Душан Савић
| Душан „Дуле” Савић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Душан Савић[1] | ||
| Датум рођења | 1. јун 1955.[1] | ||
| Место рођења | Уб, НР Србија, ФНРЈ | ||
| Супружник | Марина Рајевић Савић | ||
| Деца | Вујадин Савић | ||
| Позиција | Нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1973—1982 1982—1983 1983—1985 1985—1989 |
Црвена звезда Спортинг Хихон Лил Кан |
202 13 70 106 |
(123) (3) (25) (40) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1975—1982 | Југославија | 12 | (4)[1] |
Душан „Дуле” Савић (Уб, 1. јун 1955) је некадашњи југословенски и српски фудбалер и данашњи фудбалски тренер. Фудбал је почео да игра у локалном клубу Јединству из Уба.
О његовом животу и раду је Александар Апостоловски написао књигу „Дуле Савић”.[2] Филм „Дуле Савић, а у Лондону мук” о његовом лику и делу снимила је др Бранка Бешевић Гајић, филмски редитељ.[3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Црвена звезда
[уреди | уреди извор]Душан Савић је 21. марта 1972. године стигао на Маракану да би одиграо пробну утакмицу након које је одмах био укључен у клупски подмладак Црвене звезде. Две године касније, 1974, постаје првотимац Црвене звезде. За први тим црвено-белих наступао је од 1973. до 1982. године. Одиграо је 258 званичних утакмица и постигао 149 голова (укупно 410 мечева и 266 погодака рачунајући све утакмице). Трећи је стрелац у историји клуба по броју голова у званичним сусретима (149), други по броју голова у првенству (119) и трећи по броју погодака у еврокуповима (20). Освојио је две шампионске титуле 1977. и 1980. године и један Куп 1982. године. Освајање титуле у сезони 1980/81 је пропустио због војске, па није забележио наступ у првенству. Два пута је био најбољи стрелац лиге и то у сезонама 1974/75 (20 голова) и 1978/79 (24 гола).
Иностранство
[уреди | уреди извор]После тога провео је шест сезона у француској Првој лиги: две у ФК Лил (Lille OSC) и четири у ФК Кан (AS Cannes). Шест месеци играо је и у шпанској Првој лиги за Спортинг из Хихона (Sporting de Gijón) без временски ограниченог уговора.
У сезони 1983/84 наступао је за француски Лил и на 36 лигашких мечева постигао 12 голова. следеће сезоне је био још успешнији и на 34 утакмице 13 пута се уписао у стрелце. Нова страница у Савићевој богатој каријери од 1985. године био је Кан. Већ у првој сезони у дресу овог клуба постигао је 15 погодака на 31 првенственој утакмици. Запажен учинак имао је и у сезони 1987/88, када је на 30 сусрета 11 пута матирао противничке чуваре мреже, а у дресу Кана је и завршио фудбалску каријеру 1989. године.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]У 19. години дебитује за тадашњу југословенску репрезентацију. За репрезентацију Југославије одиграо је 12 утакмица и постигао четири гола. Дебитовао је 31. маја 1975. године против Холандије, када је постигао гол у победи од 30. последњи меч за национални тим одиграо је 13. октобра 1982. против Норвешке у квалификацијама за Европско првенство, када је постигао једини гол за Југославију у поразу резултатом 1:3.
Душан Савић је члан Управног одбора Радио-телевизије Србије од 2006. године.
Голови за репрезентацију
[уреди | уреди извор]| # | Датум | Место | Противник | Резултат | Такмичење |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 31. мај 1975. | Београд, Србија |  Холандија |
3 : 0 | Пријатељска |
| 2. | 15. новембар 1978. | Скопље, Македонија |  Грчка |
4 : 1 | Балкански куп |
| 3. | 14. новембар 1979. | Нови Сад, Србија |  Кипар |
5 : 0 | Квалификације за Европско првенство 1980. |
| 4. | 13. октобар 1982. | Осло, Норвешка |  Норвешка |
1 : 3 | Квалификације за Европско првенство 1984. |
Лични живот
[уреди | уреди извор]Душан Савић ожењен је ТВ-новинарком Марином Рајевић Савић, ауторком и водитељком емисије „Док анђели спавају“.[4] Душан и Марина Савић имају два сина, Уроша и Вујадина. Вујадин Савић је члан Црвене звезде. Често истиче да је велики верник. Рок група “Прљави инспектор Блажа и кљунови“ има и једну песму о легендарном стрелцу Црвене звезде, а појавио се и у филму “Муње“, где је у једној сцени играо самог себе.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Savić Dušan”. Reprezentacija.rs. Приступљено 22. 1. 2019.
- ^ K.Р. „Књига Александра Апостоловског”. Politika Online. Приступљено 2023-10-28.
- ^ „Dule Savic-a u Londonu muk”. IMdb. Приступљено 10. 4. 2023.
- ^ „Док анђели спавају“
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Душан Савић на сајту reprezentacija.rs
- Душан Савић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Душан Савић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
