Владимир Вермезовић
| Владимир Вермезовић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Владимир Вермезовић | ||
| Надимак | Вермез, Чика Црни[1] | ||
| Датум рођења | 30. јун 1963. | ||
| Место рођења | Београд, СФР Југославија | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1975—1977 1977—1981 |
Железник Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1981—1989 1989—1990 1990—1991 1991—1995 1995—1996 |
Партизан Спортинг Хихон Саламанка Паниониос Хановер |
144 20 21 33 11 |
(2) (0) (1) (1) (1) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1985 | Југославија | 2 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 2000—2002 2002—2003 2004—2005 2008 2009—2012 2012—2013 2014 2017—2018 2020—2021 2023—2024 |
Партизан (помоћник) Телеоптик Партизан Спартак Трнава Кајзер чифс Партизан Орландо пајратс Будућност Подгорица Хата Мура | ||
Владимир Вермезовић (Београд, 30. јун 1963) је бивши српски фудбалер, а данас фудбалски тренер.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]У играчкој каријери је наступао за ФК Железник (1975-77), ФК Партизан (1977-1989), шпански Спортинг Хихон (1989-90) и Саламанку (1990-91), грчки Паниониос (1991-95) и немачки Хановер (1995-96). Као играч је освојио 3 првенства Југославије (1983, 1986, 1987) и један Куп (1989).
За репрезентацију Југославије је играо два пута.
Тренерску каријеру је почео у Партизану као помоћник Никици Клинчарском у петлићима Партизана 1996. године. Од 1997. до 1999. је тренирао кадете Телеоптика, да би у периоду 1999—2000 био помоћник Благоју Пауновићу у првом тиму Телеоптика. Од 2000. до 2002. године је радио као помоћник Љубише Тумбаковића у Партизану. У сезони 2002/03. је водио први тим Телеоптика.
Вермезовић је постао први тренер Партизана 6. јануара 2004. године.[3] У сезони 2004/05. је освојио првенство СЦГ без пораза, а те сезоне је увео црно-беле у осмину финала Купа УЕФА. Ипак у наредној 2005/06. сезони клуб је бележио слабије резултате. Након неуспеха у квалификацијама за Лигу шампиона против словачке Артмедије и шокантне елиминације у претколу Купа УЕФА од мало познате израелске Макаби Петах Тикве,[4] поднео је оставку на место тренера почетком октобра 2005. године.[5]
Током 2008. године је тренирао ФК Спартак Трнава, да би 2009. прешао у Јужну Африку где је тренирао ФК Кајзер чифс до 2012. године.
У мају 2012. године Вермезовић је поново постављен за тренера Партизана.[6] У квалификацијама за Лигу шампиона 2012/13. црно-бели су испали од АЕЛ-а из Лимасола, док се преко Тромса стигло до Лиге Европе. У Купу Србије је Партизан стао већ на другом степенику пошто га је Борац савладао у Београду. У првенству је кренуло добро, Партизан је стигао до „плус 11”, а онда је кренула лоша серија. Један реми, други, затим пораз, па опет нерешено у Новом Пазару приближили су Црвену звезду на свега два бода заостатка.[7] Након тога је Вермезовић смењен, а уместо њега је стигао Вук Рашовић.[8]
Времезовић је 14. фебруара 2014. године именован за тренера ФК Орландо пајратс из Јужне Африке.[9] На клупи овог клуба се задржао до децембра исте године. Вермезовић је поднео оставку после пораза од Марицбург јунајтеда (1:2), а екипу је оставио као шестопласирану на табели јужноафричког првенства.[10]
Крајем децембра 2017. Вермезовић је постављен за новог тренера подгоричке Будућности.[11] На клупи Будућности се задржао до маја 2018. када је добио отказ због лоших резултата.[12] Током пролећног дела шампионата 2017/18, Будућност није остварила ниједан тријумф на домаћем терену (шест ремија и пораз). У гостима је било нешто боље (по три победе и нерешена резултата, уз пораз од Сутјеске), али недовољно добро за амбиције Будућности.[13] Клуб је такође елиминисан у полуфиналу Купа од екипе Младости.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Đurović, Mladen (10. 12. 2019). „Vladimir Vermezović – za prijatelje Vermez, za ove druge Čika Crni”. Vice. Приступљено 23. 5. 2024.
- ^ Радојевић, Срђан (4. 11. 2004). Само Партизан – у Европи: Гандијевски Парни ваљак (на језику: српски). ФК Партизан. стр. 24—25. ISSN 1820-368X.
- ^ „Вермезовић за Б92: 'За ово се спремам од када сам тренер!'”. b92.net. 6. 1. 2004.
- ^ „Катастрофа Партизана за јесен без Европе”. sportskacentrala.com. 29. 9. 2005. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 28. 02. 2018.
- ^ „Оставка Вермезовића, нови тренер...”. b92.net. 3. 10. 2005.
- ^ „Промовисани Вермезовић, Тумбаковић и Вукотић”. novosti.rs. 18. 5. 2012.
- ^ „Тренери Партизана: Са и без кредита”. mondo.rs. 21. 9. 2015.
- ^ „ПАРТИЗАН ПОТВРДИО: Вермезовић бивши, Рашовић нови тренер!”. mozzartsport.com. 29. 4. 2013.
- ^ „Вермезовић се вратио у јужноафрички фудбал: Имам недовршена посла овде”. sport.blic.rs. 14. 2. 2014.
- ^ „Вермезовић више не тренира „пирате””. mondo.rs. 3. 12. 2014.
- ^ „Будућност прави тим за велика дела: Вермезовић тренер, Петар Грбић шпиц”. zurnal.rs. 29. 12. 2017.
- ^ „Вермезовић више није тренер Будућности”. rtcg.me. 6. 5. 2018.
- ^ „Будућност и Вермезовић: 30.000 и крај”. mondo.rs. 6. 5. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Владимир Вермезовић на сајту reprezentacija.rs
- Владимир Вермезовић на сајту partizanopedia.rs
- Рођени 1963.
- Српски фудбалери
- Српски фудбалски тренери
- Тренери ФК Партизан
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Спортинга (Хихон)
- Фудбалери Саламанке
- Фудбалери Хановера 96
- Спортисти из Београда
- Фудбалери Паниониоса
- Тренери Телеоптика
- Тренери ФК Будућност Подгорица
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Одбрамбени играчи у фудбалу