резултате, али тешка финансијска ситуација и скроман играчки кадар резултирали су да Паниониос у плеј-офу заврши на 4. месту, али и избори квалификације за Лигу Европе.
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]Милојевић је 5. јуна 2017. постављен за тренера Црвене звезде.[4] Већ у првој сезони је успео да одведе клуб до групне фазе Лигу Европе, након што је у плејофу Црвена звезда елиминисала Краснодар, па је тако добила прилику да заигра групну фазу европског такмичења први пут након десет година.[5] У групи са Арсеналом, БАТЕ Борисовим и Келном, Црвена звезде је заузела друго место па је тако успела да обезбеди европско пролеће после 25 година.[6] У шеснаестини финала црвено-бели су елиминисани од московског ЦСКА.[7] У домаћим такмичењима, Милојевић је Звезду водио до титуле првака Србије, са 12 бодова предности над другопласираним Партизаном.[8] Једини неуспех је имао у Купу где је поражен након пенала у четвртфиналу од Мачве.[9]
У сезони 2018/19, Милојевић је одвео Звезду до пласмана у групну фазу Лиге шампиона, први пут након 27 година.[10] У групи са Париз Сен Жерменом, Ливерпулом и Наполијем, Црвена звезда је заузела последње место, али је успела да на стадиону Рајко Митић савлада Ливерпул (каснијег освајача),[11] и освоји бод против Наполија.[12] Поново је освојена титула првака Србије, са девет бодова предности у односу на другопласирани нишки Раднички.[8] У Купу су црвено-бели стигли до финала где су поражени од Партизана.[13]
У сезони 2019/20, Милојевић по други пут узастопно одводи Црвену звезду у групну фазу Лиге шампиона.[14] Тиме је направљен низ од три године у којима су црвено-бели узастопно играли групну фазу неког европског такмичења. У групи са Бајерн Минхеном, Тотенхемом и Олимпијакосом, Црвена звезда је заузела последње место са три освојена бода (победа над Олимпијакосом у Београду). Након завршетка јесењег дела Суперлиге 2019/20, Милојевић је оставио Звезду са 11 бодова предности у односу на другопласирани Партизан.[8]
У децембру 2019. је поднео оставку на место тренера Црвене звезде.[15] Милојевић је на клупи Црвене звезде био 897 дана у којима је на 149 утакмица остварио 107 победа, 24 ремија и 18 пораза, што је 71.8% успешности. На 149 утакмица постигнуто је 328, а примљено 127 погодака, што је 2,2 дата гола по утакмици, а само 0.85 примљениих. Милојевић је уједно и рекордер на Звездиној листи тренера који су предводили клуб у европским мечевима, с обзиром да је 44 пута седео на клупи црвено-белих у међународним окршајима.[8]
Ал Ахли
[уреди | уреди извор]Крајем фебруара 2020. је постављен за тренера Ал Ахлија из Џеде.[16] Дана 24. марта 2021, Милојевић је раскинуо уговор са екипом из Џеде. Водио је клуб на 41 утакмици и забележио је 17 победа, 18 пораза и шест нерешених резултата.[17]
АЕК Атина
[уреди | уреди извор]Дана 27. маја 2021. године је постављен за тренера АЕК-а из Атине, са којим је потписао двогодишњи уговор.[18] Такмичарски деби као тренер АЕК-а је имао 22. јула 2021, у другом колу квалификација за УЕФА Лигу конференције, када је његов клуб поражен 2:1 на гостовању Вележу у Мостару.[19] Седам дана касније, на реваншу у Атини, АЕК је након регуларних 90. минута славио са 1:0 након чега се отишло у продужетке а затим и у једанаестерце у којима је Вележ био успешнији.[20] Милојевић је затим водио АЕК у првих пет кола грчке Суперлиге, забележивши притом три победе и по један нерешен резултат и пораз, након чега је 8. октобра 2021. споразумно раскинуо уговор са клубом.[21]
Повратак у Црвену звезду
[уреди | уреди извор]Дана 22. децембра 2023. године се вратио у Црвену звезду после 4 године и потписао вишегодишњи уговор. У сезони 2024/25, Милојевић је одвео Црвену звезду у групну фазу Лиге шампиона после победе у плеј офу над норвешком екипом Боде/Глимт.
