Добшина
| Добшина Dobšiná | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Кошички |
| Округ | Рожњава |
| Регија | Гемер |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023 | 5.154[1] |
| — густина | 62,23[2] ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 49′ 14″ С; 20° 21′ 57″ И / 48.820556° С; 20.365833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 468 m |
| Површина | 82,73[3] km2 |
  Добшина Добшина на карти Словачке | |
| Поштански број | 049 25 |
| Позивни број | +421-58 |
| Регистарска ознака | GL |
| Веб-сајт | |
| Званични веб-сајт } | |
Добшина (слч. Dobšiná, мађ. Dobsina, нем. Dobschau) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Кошичког краја, где је у саставу округа Рожњава.
Географија
[уреди | уреди извор]Добшина је смештена у источном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 330 километара источно од града.
Рељеф: Добшина се развила у југоисточном делу планинског венца Татри. Насеље се у уској долини речице Хњиљец, изнад које се издижу планине Ревуцка врховина и Воловски врхови. Град је положен на приближно 470 метара надморске висине.
Клима: Клима у Добшини је умерено континентална.
Воде: Добшина се развила на омањој реци Хњиљец, у горњем делу њеног тока.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору везују се још за време праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1326. године, да би градска права стекло већ 1417. године. Насеље је првобитно било насељено немачким рударима Сасима. Током следећих векова град је био у саставу Угарске.
Крајем 1918. Добшина је постала део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено општинско средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције.
Становништво
[уреди | уреди извор]Данас Добшина има око 5.000 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- римокатолици - 35,2%,
- атеисти - 33,6%,
- лутерани - 25,3%,
- гркокатолици - 0,5%,
- остали.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Кошице • Велики Капушани • Гелница • Добшина • Краловски Хлмец • Кромпахи • Медзев • Михаловце • Молдава над Бодвоу • Рожњава • Сечовце • Собранце • Спишска Нова Вес • Спишске Влахи • Стражске • Требишов • Чиерна над Тисоу |  | |
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
