Пређи на садржај

Димитрије Радојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Радојевић
Датум рођења1927.
Место рођењаСтанишић, СомборКраљевина СХС
Датум смрти1986.
Место смртиЗагребСФР Југославија

Димитрије „Дино” Радојевић (Станишић, 1927Загреб, 1986) био је српски позоришни редитељ.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Године 1950. је завршио студије режије на Академији уметности у Љубљани. По завршетку студија три године проводи у Прешерновом позоришту у Крању, где режира дела Шекспира, Горког и Цанкара. На позив Бранка Гавеле прелази у новоосновано Загребачко позориште.[1] Ту остварује неколико антологијских режија и представа које су обележиле то позориште.

Током каријере режирао је драме америчких писаца, класике, као и модерне класике и драме модерних југословенских писаца. Режирао је у Хрватском народном казалишту, на Сплитском лету и Дубровачким летњим играма. Више година је предавао глуму на загребачкој Академији драмске уметности.[1]

Као помоћник редитеља учествовао је у снимању филмова Царево ново одело (1961) и Опсада (1956). Мирослав Крлежа је за Радојевића рекао да је режирао најбољу представу 20. века (реч је о Крлежиној једночинки Краљево).[тражи се извор]

Одабрана театрографија

[уреди | уреди извор]
  • Вјештице из Салема (1954)[2]
  • Сјећање на два понеђељка (1958)[2]
  • Мачка на врућем лименом крову (1956)[2]
  • Трамвај зван жудња (1960)[2]
  • Краљ Едип (1963)[2]
  • Краљ Лир (1958)[2]
  • Хамлет (ЗДК, 1964; Дубровачке љетне игре, 1974)[2]
  • Како хоћете (1978)[2]
  • Ричард II(1980)[2]
  • Сан ивањске ноћи (1984)[2]
  • Дуго путовање у ноћ (1958)[2]
  • Мртвачки плес (1965)[2]
  • Краљеви[2]
  • Миниголф (1968)[2]
  • Хрватски Фауст (1982)[2]
  • Тигар (1969)[2]
  • Клупко (1971)[2]
  • Ђими одлази (1975)[2]
  • Свечана вечера у погребном подузећу (1982)[2]
  • Праведник или Коло око старе фонтане (1961)[2]
  • Пут у рај (1973)[2]
  • Шест лица траже аутора (1965)[2]
  • Виктор или ђеца на власти (1974)[2]
  • Живот Галилејев (1969)[2]
  • Невидљива капија (1957)[2]
  • Заточеници Алтоне (1962)[2]
  • Враг и добри Бог (1964)[2]
  • Хасанагиница (1976)[2]
  • Штроколоко и Малапала (1972)[2]
  • Саблазан у долини св. Флоријана (1961)[2]
  • Пустолов пред вратима (1961)[2]
  • Посјета старе даме (1962)[2]
  • Реqуием за искушеницу (1962)[2]
  • Жак фаталист и његов господар (1981)[2]
  • Човјек је човјек (1973)[2]
  • Сунце залази (1974)[2]
  • Калигула (1961)[2]
  • Лопе де Вега (1971)[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-16. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2021-12-16.