Пређи на садржај

Међународни дан против насиља над женама

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубичаста трака: стоп родном насиљу

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 25. новембар Међународним даном борбе против насиља над женама (Резолуција 54/134).[1] Премиса дана је подизање свести о томе да су жене широм света изложене силовању, породичном насиљу и другим облицима насиља; штавише, један од циљева дана је нагласити да су размере и права природа проблема често скривени. За 2014. годину, званична тема коју је уоквирила кампања генералног секретара УН-а УНиТЕ за окончање насиља над женама је Orange your Neighbourhood.[2] За 2018. званична тема је „Orange the World:#HearMeToo“, за 2019. „Orange the World: Generation Equality Stands Against Rape“, а за 2020. „Orange the World: Fund, Respond, Prevent, Collect!“.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историјски гледано, датум се заснива на датуму атентата на три сестре Мирабал 1960. године, политичке активисткиње у Доминиканској Републици; убиства је наредио доминикански диктатор Рафаел Трухиљо (1930–1961). 1981. године активисти латиноамеричких и карипских феминистичких сусрета обележили су 25. новембар као дан борбе и ширег подизања свести о насиљу над женама; 17. децембра 1999. године, датум је добио званичну резолуцију Уједињених нација (УН).[3] [4]

УН и Интерпарламентарна унија охрабриле су владе, међународне организације и невладине организације да организују активности којима подржавају тај дан као међународни дан [5] На пример, УН Жене (ентитет Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена) сваке године поштује дан и нуди сугестије другим организацијама да га поштују. За 2014. годину фокус је на томе како насиље пресеца свих 12 критичних подручја која су забрињавајућа у Пекиншкој декларацији и Платформи за акцију, која наредне године пуни 20 година.[6]

У својој поруци од 25. новембра 2014. извршна директорка УН Жене Пумзиле Мламбо-Нгцука рекла је:[7]

1995. године, пре скоро 20 година, 189 влада окупило се у Пекингу. Усвојили су Платформу за акцију која је изнела кључне стратегије за заустављање насиља над женама, оснаживање жена и постизање родне равноправности... Обећања од пре 20 година важе и данас. Заједно морамо 2015. годину учинити годином која означава почетак краја родне неједнакости. Сада је време за акцију.

У својој поруци дана 2013. генерални секретар УН-а Бан Ки-Мун изјавио је:[8]

Поздрављам хор гласова који позивају на окончање насиља које погађа једну трећу жену у њеном животу. Поздрављам лидере који помажу у доношењу и спровођењу закона и промени начина размишљања. И одајем почаст свим оним херојима широм света који помажу жртвама да се опораве и постану агенти промена.

Глумица Меланија Дала Коста сведочи за кампању Уједињених нација (УНИЦРИ) за 2019. годину „Више нисам сама“ против насиља над женама, која ће се одржати 25. новембра, на Међународни дан за уклањање насиља над женама. Кампању је водио фотограф Димитри Димитракакос.

Маршеви су привукли стотине учесника у Боготи,[9] Паризу и Риму. Хиљаде су марширале у Сан Хосеу, Костарики и Лими. Преко 1.000 турских демонстраната одазвало се на забрањени марш у Истанбулу; полиција је пресекла крај марша и мирно уклонила учеснике марша.[10]

Према организаторима, око 150 хиљада учесника у Риму[11] за трећи поход Non Una Di Meno (италијански део удружења Ni una menos) марширало је за Међународни дан борбе против насиља над женама и против декрета о Пилону,[12] од Пјаце дела Република до Пјаце Сан Ђовани. Међу учесницима је била и бивша председница посланичког дома Лаура Болдрини.[13]

Дан људских права

[уреди | уреди извор]

Датум Међународног дана борбе против насиља над женама такође означава почетак „16 дана активизма“ који претходе Дану људских права 10. децембра сваке године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „International Day for the Elimination of Violence against Women”. United Nations. United Nations. 2013. Приступљено 21. 3. 2013. 
  2. ^ „16 Days”. UN Women. UN Women. 2014. Приступљено 21. 11. 2014. 
  3. ^ „International Day for the Elimination of Violence against Women”. United Nations. United Nations. 2013. Приступљено 21. 3. 2013. 
  4. ^ Gasa, Nomboniso (21. 11. 2011). „Women’s bodies are a terrain of struggle”. The Sunday Independent. Cape Town, South Africa. IOL. Архивирано из оригинала 22. 5. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2017. 
  5. ^ „How Parliaments Can and Must Promote Effective Ways of Combating Violence Against Women in All Fields” (PDF). The 114th Assembly of the Inter-Parliamentary Union. IPU. Приступљено 25. 11. 2012. 
  6. ^ „International Day for the Elimination of Violence against Women”. UN Women. UN Women. 2014. Приступљено 21. 11. 2014. 
  7. ^ „UN Women Executive Director's Message for 2014”. UN Women. UN Women. 2014. Приступљено 21. 11. 2014. 
  8. ^ „Secretary-General's Message for 2013”. United Nations. United Nations. 2013. Приступљено 25. 11. 2013. 
  9. ^ „PHOTOS: International Day for the Elimination of Violence against Women 2017”. The Denver Post. 26. 11. 2017. Приступљено 27. 11. 2017. 
  10. ^ „The Latest: Tense women's march in Turkey ends peacefully”. Washington Post. Associated Press. 25. 11. 2017. Архивирано из оригинала 26. 11. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2017. 
  11. ^ „Roma, manifestazione nazionale contro la violenza sulle donne”. rainews.it (на језику: италијански). 
  12. ^ „"Non una di meno", migliaia di donne in piazza a Roma contro la violenza”. La Repubblica (на језику: италијански). 
  13. ^ „Violenza contro le donne, manifestazione a Roma: "Siamo 150mila". Palloncini rosa per Sara e Desirèe”. roma.repubblica.it (на језику: италијански). 

 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]