Жали, Заре, да жалимо
| Жали, Заре, да жалимо | |
|---|---|
| Песма | |
| Извођач | Кулин Бан |
| Са албума | Кулин Бан |
| Објављена | 2005. |
| Издавач | ПГП РТС |
| Продуцент | Љупко Поповски |
Жали, Заре, да жалимо je комитска српска традиционална песма која потиче из предела Бујановца, Прешева, Владичиног Хана, Врања, Косовске Каменице и Трговишта, тј. пчињског округа и Старе Србије.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]Дана 13. децембра 1877. започео је Други српско-турски рат. Песма настаје почетком 20. века, у времену борбе за ослобођење Србије и Македоније од Турака,[1] настаје пре 1912. године када је Стара Србија ослобођена.[3] Оригинални текст штампан је 1913. године у књизи етнолога Јована Хаџи-Васиљевића Јужна Стара Србија. Постоји неколико верзија песме у народним предањима.
Први званични запис песме
[уреди | уреди извор]Мелодија и песма су пронађене од стране Г. Арсића. Владимир Савић је извођење ове песме први пут чуо 2001. године у Врању, било је то извођење састава Вед, шест девојака у пратњи Горана Арсића на дефу. Певана је као Плачи, Заре, да плачемо и то у склопу сплета Ангелино моме-Останала жена удовица-Плачи, Заре, да плачемо–У село кавга голема. Исте године, Савић се прикључује саставу и на постојеће мелодије ради аранжман, то је забележено на концерту маја 2003. године у врањском хамаму.
Синиша Антонијевић, који се бавио историјом комита пчињског краја,[4] пронашао је остатак текста код професора Момчила Златановића, који песму записује на терену. Године 2005. група Кулин бан објављује песму на истоименом албуму заједно са другим традиционалним песмама, албум је снимљен у студију Анастасија у Скопљу, а издат за ПГП РТС.[5][6][7] До тада непозната песма одмах је доживела успех, те је за њу снимљен спот у Народном музеју Зрењанин, а сценарио је написао ђакон Ненад Илић.[6] Први глас у песми пева Далибор Младеновић, а бас пева Владимир Савић,[8] на предлог Стефчета Стојковског. Иза аранжмана стоје Небојша Јаћимовић и Владимир Савић.[7]
Значење текста
[уреди | уреди извор]Песма говори о скором раздвајању двоје људи, о чврстој решености мушкарца да оде у комите и растанку са вољеном женом. Комите су припадници малих војних група, које се боре против окупатора.[1][9] Изражава се бол и туга због растанка. Певач најављује да ће отпутовати далеко, у Врање и Пчињу, да хоће да пређе реку Вардар, како би се борио са Турцима и Арнаутима.[1][10] Заре је на југу Србије деминутив од женског имена Зара или Зарка. Прешев-Каза је српско-отоманска погранична област с краја 19. и почетка 20. века, а дробне слузе су ситне сузе. Кралска сабља и кралско оружје се односе на оружје од краља.
Обраде песме
[уреди | уреди извор]Песму обрађују многи, између осталих и српска рок група ВИЗАНТ, пољска група Percival Schuttenbach[11][12] и румунска група Balkan Taksim.[13]
Текст песме
[уреди | уреди извор]Жали Заре да жалимо како ће се раздвојимо
Ти од мене ја от тебе ја ће идем на далеко
Ја ће идем на далеко, на далеко бело Врање
Ће се пишем у кумите у кумите млад кумита.
Па ће узмем кралску сабљу и тој кралско све оружје
Па ће идем чьк у Пчињу чьк у Пчињу Прешев-Казу
Па ће пређем Вардар воду Вардар воду бьш голему
Ће се тепам с тија Турци тија Турци Арнаути
Жали плачи да жалимо кьт ће слунце да огреје
Кьт ће слунце да огреје ти помисли от Бога је
Ти да знајеш тој је мојо тој је мојо бело лице
Ти да знајеш тој је мојо тој је мојо бело лице
Кьт ће ветар да подувне ти помисли от Бога је
Па ти рекни тој је моја тој је моја блага душа
Кьт ће роса да зароси ти помисли от Бога је
Па ти рекни тој су моје тој су моје дробне слузе
Литература
[уреди | уреди извор]- Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2015, стр. 318-319.
- Момчило Златановић, Народне песме и басне јужне Србије, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994, стр. 242.
- Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980, стр. 124.
- Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975, стр. 94.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Magazina, Redakcija (2014-09-28). „Žali Zare da žalimo kako će se razdvojimo i Komiti”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-02-20.
- ^ InfoVranjske (2017-09-12). „Muzika je ogledalo društva”. InfoVranjske (на језику: српски). Приступљено 2024-02-21.
- ^ Терзић, Славенко. „Славенко Терзић: Ослобођење Старе Србије 1912. године”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2024-02-21.
- ^ „POMEN VOJVODAMA I ČETNICIMA”. OK Radio. Приступљено 2024-02-21.[мртва веза]
- ^ Music, Balkan (23. 8. 2010). „KULIN BAN”. MUZIKA BALKANA - BALKAN MUSIC. Приступљено 2024-02-20.
- ^ а б „Kulin ban – kulinban.com | Official page”. Kulin ban (на језику: српски). Приступљено 2024-02-20.
- ^ а б „Albums – kulinban.com | Official page”. Kulin ban (на језику: српски). Приступљено 2024-02-21.
- ^ „La musique Serbe”. www.hellenicus.com. Архивирано из оригинала 21. 02. 2024. г. Приступљено 2024-02-21.
- ^ „Žali, Zare, da žalimo”. www.kodkicosa.com. Приступљено 2024-02-20.
- ^ Žali Zare da žalimo | Kulin Ban Lyrics, Meaning & Videos (на језику: енглески), Приступљено 2024-02-20
- ^ „Žali Zare (Serbia) — Percival Schuttenbach”. Last.fm (на језику: португалски). 2023-08-23. Приступљено 2024-02-21.
- ^ „Percival - SLAVA! cz. I - PIEŚNI SŁOWIAN POŁUDNIOWYCH - www.folk.pl”. www.folk.pl. Приступљено 2024-02-21.
- ^ Carette, Catherine (2021-04-29). „"Žali Zare", une pépite psychédélique du groupe Balkan Taksim”. FIP (на језику: француски). Приступљено 2024-02-21.
