Пређи на садржај

Качарево

Координате: 44° 57′ 57″ С; 20° 41′ 50″ И / 44.9657125° С; 20.6971897° И / 44.9657125; 20.6971897
С Википедије, слободне енциклопедије
Качарево
Православна црква у Качареву
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2022.6.346
 — густина186/km2
Географске карактеристике
Координате44° 57′ 57″ С; 20° 41′ 50″ И / 44.9657125° С; 20.6971897° И / 44.9657125; 20.6971897
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 m
Површина38,0 km2
Качарево на карти Србије
Качарево
Качарево
Качарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26212
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Качарево је насељено место у граду Панчеву у Војводини. Према попису из 2022. било је 6.346 становника.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

На месту данашњег Качарева, 1791. године је, према војним плановима, изградио цар Леополд II и у тадашње нове куће преселио је Немце, који су се почели досељавати 1792. године. Досељеници су били евангелисти, пореклом из Виртемберга, и назвали су село Franzfeld, по аустријском цару Францу II.[2]. Године 1921. 97,7% становништва чинили су Немци.[3] Од 1924. године до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево.[4]

За време окупације 19411944, локалне немачке власти су вратиле име Францфелд. За време борби за ослобођење земље, једна совјетска оклопна јединица је 4. октобра 1944. године ушла у село. Два дана после доласка Совјета оснива се први народно-ослободилачки одбор, са задатком да обезбеди државне зграде и куће Немаца. У новембру месецу 1944. године, формирана је војна станица која је преузела сву власт у селу. Војска је од све земље у атару формирала пољопривредно добро, а покретну имовину је ставила под управу народног одбора. У априлу 1945. године, по наређењу војне станице, сво немачко становништво је смештено у логор на крају села. Војна станица је почела да врши припреме за долазак колониста. Конфисковала је сву немачку имовину и сместила у неколико магацина у селу, да би се када колонисти дођу та имовина њима поделила. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју Светозару Качару (1914—1944), Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево.[тражи се извор]

По попису из 2011. године, већину становника села чине Срби који су се доселили из Босне, Баније, Лике и Далмације. Македонци чине 20% становништва, који су већином досељени из Поречја. Године 1971, Македонци су чинили 41% становништва.[тражи се извор]

Од 1989. године у Качареву се сваке године, у Хали спортова, одржава сланинијада. Године 2020. године, је одржана по 33. пут.[5]

Српска православна црквена општина у Качареву је формирана 1980. године. Пошто локацију у центру села није било могуће добити,донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра 43 купи плац за изградњу цркве. Благословом тадашњег епископа банатског Амфилохија, од 1985. године, служба се одвија у делу постојеће куће на локацији. За време службовања оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Светој браћи Ћирилу и Методију. Епископ Амфилохије је 1989. године осветио темеље будућег храма, а наредне године је започета је изградња храма по пројекту архитекте Предрага Ристића, која је трајала пуних 15 година. Епископ банатски Никанор и епископ сремски Василије су 4. септембра 2005. године освештали новоподигнути храм и том приликом положили мошти Светог Саве Освећеног у часни престо храма.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 7.624 становника (према попису из 1991. било је 8.103 становника).

У насељу Качарево живи 6.084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 2.411 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 5.044
1953. 5.899
1961. 7.792
1971. 8.088
1981. 8.309
1991. 8.103 7.857
2002. 7.624 8.009
2011. 7.100
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
5.042 66,13%
Македонци
  
1.467 19,24%
Југословени
  
322 4,22%
Црногорци
  
100 1,31%
Мађари
  
19 0,24%
Словаци
  
18 0,23%
Муслимани
  
14 0,18%
Хрвати
  
13 0,17%
Немци
  
9 0,11%
Румуни
  
4 0,05%
Бугари
  
3 0,03%
Чеси
  
1 0,01%
Словенци
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
непознато
  
244 3,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. 
  2. ^ „Franzfelder Urkunden” [Сертификат о оснивању Францфелда]. Franzfedler.de. јул 2004. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. 
  3. ^ "Време", 14. јун 1939
  4. ^ "Време", Београд 3. август 1924. године
  5. ^ Миришу, пробају, а слабо купују („Вечерње новости”, 14. фебруар 2019)
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]