Извин
| Извин рум. Izvin | |
|---|---|
| Насеље | |
  Извин Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 6′ 47″ N 20° 47′ 5″ E / 46.11306° С; 20.78472° И | |
| Земља |  Румунија |
| Жупанија | Тимиш |
| Град | Рекаш |
| Надморска висина | 87 m (285 ft) |
| Становништво (2021) | |
| • Укупно | 1,530 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 675691 |
Извин (рум. Izvin) насеље је у Румунији у жупанији Тимиш у граду Рекашу.[1][2] Oпштина се налази на надморској висини од 87 m.
Историја
[уреди | уреди извор]Помиње се у папским давањима 1332-1337. године. На Марсилијевој карти из 1723. године види се "Језвин".
Помиње се као Језвин 1764. године, у саставу Темишварском протопрезвирату, Темишварске епархије.[3] Православна црква је у то време мала брвнара.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Буковачком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два свештеника. Пароси, поп Аким Петровић (рукоп. 1876) и поп Исак Белул (1788) знали су само румунски језик.[5]
Основна школа у месту је пописана исте 1774. године. У њој 1846. године има 26 ђака, којима предаје учитељ Максим Димитријевић.[6]
У Језвину се родио српски иконописац Сава Петровић[7] (1788-1861), који је животни век провео у Темишвару, Фабрици.
По државном шематизму православног клира у Угарској, 1846. године је место било у Темишварском протопрезвирату, а у њему је живело 1447 православних душа. Православна црква је посвећена Св. апостолу Томи подигнута 1786. године. Православно парохијско звање је основано и од тада се воде матрикуле крштених и венчаних - 1779. године. Матица умрлих се пише од 1795. године. При месној цркви служе пароси Михајло и Никола Вуја, а помоћник им је капелан Ертмије Вуја. Језвину припада као парохијска филијала место Рекаш.[8]
У месту је од 1855. године ергела за узгој расних коња, пре свега расе Нонијус. То је данас једна од највећих ергела у Румунији.
По митрополијском попису 1905. године у Језвину, у Рекашком срезу је било само 11 Срба.[9]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2021. године у насељу је живело 1.530 становника.
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ "Српски Сион", Карловци 1905. године
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius...
- ^ Добривој Николић: "Срби у Банату", Нови Сад 1941. године
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ kia.hu, E. Varga: Statistik der Einwohnerzahlen nach Ethnie im Kreis Timiș laut Volkszählungen von 1880 - 2002
