Пређи на садржај

Комнен Жугић

С Википедије, слободне енциклопедије
комнен жугић
Комнен Жугић
Лични подаци
Датум рођења(1922-02-11)11. фебруар 1922.
Место рођењаНоваковићи, код Жабљака, Краљевина СХС
Датум смрти11. јун 1946.(1946-06-11) (24 год.)
Место смртиБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
Чинпотпуковник
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја Партизанска споменица 1941.

Комнен Жугић (Новаковићи, код Жабљака, 11. фебруар 1922Београд, 11. јун 1946), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 11. фебруара 1922. године у селу Новаковићима, код Жабљака. Основну школу је завршио у родном месту, а после тога се бавио земљорадничким пословима. После одређеног времена уписао је Нижу пољопривредну школу у Бару, где га је као ученика четвртог разреда, затекао почетак рата.

Као ученик трећег разреда пољопривреде школе, 1940. године, прикључио се револуционарном омладинском покрету, а идуће године је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). После окупације Краљевине Југославије, 1941. године, вратио се у родни крај где је активно учествовао у организовању устанка.

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године.

Учесник је Тринаестојулског устанка. Почетком 1942. године ступио је у Омладински батаљон Комског партизанског одреда. Са овим батаљоном учествовао је у борбама против четника Павла Ђуришића. Јуна 1942. године његов батаљон је укључен у Прву пролетерску ударну бригаду, а убрзо потом је примљен и у чланство Комунистичке партије Југославије.

После битке на Сутјесци, 1943. године постао је заменик политичког комесара и руководилац Политодела бригаде. Крај рата дочекао је на функцији политичког комесара Прве пролетерске ударне бригаде.

После ослобођења Југославије, наставио је службу у Југословенској армији.

Умро је 11. јуна 1946. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. За народног хероја пролглашен је 27. новембра 1953. године.

Литература

[уреди | уреди извор]