Пређи на садржај

ДФВ C.V

С Википедије, слободне енциклопедије
ДФВ C.V[1]

Aвиона ДФВ C.V
Опште
Намена извиђачки/бомбардерски авион
Посада 2 члана
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач Deutsche Flugzeugwerke Leipzig
Први лет 1916.
Почетак производње 1915.
Уведен у употребу 1916-17.
Статус неактиван
Први корисник Немачко ваздухопловство
Број примерака 3000
Димензије
Дужина 7,90 m
Размах крила 13,27 m
Висина 3,30 m
Површина крила 42,20 m²
Маса
Празан 970 kg
Нормална полетна 1430 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Benz Bz.IV
Снага 1 x 161 kW
Перформансе
Брзина крстарења 140 km/h
Макс. брзина на H=0 155 km/h
Тактички радијус кретања 500 km
Долет 950 km
Плафон лета 5.000 m
Брзина пењања 200 m/min

ДФВ C.V (нем. DFW C.V) је био немачки двокрилни двоседи авион који је у Првом светском рату коришћен у војне сврхе. Име DFW му потиче од скраћеног имена произвођача (Deutsche FlugzeugWerke). Биo је то наоружан вишенаменски авион који је коришћен за извиђање, бомбардовање и обуку пилота.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Цртеж авиона ДФВ C.V у три пројекције
Бугарски авиони ДАР У-1 копија авиона ДФВ C.V
Труп авиона ДФВ C.V у Музеју пољског ваздухопловства
Приказ авиона ДФВ C.V поглед од позади

Летелица, позната као ДФВ C.V, коју је пројектовао Willi Sabersky-Müssigbrodt имала је први лет у мају 1916. године, и упркос потешкоћама током испитивања, ушла је у серијску производњу у од августа 1916. године. С обзиром да је Ваздухопловство већ у октобру поручило 1.000 ових авиона поред матичне фабрике у производњу су укључени још; BFW, LVG, Halberstadt и Aviatik.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп му је углавном правоугаоног попречног пресека, полу монокок конструкције. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Труп овог авиона се истицао чистом аеродинамичном линијом. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у првом отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом. Прегледност из пилотске кабине није била добaр јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувне цеви и цеви система за водено хлађење мотора. У другом кокпиту је седео извиђач.

Погонска група: Авион је био опремљен течношћу хлађеним линијским моторима, Benz Bz III снаге 112 kW (150 KS) или линијски мотор N.A.G.C.III са 120 kW (160 KS). Поред ових стандардних мотора у ограничени број авиона је уграђиван и мотор Benz Bz.IVa шестоцилиндрични линијски мотор снаге 164 kW. Хладњак за расхладну течност се налазио на горњем крилу авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара паралелних упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње крило је имало облик једнокраког трапеза, док је доње крило било правоугаоног облика са заобљеним крајем. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Доње и горње крило су се поклапала по својим нападним ивицама. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Наоружање: Авион је био наоружан са два митраљеза, један Spandau LMG 08/15 калибра 7,92 mm је био постављени испред пилота са десне стране мотора и гађао се кроз обртно поље елисе. Други митраљез Parabellum LMG-14 калибра 7,92 mm се налазио у другом кокпиту код извиђача на обртној турели. Сваки митраљез је био снабдевен са по 500 метака. Авион је могао да понесе 100 kg бомби.

Варијанте

[уреди | уреди извор]
  • DFW C.IV - Први ДФВ-ов извиђачки авиона са мотором, Benz Bz.III 112 kW.
  • DFW C.V - Стандардна производна верзија са моторима Benz Bz.III 112 kW, N.A.G. C.III 112 kW или Benz Bz.III 149 kW.
  • DFW C.V(Av) - Произведени у Aviatik A.G у Аустрији.
  • DFW C.VI - Један прототип са побољшањем аеродинамике и структура мотор Benz Bz.IVa 164 kW.
  • DFW F37 - Даљи развој модела DFW C.VI, опремљен мотором BMW IV снаге 220 kW.
  • DFW P1 Limousine - Једна конверзија модела DFW F37 са лулсузно опремљеном кабином.
  • Aviatik C.VI - Алтернативна ознака за авионе произведене у Авиатик А.Д. у Аустрија.
  • DAR Uzunov-1 - звани ДАР У-1, авион C.V који се у Бугарској производио у ДАР, (Даржавна Аерпланска Радионица) за бугарску ваздухопловну службу

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авиони ДФВ C.V су се производили током 1916–1918, на матичним погонима, као и по лиценци у Авиатику, ЛВГ-у, и Халберстадт-у. Процењује се да је током рата произведено преко 3.000 комада. Авиони ДФВ C.V су са успехом коришћени за извиђање, патролирање, везу и прикупљање фотообавештајних података. Летели су на западном фронту, у Италији, Македонији, Палестини и на источном фронту. Свуда су били хваљени као одлични авиони. До краја рата коришћени су као школски авиони. По завршетку непријатељстава, многи ови авиони су наставили да се користе у војне сврхе у новонасталим државама као што су: Естонија, Литванија, Летонија, Пољска и Украјина а многи су доживели и цивилну употребу.

У Пољској, након стицања независности 1918. године, кориштено је око 63 заробљена или купљена авиона. Због својих летачких карактеристика заслужили су добру репутацију међу пољским пилотима. Током пољско-бољшевичког рата, летелице су коришћене за борбене задатке. Као авион за обуку, ДФВ C.V је остао у употреби до 1923. године.

У Бугарској је на основу оригинала у Државној аеро радионици направљена копија овог авиона који је добио назив ДАР-Узунов-1 (ДАР У-1).

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Сачувани примерци

[уреди | уреди извор]

Један некомлетан труп овог авиона се чува у Музеју пољског ваздухоплавства у Кракову [2].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 136. ISBN 3-89350-693-4. 
  2. ^ http://muzeumlotnictwa.pl/zbiory_sz.php?ido=7&w=a

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]