Пређи на садржај

Лаб

С Википедије, слободне енциклопедије
Лаб
Лаб у Подујеву
Опште информације
Дужина72 km
Басен19.570 km2
Сливцрноморски
Водоток
Изворобронци Копаоника
УшћеСитница
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаПодујево
Река на Викимедијиној остави

Лаб је река која настаје на Копаонику од Мургулске реке и Речице, у месту Палатна, протиче кроз Подујево, тече котлином Мало Косово и улива се у Ситницу код места Велика Река код Доњег Становца)[1] око 300 м испод места.[1] У близини његовог изворишта, налазе се остаци Врхлаба, средњовековног дворца који је подигао српски краљ Милутин (1282—1321). Изузев у изворишном делу, Лаб је равничарска река која меандрира кроз косовску равницу. Има усечено корито обрасло врбама. С пролећа и јесени, од киша и топљења снега на Копаонику, често поплави приобални појас. Његове веће притоке су Батлава и Качандолска река. Био је богатији водом, док није река Батлава преграђена браном, изнад села Батлава, и тако створено Батлавско језеро (Орланско језеро), ради снабдевања Приштине и околних насеља водом.

Слив Лаба (Полабље) је током средњовековног раздобља чинио истоимену жупу Лаб, која се даље делила на Горњи Лаб и Доњи Лаб.

За време НАТО бомбардовања СРЈ, на мосту преко Лаба, у месту Лужане, један пројектил испаљен из авиона погодио је аутобус Ниш експреса пун путника, већином Албанаца из Подујева. Страдало је 60 путника, међу којима 15 деце и једна трудница. Другим пројектилом погођена је екипа Хитне помоћи која је долазила амбулантним колима из Приштине, да помогне повређенима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Елезовић, Глиша. Речник косовско-метохиског дијалекта, св. И., издање Задужбине Вељка Савића и Српске краљевске академије, Београд, 1932.. стр. 349.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Драго Ћупић, "Ономастика Косовског Полабља", Баштина, бр. 14 (2002), стр. 293-297.