Знаменито место Бранковина
| Знаменито место Бранковина | |
|---|---|
 Црква у Бранковини | |
| Опште информације | |
| Место | Бранковина |
| Општина | Ваљево |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Историјско-културна целина |
| Време настанка | 19. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Знаменито место Бранковина је познато по истакнутим историјским личностима из фамилије Ненадовића, који су рођени, живели, стварали и сахрањени код сеоске цркве. Као просторна, историјска и културна целина Бранковина спада у споменике културе од изузетног значаја. [1][2]
Лоза Ненадовића
[уреди | уреди извор]
Ненадовићи воде порекло од српског племена Бањани, из херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина). Својим учешћем и ангажовањем за време Устанака у Србији почетком 19. века, оставили су трага у борби против Турака и формирању младе државе.
На челу великана из лозе Ненадовића стоји кнез Алекса Ненадовић погубљен у чувеној сечи кнезова 1804. године, а за њим следе господар Јаков, брат Алексин био је истакнути вођа првог српског устанка, Прота Матеја Ненадовић, син Алексе био је Карађорђев први дипломата, совјетник и војвода, војвода Јефрем Ненадовић син Јаковљев, Сима Ненадовић син кнеза Алексе био је најшколованији и најмлађи војвода првог устанка, песник Љубомир Ненадовић, син Проте Матеје.
Положај Бранковине
[уреди | уреди извор]На 11 километара од Ваљева, крај пута за Шабац, налази се знаменито место Бранковина по заслужним личностима, њиховим споменицима и задужбинама јединствена је просторна, културна и историјска целина. Иако се убраја међу најстарија села ваљевског краја, у српску историју улази током 18. века, војевањем кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату. Саставни део спомен комплекса Бранковина чине: црква са старим гробљем, црквеном кућом, портом и столетним дрвећем, стара школска зграда, вајат Љубе Ненадовића, собрашице, судница и нова школа, познатија као Десанкина школа. Овде је одрасла српска песникиња Десанка Максимовић, чији је отац Михајло Максимовић био учитељ.
Споменички комплекс Бранковина
[уреди | уреди извор]Споменички комплекс обухвата, у порти поред цркве Светих арханђела (саграђене 1830. ктиторством Матије Ненадовића) и споменике народног градитељства, међу којима се издвајају 4 собрашице и вајат Љубе Ненадовића, смештен у дворишту једне од најстаријих школа у Србији, саграђене залагањем проте Матије 1834. године. Ту је и школа подигнута 1895. године, у којој је учила песникиња Десанка Максимовић. У порти храма налазе се гробови породице Ненадовић, заслужне како за историју овог краја тако и за ток најзначајнијих догађаја на почетку 19. века, као и споменик ратницима околних села, палим у ослободилачким ратовима 1912.-1918, са ликом краља Петра I Карађорђевића. Овде је одрасла и увек се враћала Десанка Максимовић, која је сахрањена код бранковинске цркве. Сваке године њој у част на дан рођења, 16. маја, у Бранковини се додељује Награда Десанка Максимовић, признатим песницима из Србије
Бранковина у слици
[уреди | уреди извор]-
Црква Светих Арханђела -
Црква -
Гроб Десанке Максимовић -
Спомен соба Десанке Максимовић -
Црквена порта -
Улаз у школско двориште -
Нова школа (Десанкина школа) -
Зграда са подрумом -
Стара школа -
Учионица -
Учионица -
Учионица -
Вајат Љубе Ненадовића -
Унутрашњост вајата -
Споменик ратницима 1912-1918. -
Гробови породице Ненадовић -
Гробови породице Ненадовић -
Поглед на школско двориште из порте цркве -
Кућа -
Зграде у порти цркве -
Собрашице у порти цркве -
Собрашице -
Гроб Десанке Максимовић
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лазаревић Илић, Драгана (2006). „Бранковина, време, људи” (PDF). Зборник радова Етнографског института САНУ. 26: 75—85. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 18. 01. 2018.
- Стаменић, Драган; Ћеранић, Зорица; Николић, Милоје Ж.; Арсић, Радивоје; Дражић, Тихомир; Марковић, Милан; Пејић, Светлана; Ћирић, Весна (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт). ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Ваљево за вас Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2015)
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Село пуно историје потенцијал за туризам („Вечерње новости”, 10. септембар 2017)
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
