Крушик
Крушик холдинг корпорација | |
---|---|
Ранији назив | Винстад (1939—1948) |
државно предузеће | |
Делатност | одбрамбено |
Основано | 23. јануар 1948. 22. фебруар 1939. (основано) | (актуелни облик)
Оснивачи | Никола Станковић |
Седиште | Владике Николаја 59, Ваљево |
Подручје покривености | широм света |
Руководиоци | Јованка Андрић (генерални директор) |
Производи | противтенковске ракете мерзере муницију ракетну артиљерију |
Услуге | производња, саветовање, истраживање |
Приход | 94,81 милиона евра (2018)[1] |
Профит | 3,90 милиона евра (2018)[1] |
Укупна актива | 120,54 милиона евра (2018)[1] |
Укупан капитал | 32,88 милиона евра (2018)[1] |
Власник | Влада Републике Србије (100%) |
Број запослених | 3150 (2024)[1] |
Веб-сајт | www |
Крушик холдинг корпорација је српско државно предузеће за производњу одбрамбене и цивилне опреме, са седиштем у Ваљеву.
Предузеће је основано 1939. године у тадашњој Краљевини Југославији, за потребе тадашње југословенске одбрамбене индустрије и војске. Данас предузеће представља Владу и војно-индустријски комплекс Србије у области производње одбрамбене и цивилне опреме. Предузеће сарађује са Копненом Војском Србије, Војнотехничким институтом Београд, Yugoimport-ом и многим другим приватним предузећима у Србији и свету на производњи новог наоружања и система. Предузеће такође обезбеђује дизајн оружја, заједничко учешће у продаји и трансфер технологије производње.
Контроверзе
[уреди | уреди извор]У септембру 2019. истраживачка новинарка Диљана Гајтанџијева открила је низ докумената који показују да је оружје које је произвео Крушик продато америчком савезном извођачу Alliant Techsystems завршило у рукама бораца ИСИС-а у Јемену.[2] Ово откриће довело је до хапшења Александра Обрадовића, ИТ радника у предузећу, 18. септембра, због сумње да је одавао тајне предузећа. Вест о његовом хапшењу није објављена у јавности све док почетком октобра издање НИН-а није објавило да је он приведен. Пуштен је из затвора и стављен у кућни притвор 14. октобра.[3] Савет Европе је 21. новембра обавестио да је узбуњивач Александар Обрадовић у кућном притвору.[4] Ови догађаји су били један од покретача антивладиних протеста.[5]
Дана 21. новембра је објављено да су проруски сепаратисти рекли да су пронашли неексплодирану српску минобацачку бомбу у источној Украјини: њоме су трговала српска, кипарска и пољска предузећа, а Србија није овластила за испоруку Украјини.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2018. години” (PDF). apr.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2019.
- ^ Gaytandzhieva, Dilyana (2019-09-01). „Islamic State weapons in Yemen traced back to US Government: Serbia files (part 1)”. Arms Watch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 04. 2022. г. Приступљено 2020-05-28.
- ^ Veljkovic, Jelena (2019-10-14). „Storm over Serbia Whistleblower Arrest in State Arms Scam”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-28.
- ^ „Whistleblower Aleksandar Obradović under House Arrest”. Council of Europe. Приступљено 2020-05-28.
- ^ „Saturday protest in support of Krusik whistleblower”. N1. Архивирано из оригинала 20. 07. 2020. г. Приступљено 2020-05-28.
- ^ Gaytandzhieva, Dilyana (2019-11-21). „Serbian arms trafficked to Ukraine: evidence of contraband mortars used against Donbass”. Arms Watch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 04. 2022. г. Приступљено 2019-05-28.