Пређи на садржај

Ивана Михић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивана Михић
Лични подаци
Датум рођења(1970-01-13)13. јануар 1970. (54 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду
Занимањеглумица
Породица
РодитељиГордан Михић
Вера Чукић
Рад
Активни период1978–2017.
Битна улогаСрећни људи - Катарина Кети Бабовић
Горе доле - Кики
Мој рођак са села - Дивна
Варљиво лето '68 - Владица
Купи ми Елиота - Ћора/Ники
Механизам - Снежана
Веза до IMDb-а

Ивана Михић (Београд, 13. јануар 1970) српска је глумица, продуценткиња и списатељица.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ивана Михић је одрасла на Бановом брду. Као мала бавила се ритмичком гимнастиком. На београдском такмичењу из ритмичке гимнастике освојила је седмо место. Затим је ритмичку гимнастику заменила балетом и музиком. Завршила је нижу балетску школу "Лујо Давичо" и нижу музичку школу "Ватрослав Лисински", одсек клавир. Глуму је уписала из првог пута, као прва на листи. На пријемном је изводила монолог драме свог оца, "Жута", а имитирала је своју мајку из представе "Виктор или деца на власти" и глумицу Тању Бошковић. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића и професора Бранислава Жаге Мићуновића, коју је прве две године водио професор Владимир Јевтовић. У класи са њом били су и: Дубравка Мијатовић, Тамара Вучковић, Драган Мићановић, Небојша Дугалић, Горан Шушљик, Жељко Митровић, Мирсад Тука.

Филмску каријеру започела је као деветогодишњакиња, улогом у филму Срећна породица, а наставила као тринаестогодишњакиња, улогом у филму Варљиво лето '68. Позоришну каријеру започела је главним улогама у представама "Неки то воле вруће" (Позориште на Теразијама) и "Сирано од Бержерака" (Народно позориште у Београду). Снимила је за ПГП РТС ЦД и касету са музиком из представе "Тринидад", и гостовала као извођач на ЦД-у Тине Миливојевић "Успаванке за бебе и малу децу". 1996. године, Ивана је основала своју филмску продуцентску кућу "ХОРИЗОНТ", а као продуцент и извршни продуцент потписује следеће филмове: Купи ми Елиота, Механизам, Она воли Звезду, Сироти мали хрчки 2010, као и ТВ серију Кућа среће.

Са филмовима продуцентске куће "ХОРИЗОНТ" учествовала је у преко педесет интернационалним филмским фестивалима. За продукцију својих филмова више пута је награђивана домаћим и страним признањима. Добитник је и филмске интернационалне награде за најбољу глумицу на Међународном филмском фестивалу у Александрији за улогу у филму Механизам. За исту улогу награђена је "Оскаром популарности", 2000. године, као најпопуларнија глумица по избору публике, и низом других признања. Била је члан жирија Међународног филмског фестивала у Лечу. Четири године је била председник "Скупштина Асоцијације" филмских продуцената у Србији. Ангажована је у низу хуманитарних акција под називом "Извор светлости".

Ивана се бави и писањем. До сада је написала и објавила четири књиге: "Мој друг, исподкреветни Мрак" (у сарадњи са Вером Чукић), "Мој једини живот", "Лед" и "Headhunters". Од децембра 2008. године пише колумне за дневне новине "Политика", у рубрици "Погледи са стране".

Кћерка је сценаристе Гордана Михића и глумице Вере Чукић.

Данас живи у Гроцкој и више се не бави глумом.[2]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1970.-те
1978. Образ уз образ: Новогодишњи специјал Ивана
1979. Срећна породица старија кћерка
1979. Срећна породица (ТВ серија) старија кћерка
1980.-те
1984. Варљиво лето '68 Владица Цветковић
1984. Варљиво лето ’68 (ТВ серија) Владица Цветковић
1987. Октоберфест
1988. Роман о Лондону (серија) Мис Мун
1990.-те
1991. Сарајевске приче Ђана Рађеновић
1991. Најтоплији дан у години Зоранова девојка
1993. Нападач Јелена
1993–1994. Срећни људи Катарина Кети Бабовић
1995. Тераса на крову Анђа Мишковић
1995–1996. Срећни људи 2 Катарина Кети Бабовић
1996–1997. Горе доле Кристина Кики Јакшић
1998. Купи ми Елиота Ћора/Ники
2000.-те
2000. Механизам Снежана
2003. Кућа среће
2005. Либеро плавуша
2005. Ивкова слава француска снајка
2006. Условна слобода Марта
2010.-те
2010. Приђи ближе Љубица Протић
2010. Ма није он такав Марина
2008–2011. Мој рођак са села Дивна Мајсторовић Вранић
2012–2017 Војна академија (ТВ серија) Емилија Стошић

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ivana Mihić”. Laguna. Приступљено 16. 1. 2019. 
  2. ^ "ЖЕЛЕЛА САМ ДА РОДИМ СВОЈЕ ДЕТЕ" Наша глумица нестала са сцене, па се посветила МАНАСТИРУ: Сматрали су је НАЈЛЕПШОМ, а ево како она данас живи

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивана_Михић&oldid=28622824”