Добросав М. Ружић
Добросав М. Ружић | |
---|---|
Пуно име | Добросав М. Ружић |
Датум рођења | 13. јул 1854. |
Место рођења | Чачак, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 26. октобар 1918.64 год.) ( |
Место смрти | Крушевац, Краљевина Србија |
Деца | Видосава Црњански |
Добросав М. Ружић (Чачак, 1/13. јул 1854 — Крушевац, 13/26. октобар 1918) био је српски професор, књижевник и политичар. За професора у ужичкој Гимназији је постављен 1878. г до 1895. г. Боравећи у Ужицу наставља да се бави научним радом, оснива прву природњачку збирку и кабинет за антропологију. Објавио је уџбеник Зоологија 1885. године у Гласнику је објавио докторску тезу О амфиоксусу.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну и средњу школу је похађао у Ужицу и Ваљеву, гимназију у Београду, Сремским Карловцима и Новом Саду, студије природних наука изучавао је је у Јени и Минхену. Био је под великим утицајем учења природњака Ернста Хекела и Чарлса Дарвина.[1]
Као европејац у ужичку паланку доноси научни дух Европе. Своје радове објављује у часописима Видело, Побратимство, Дело, Српски књиђевни гласник а 1991. г. заједно са Ранком Петровићем и Љубомиром Ћирићем уређује Службени лист Српске народне Скупштине.[2]
Био је председник Српске књижевне задруге и Задужбине "Никола Чупић", надзирао је изградњу цркве "Светог Ђорђа на Опленцу"
Његова ћерка Вида удата је 1921. за Милоша Црњанског.[3]
Сачуван је рукопис „Успомена на краља Петра” који је писао од 1903. до 1915.[4]
Дела
[уреди | уреди извор]- Kњиге
- Ђердани: намењено једној госпођици, Београд, Штампарија Задруге штамп. радника, 1882.
- О библиотекама, Београд, Државна штампарија Краљевине Србије, 1901.
- Пчела: живот и развиће њено, Београд, Парна штампарија Народне радикалне странке, 1890.
- Чланци
Прештамоано из "Просветног гласника"
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Библиографски лексикон Златиборског округа, Београд, Удружење Ужичана, 2006.. стр. 657.
- ^ Слободан Радовић. Краљев библиотекар, Чачак, 2014.. стр. 181-186.
- ^ Вида Црњански (28. септембар 2016)
- ^ Краљ Петар Први је волео шах („Политика”, 25. март 2019)
Литература
[уреди | уреди извор]- Библиографски лексикон Златоборског округа, Београд, Удружење Ужичана, 2006.
- Радовић, Слободан, Краљев библиотекар, Чачак, Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" 2014.