Изидор Папо

изидор папо
Изидор Папо
Лични подаци
Надимак	Исо
Датум рођења	(1913-12-31)31. децембар 1913.
Место рођења	Љубушки, Аустроугарска
Датум смрти	14. октобар 1996.(1996-10-14) (82 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	лекар
Породица
Супружник	Анастасија Папо
Деловање
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1981.
Чин	генерал-пуковник
У току НОБ	члан Врховног штаба НОВЈ
Одликовања	одликовања СФР Југославије: инострана одликовања:

Изидор Папо Исо (Љубушки, 31. децембар 1913 — Београд, 14. октобар 1996) био је лекар-кардиохирург, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник санитетске службе и главни хирург ЈНА и академик САНУ.

Биографија

Рођен 31. децембра 1913. године у Љубушком. Потиче из породице сефардских Јевреја, чији су преци дошли у XVII веку, након што су били прогнани из Шпаније. После завршене гимназије у Мостару, 1932. године, уписао је студије медицине на Универзитету у Загребу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, одлази у Мостар и ради на хируршком одељењу, а затим одлази у Мостарски НОП одред. Током рата налазио се у хируршкој екипи Врховног штаба НОВ и ПОЈ. За време рата доживео је тешку породичну трагедију. Усташе су му зверски убили преко 50 чланова породице укључујући рођеног брата и сестру.

Године 1944. послат је у савезнички центар у Италију, где је упознао Рода Смита (који га је 1969. године предложио за члана Краљевског хируршког колеџа, који је бројао 50 чланова). По повратку из Италије постао је управник Болничког центра у Новом Саду, а потом је упућен на Сремски фронт, где је руководио покретним хируршким установама.

Године 1946. је послат у Совјетски Савез, на усавршавање код Јудина, Бакуњева и Вишњевског. Тамо је положио и специјалистички испит из хирургије, 1947. године, а 1948. се враћа у земљу и постаје начелник Другог хируршког одељења Главне војне болнице, која је касније прерасла у Војномедицинску академију ЈНА (ВМА). Како је код Јудина научио његову технику реконструкције једњака, почиње да је примењује, али и усавршава. Ова модификација операције се данас у хирургији зове: антетораклана јејунопластика Јудин-Папо. До тада ове болеснике у Југославији нико није оперисао, а како их је било много, Папо је убрзо оперисао 335 болесника са минималним морталитетом од 1,2%, по чему је стекао и међународно признање. Убрзо је постављен за шефа Катедре хирургије и главног хирурга ЈНА.

Биста др Исидора Папа испред ВМА

Затим одлази у САД на усавршавање у кардиохирургији, које се тих година рађала захваљујући усавршавању екстракорпоралне циркулације. Био је у Филаделфији, клиници Мејо, болници Маунт Синај и другим. Враћа се у земљу и почиње да ради операције на срцу и већ 12. новембра 1965. године уграђује прву вештачку валвулу. Урадио је близу 4.000 операција на отвореном срцу.

Године 1950. добио је звање доцента, 1953. ванредног професора, а 1956. редовног професора. Напредовао је и у војној каријери. Године 1975. унапређен је у чин генерал-пуковника санитетске службе ЈНА. За председника Хируршке секције изабран је крајем 1963. године и на тој дужности је остао до 22. јануара 1966. године. У том периоду рад секције је био интензиван. Позивао је и угледне хирурге из иностранства да држе предавања на састанцима Секције.

Објавио је 217 радова, од тога 13 у иностраним часописима. Био је редактор уџбеника Ратна хирургија. Преко 30 година био је начелник Хируршке клинике ВМА. Пензионисан је 1981. године.

Преминуо је 14. октобра 1996. године и сахрањен је на Јеврејском гробљу у Београду.

Награде и одликовања

Био је члан удружења хирурга Југославије као и бројних међународних друштава:

• Аустријског друштва трауматолога,
• Међународног друштва за хидатидологију,
• Научног савета Међународног хируршког друштва,
• Америчког кардиолошког колеџа,
• Немачког хируршког друштва,
• почасни члан Париског друштва хирурга,
• Америчког лекарског друштва, ЦИЦД-а,
• Хируршког друштва Лос Анђелеса,
• члан француске Академије хирургије,
• Перуанске Академије медицинских наука,
• Краљевског колеџа хирургије Енглеске и Ирске,
• Груднохирушког друштва Боливије и др.

Носилац је бројних угледних одликовања и награда:

• Октобарске награде града Београда,
• Седмојулске награде,
• Награде „22. децембар“,
• Награде АВНОЈ-а,
• Награде Вишњевског (Москва) и др.
• Носилац је Партизанске споменице 1941.,
• Ордена југословенске звезде с лентом,
• Ордена југословенске заставе са лентом,
• Ордена заслуга за народ са златном звездом,
• Ордена рада са црвеном заставом,
• Ордена за војне заслуге са великом звездом,
• Ордена партизанске звезде са сребрним венцем,
• Ордена братства и јединства са сребрним венцем,
• Ордена народне армије са златним венцем,
• Ордена за храброст,
• Орден Британске империје другог реда,
• Орден Ред престола првог реда,
• Орден Републике Египат другог реда,
• Орден Афричког ослобођења,
• Орден Два Нила,
• Орден независности.

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 21. децембра 1961, а за редовног 7. марта 1968. године.

Литература

• Војна енциклопедија. Београд 1975. година

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Збирка одликовања Архива САНУ [1]
• Portreti: Dr Isidor Papo (1972.) на сајту YouTube