Драгољуб Јеличић
| Драгољуб Јеличић | |
|---|---|
 Драгољуб Јеличић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1902. |
| Место рођења | Кордун, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1963. (60/61 год.) |
| Место смрти | Никшић, Југославија |
| Војна каријера | |
| Војска | Краљевина Србија |
| Чин | Наредник |
| Учешће у ратовима | Први светски рат |
Драгољуб Јеличић (Кордун, 1902 – Никшић, 1963) био је један од најмлађих војника у Првом светском рату. Са једанаест година је постао редов, а наредне године кроз битке стекао чинове каплара, поднаредника и наредника. У борбама је шест пута рањаван и три пута одликован Златном медаљом за храброст.[1][2]
Драгољуб Јеличић је син избеглица са Кордуна, који су пребегли у Шабац, због терора који је у Аустроугарској завладао над Србима. Пошто је као мали остао без оца, у марту 1912. године, кренуо је за Београд, са надом да ће га примити у војску. Прво време по доласку продавао је новине, а викендом радио на рингишпилу. По избијању Првог балканског рата, пријавио се у војску, али због година је одбијен, али на препоруку самог регента Александра Карађорђевића, примљен је за питомца на Двору, у којем остаје до 1914. године. У жељи да се активно бори, учествовао је у одбрани Београда, борбама у Мачви, Јадру, Дрини...[3] Због рана није се могао повући са војском преко Албаније и пада у заробљеништво. После неколико месеци проведених у заробљеништву, успешно бежи и великом упорношћу је стигао на Солунски фронт, да би учествовао у пробијању фронта.[4]
Преживео је и Први и Други светски рат и нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.
Био је глумац и члан Удружења драмских уметника Београда. После Другог светског рата вратио се тој љубави и након Београда, Јагодине, Скопља, Тузле и Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу.
Умро је 1963. године, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „ОСВЕТИЛИ СУ СЕ: Аустријанци и Хрвати су овим српским дечацима све побили!”. Србин инфо. Приступљено 9. 10. 2017.
- ^ „Памтимо: Драгољуб Јеличић – српски ратник од 12 година”. Српска историја. Приступљено 9. 10. 2017.
- ^ Кадић, В. (22. 2. 2014). „Српски јунак од 12 година” (Новости). Новости.
- ^ „Dragoljub Jeličić-srpski dečak vojskovođa triput odlikovan za hrabrost”. Bašta Balkana. Приступљено 9. 10. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Време, 23. април 1939, страна 12, Београд
