Грачаница (град)
Грачаница | |
|---|---|
 Панорама Грачанице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Град | Грачаница |
| Становништво | |
| — 2013. |  12.882 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 42′ 24″ С; 18° 18′ 38″ И / 44.706684° С; 18.310557° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Грачаница Грачаница на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75320 |
| Позивни број | 035 |
| Веб-сајт | www |
Грачаница је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у сјевероисточном делу Босне и Херцеговине, саставни дио Тузланског кантона. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Грачаници је пописано 12.882 лица.[1] Овде се налази црква Светог Вазнесења Господњег.
Историја
[уреди | уреди извор].jpg)
Грачаница се по први пут спомиње у османлијским изворима 1528. године. Насеље је припадало нахији Соко, и било је познато по руднику гвожђа. Центар нахије Соко представљала је средњовековна тврђава Соко, која се налази на око 4 км од града.
Првобитно насеље Грачаница се налазило на садашњем локалитету дела града Драфнићи, а статус града (касабе) стекло је 1548. године. Значајнији развој доживљава крајем 17. века, у доба Ахмед-паше Будимлије, који је изградио чаршијску џамију, хамам (јавно купатило) и сахат кулу.
У 18. веку изграђен је и водовод. Грачаница је била изразито трговачко место, са нешто већом чаршијом. Године 1879. било је у њој 613 кућа и 3012 становника. Грачаница је 1878. имала пошту, а основну школу 1887.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насељено мјесто Грачаница | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 12 882 (100,0%) | 12 712 (100,0%) | 12 103 (100,0%) | 9 477 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 12 031 (93,39%) | 10 282 (80,88%)1 | 9 604 (79,35%)1 | 8 225 (86,79%)1 | |||
| Босанци | 270 (2,096%) | – | – | – | |||
| Срби | 131 (1,017%) | 1 169 (9,196%) | 1 000 (8,262%) | 934 (9,855%) | |||
| Роми | 109 (0,846%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 88 (0,683%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 54 (0,419%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 53 (0,411%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 49 (0,380%) | 47 (0,370%) | 67 (0,554%) | 99 (1,045%) | |||
| Непознато | 49 (0,380%) | – | – | – | |||
| Остали | 22 (0,171%) | 314 (2,470%) | 104 (0,859%) | 71 (0,749%) | |||
| Албанци | 17 (0,132%) | – | 5 (0,041%) | 7 (0,074%) | |||
| Словенци | 3 (0,023%) | – | 1 (0,008%) | 2 (0,021%) | |||
| Македонци | 2 (0,016%) | – | 6 (0,050%) | 6 (0,063%) | |||
| Југословени | 1 (0,008%) | 900 (7,080%) | 1 284 (10,61%) | 98 (1,034%) | |||
| Црногорци | 1 (0,008%) | – | 31 (0,256%) | 34 (0,359%) | |||
| Турци | 1 (0,008%) | – | – | – | |||
| Православци | 1 (0,008%) | – | – | – | |||
| Мађари | – | – | 1 (0,008%) | 1 (0,011%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 51)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 22. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 1. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званична страница општине (језик: бошњачки)
- "Време", 3. јан. 1937.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
