Пређи на садржај

Драгиша Бинић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Бинић
Лични подаци
Надимак Бина[1]
Датум рођења (1961-10-20)20. октобар 1961.(63 год.)
Место рођења Голубовац, ФНРЈ
Висина 1,85 m
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1980—1983
1983—1987
1987—1988
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—1993
1993—1994
1994
1995
Напредак К.
Раднички Ниш
Црвена звезда
Брест
Леванте
Црвена звезда
Славија Праг
АПОЕЛ
Нагоја грампус
Тосу фјучерс
20
101
27
29
7
27
19
14
8
6
(3)
(20)
(13)
(18)
(0)
(14)
(8)
(10)
(5)
(5)
Репрезентативна каријера
1990—1991 Југославија 3 (1)

Драгиша Бинић (Голубовац, 20. октобар 1961) бивши је југословенски и српски фудбалер. Са Црвеном звездом је 1991. године освојио Куп европских шампиона.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Првој петолетки из Трстеника. За крушевачки Напредак је наступао од 1980. до 1983. године, а за Раднички из Ниша од 1983. до 1987. године. У Црвену звезду је стигао 1987. године. Већ у првој сезони окитио се шампионском титулом у пролеће 1988. године, постигавши 13 голова на 27 мечева у првенству (други стрелац тима иза Драгана Стојковића Пиксија, који је постигао 15 погодака). По завршетку те сезоне прешао је у француски Брест где је у шампионату 1988/89 постигао 18 голова на 29 мечева. Након тога обрео се у шпанском фудбалу, где је одиграо сезону 1989/90 за Леванте.

У редовима Црвене звезде поново се обрео 1990. године и тако постао тек други играч, после Драгана Џајића, који се у клуб вратио из иностранства. У историјској сезони 1990/91. покорио је са црвено-белима фудбалску Европу, освојивши Куп европских шампиона и титулу првака Југославије. И те сезоне је имао сјајан учинак. Постигао је 14 голова у првенству на 27 утакмица и још једном био други најефикаснији играч тима, иза Златне копачке Европе Дарка Панчева, који је постигао 34 лигашка поготка. Укупно је у тој сезони био стрелац 20 пута на 42 такмичарска меча.

Одиграо је свих девет утакмица у походу на кров Европе и постигао по гол у мечевима против Грасхоперса (1:1) и Динама из Дрездена (3:0). Посебно је упечатљив био сјајан продор против Бајерна у Минхену, када је асистирао Панчеву код првог гола.[2] Успешно је реализовао други пенал у финалу против Олимпика из Марсеља у Барију. Памте се и његови голови против загребачког Динама и најбржи гол у историји вечитих дербија против Партизана.[3]

По одласку из Звезде 1991. године играо је за Славију из Прага до 1993. године. У биографији има и сезону 1993/94 у Апоелу из Никозије. Каријеру је завршио у Јапану, наступима за Нагоју 1994. и Тосуу 1995. године.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије одиграо три утакмице и постигао један гол. Дебитовао је 12. септембра 1990. у квалификацијама за Европском првенству 1992. против репрезентације Северне Ирске (2:0) у Белфасту, а опростио се 1. маја 1991. против селекције Данске (1:2) у Београду, такође у квалификацијама за првенство Европе.

После играчке каријере Драгиша Бинић је радио као спортски директор у фудбалском клубу Обилић и као председник у крушевачком Напретку. Његов син Владан је такође фудбалер и играо је између осталог и у Црвеној звезди.[4]

Драгиша Бинић је, као функционер ФК Обилић, припадао и Странци српског јединства, чији је оснивач и председник био Жељко Ражнатовић Аркан, власник ФК Обилић. Као кандидат ове странке на парламентарним изборима 2000. године, Бинић је постао народни посланик.[5]

Атентат на Бинића

[уреди | уреди извор]

У ноћи између 16. и 17. маја 2004. Бинић је преживео атентат испред његове куће у београдском насељу Вишњичка бања.[6] Бившем фудбалеру Звезде је, те ноћи, док је паркирао "порше 911", притрчао младић са фантомком на глави и пиштољем у руци. Бинић је, приметивши га, залегао испред аутомобила. Нападач је тада у правцу бившег фудбалског аса испалио неколико хитаца, који су срећом завршили у 'поршеу'. Бинић је тада запуцао ка нападачу који је побегао низ улицу.

Полиција је одмах изашла на увиђај и на основу трагова утврдила да је нападач имао још једног саучесника. Три сата касније, у КБЦ Звездара појавио се младић погођен са два хица у груди. Обавештена је полиција, која је одмах претпоставила да је он нападач који је рањен у ватреном окршају у Вишњичкој бањи. Урађена је анализа крвне групе, а затим и ДНК, којим је потврђено да је Божидар Јовић учествовао у пуцњави.[7] Јовић је касније осуђен на вишегодишњу робију.[8]

Црвена звезда

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]