Кућа у Батровцима
| Кућа у Батровцима | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Батровци |
| Општина | Шид |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | Народноослободилачка борба |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Кућа у Батровцима је грађевина која је саграђена током Народноослободилачких борби.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије. Налази се у Батровцима, под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Српски књижевник, академик, секретар и председник Матице српске Живан Милисавац је рано прихватио левичарске идеје. Као студент је био један од организатора Омладинског културно-привредног покрета 1936. године и уредник омладинског листа Наш живот (1936—1938).[1] У септембру 1939. је позван на одслужење војног рока у противавионској одбрани у Београду, а затим у гарнизон у Алексинцу. Због комунистичке делатности војни рок му је продужен па је у војсци остао све до капитулације априла 1941.[1] Првих година Другог светског рата у Југославији је илегално живео у Сремској Каменици, а у септембру 1943. се прикључио партизанима.[1] У четвртој војвођанској бригади је био задужен за културно-просветни рад, а када је бригада прешла у Источну Босну постављен је за комесара пратеће чете бригадног штаба.[1] У фебруару 1944. је премештен у Агитпроп Главног штаба Војводине где је радио на информативним билтенима.[1] Од маја 1944. до ослобођења Новог Сада 29. октобра 1944. је уређивао партизански лист Истина.[1] Његова кућа је значајна по томе што су у њој у периоду од новембра 1943. до 22. јула 1944. одржавани састанци ОК Савеза комуниста Југославије и Народно-ослободилачког одбора за Срем на којима су доношене одлуке важне за развијање устанка и органа народне власти у овом крају.[1] У централни регистар је уписана 27. децембра 1999. под бројем СК 1552, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица 20. децембра 1999. под бројем СК 115.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]