Успеси
[уреди | уреди извор]Играчки
[уреди | уреди извор]- Црвена звезда
- Куп СР Југославије (1) : 1995/96.
Тренерски
[уреди | уреди извор]- Чукарички
- Куп Србије (1) : 2014/15.
- Црвена звезда
- Суперлига Србије (2) : 2017/18, 2018/19.
Појединачни
[уреди | уреди извор]- Српски фудбалски тренер године (2): 2017, 2018.
- Тренер сезоне у Суперлиги Србије (2): 2017/18,[22] 2018/19.[23]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Чукарички освојио Куп Србије”. rts.rs. 20. 5. 2015. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Милојевић нови тренер Омоније”. novosti.rs. 12. 11. 2015. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Чудо Милојевића у Пиреју”. mondo.rs. 26. 2. 2017. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Представљени Мркела и Милојевић”. crvenazvezdafk.com. 5. 6. 2017. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Скинута деценијска клетва – Звезда у Лиги Европе!”. b92.net. 24. 8. 2017. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Звезди европско пролеће после 25 година”. politika.rs. 7. 12. 2017. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Лига Европе: Црвена звезда елиминисана у шеснаестини финала”. dnevnik.rs. 21. 2. 2018. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ а б в г „Милојевић – Синоним Звездиних успеха”. crvenazvezdafk.com. 19. 12. 2019. Приступљено 14. 3. 2020.[мртва веза]
- ^ „Мачва избацила Звезду!”. mondo.rs. 14. 3. 2018. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Ben, Borjan i ludnica u Salcburgu – Zvezda je u Ligi šampiona!”. b92.net. 29. 8. 2018. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Pao Liverpul – Zvezda zgazila vicešampiona Evrope!”. b92.net. 6. 11. 2018. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Црвена звезда - Наполи 0:0”. crvenazvezdafk.com. 18. 9. 2018. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Партизан четврти пут узастопно освојио Куп Србије, Звездa без дупле круне”. zurnal.rs. 23. 5. 2020. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Defanzivna perfekcija: Zvezda ponovo u Ligi šampiona!!!”. sportklub.rs. 27. 8. 2019. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Хвала ти, Милоје!”. crvenazvezdafk.com. 19. 12. 2019. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Milojević je potpisao, a šta ga čeka u Saudijskoj Arabiji osim novca?”. mozzartsport.com. 28. 2. 2020. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Milojević napustio Al Ahli”. b92.net. 24. 3. 2021. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ „VLADAN MILOJEVIĆ IMA NOVI KLUB: Zvanično je trener AEK-a”. tvarenasport.com. 27. 5. 2021. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ „Spektakl na Grbavici i istorijski trijumf Veleža, Vladan Milojević pao na debiju (VIDEO)”. mozzartsport.com. 22. 5. 2021. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ „Talija se igrala sa Milojem protiv Veleža: Dala gol u 98. za produžetke, pa mu u penal ruletu okrenula leđa (VIDEO)”. mozzartsport.com. 29. 7. 2021. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ „Vladan Milojević napustio AEK posle samo sedam utakmica”. mozzartsport.com. 8. 10. 2021. Приступљено 9. 10. 2021.
- ^ „А ко други?”. mozzartsport.com. 14. 5. 2018. Приступљено 15. 5. 2018.
- ^ „Најбољих 11 Суперлиге: Марин без премца, петорица из Звезде, тројица из Радничког, један из Партизана”. mozzartsport.com. 15. 5. 2018. Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Владан Милојевић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Владан Милојевић на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
- Stojanović, Miodrag (17. 5. 2023). „MBS intervju | Vladan Milojević: Nisam neko ko je otišao, ja sam zauvek u Zvezdi! Nisu hteli Vidića, a fudbal nam vode kafedžije i oni koji beže od žena!”. maxbetsport.rs. Приступљено 18. 5. 2023.
ФК Црвена звезда — састав у сезони 2024/25. | |
|---|---|
|
