Пређи на садржај

Миклош Рожа

С Википедије, слободне енциклопедије
Миклош Рожа
Лични подаци
Датум рођења(1907-04-18)18. април 1907.
Место рођењаБудимпешта, Аустроугарска (данашња Мађарска)
Датум смрти27. јул 1995.(1995-07-27) (88 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Композиторски рад
Период1918–1989

Миклош Рожа (мађ. Miklós Rózsa; 18. април 1907 — 27. јул 1995)[1] био је мађарско-амерички композитор који се школовао у Њемачкој (1925–1931), а био је активан у Француској (1931–1935), Уједињеном Краљевству (1935–1940) и Сједињеним Америчким Државама (1940–1995), а од 1953. године често је дуже вријеме проводио у Италији.[2] Најпознатији је по својих готово сто филмских остварења, али је ипак одржавао чврсту приврженост апсолутној концертној музици током онога што је називао својим „двоструким животом”.[3]

Рожа је постигао рани успјех у Европи својим оркестралом Theme, Variations, and Finale из 1933. године, а у филмској се индустрији истакао у филмовима као што су Четири пера (1939) и Багдадски лопов (1940). Посљедњи пројекат довео га је у Америку када је због рата продукција пребачена из Велике Британије, а Рожа је остао у САД постајући амерички држављанин 1946. године.

Његова запажена холивудска каријера донијела му је значајну славу, добивши 17 номинација за Оскара, укључујући три успјеха за филмове Зачаран (1945), Двоструки живот (1947) и Бен-Хур (1959), док су његове концертне радове подржали велики умјетници попут Јаше Хејфеца, Григорија Пјатигорског и Јаноша Штаркера.

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Миклош Рожа је рођен у Будимпешти.[1] Са класичном и народном музиком га је упознала његова мајка Регина Берковиц, пијанискиња која је студирала са ученицима Франца Листа, и његов отац Ђула, добростојећи индустријалац и земљопоседник који је волео мађарску народну музику.

Рожин ујак Лајош Берковиц, виолиниста из Будимпештанске опере, представио је младом Миклосу његов први инструмент кад је имао пет година. Касније је исто тако студирао виолу и клавир. До осме године је наступао у јавности и компоновао.[1] Такође је сакупљао народне песме из области у којој је његова породица имала сеоско имање северно од Будимпеште, у којој живе мађарски Палоци.

Рожа је желео да студира музику у Немачкој. На Универзитет у Лајпцигу се уписао 1925. године,[1] да студира хемију по налогу свог оца. Одлучивши да постане композитор, следеће године пребацио се у Конзерваторијум у Лајпцигу. Тамо је студирао композицију код Хермана Грабнера, бившег ученика Макса Регера. Такође је студирао хорску музику са (и касније асистирано) са Карлом Страубом при Томаскирчу, где је Јохан Себастијан Бах некада био оргуљаш. Рожа је стекао током тих година дубоко поштовање немачке музичке традиције, која ће увек ограничавати мађарски национализам његовог музичког стила.

Рожина прва два објављена дела, Гудачки трио, оп. 1 и Клавирски квинтет, оп. 2, издата су у Лајпцигу у стране Брејткопф & Хертела. Године 1929. он је стекао диплому cum laude.[4] Током година у Лајпцигу, он је произвео концерт за виолину и дугу Симфонију, оп. 6. Ти радови нису објављени, а Рожа је био обесхрабрен на путу у Берлин када Вилхелм Фуртвенглер није нашао времена да размотри симфонију. Рожа је потиснуо оба дела, али је касније дозволио да се сними та симфонија (без њеног изгубљеног шерза) 1993. године.

Музичка дела

[уреди | уреди извор]

Оркестарска музика

[уреди | уреди извор]
  • Theme, Variations and Finale, Op. 13 (1933, revised in 1966 as Op. 13a)
  • Three Hungarian Sketches, Op. 14 (1938, revised in 1958 as Op. 14a)
  • Concerto for String Orchestra, Op. 17 (1943)
  • Hungarian Serenade, Op. 25 (1945)
  • Kaleidoscope - six short pieces for small orchestra, Op. 19a (1957)
  • The Vintner's Daughter - twelve variations on a French folk song, Op. 23a (1953)
  • Overture to a Symphony Concert, Op. 26 (recorded 1955, revised in 1963 as Op. 26a)
  • Notturno Ungherese, Op. 28 (1964)
  • Tripartita for Orchestra, Op. 33 (1972)
  • Festive Flourish (1975)
  • Symphony in Three Movements, Op. 6a (1933-1993; unpublished)

Камерна музика

[уреди | уреди извор]
  • String Trio, Op. 1 (1927)
  • Quintet for piano and string quartet, Op. 2 (1928)
  • Duo for violin and piano, Op. 7 (1931)
  • Duo for cello and piano, Op. 8 (1931)
  • Sonata for two violins, Op. 15 (1933, revised in 1973 as Op. 15a)
  • String Quartet No. 1, Op. 22 (1950)
  • String Quartet No. 2, Op. 38 (1981)

Камерне верзије концертних дела

[уреди | уреди извор]
  • Rhapsody for cello and piano, Op. 3
  • Variations on a Hungarian Folk Song for violin and piano, Op. 4
  • North Hungarian Peasant Songs and Dances for violin and piano, Op. 5
  • Violin Concerto for violin and piano, Op. 24
  • Piano Concerto for two pianos, Op. 31
  • Cello Concerto for cello and piano, Op. 32
  • Viola Concerto for viola and piano, Op. 37

Камерне верзије филмских партитура

[уреди | уреди извор]
  • El Cid Selection for string quartet
  • Spellbound Concerto for theremin, piano, oboe and string quartet

Дела за соло инструменте

[уреди | уреди извор]
  • Sonatina for clarinet solo, Op. 27 (1951)
  • Toccata Capricciosa for cello, Op. 36 (1977)
  • Sonata for flute solo, Op. 39 (1983)
  • Sonata for violin solo, Op. 40 (1986)
  • Sonata for clarinet solo, Op. 41 (1986)
  • Sonata for guitar, Op. 42 (1986)
  • Sonata for oboe solo, Op. 43 (1987)
  • Introduction and Allegro for viola solo, Op. 44 (1988)
  • Sonatina for Ondes Martenot, Op. 45 (1989)

Клавирска музика

[уреди | уреди извор]
  • Variations pour piano, Op. 9 (1932)
  • Bagatelles (Little Pieces for Play & Dance), Op. 12 (1933)
  • Kaleidoscope, Op. 19 (1946)
  • Piano Sonata, Op. 20 (1948)
  • The Vintner's Daughter - twelve variations on a French folk song, Op. 23 (1952)

Вокална музика

[уреди | уреди извор]
  • Five Songs for voice and piano
    • Invocation, Op. 16a (1940) for contralto
    • Beasts of Burden, Op. 16b (1940) for contralto
    • My Little Town (1972) for soprano or tenor
    • The Land Where My Heart Lies (1972) for soprano or tenor
    • High Flight (1942-1974) for tenor
  • Two choruses for female voices a cappella, Op. 18 (1946)
    • Lullaby
    • Madrigal of Spring
  • To Everything There Is a Season - motet for 8-part mixed chorus with optional organ or piano, Op. 21 (1946)
  • The Vanities of Life - motet for 8-part mixed chorus with optional organ or piano, Op. 30 (1967)
  • The Lord Is My Shepherd for 4-part mixed chorus a cappella based on the Psalm 23, Op. 34 (1972)
  • Three Chinese Poems for mixed chorus a cappella, Op. 35 (1975)
    • Sailing Homeward
    • Swallow, Swallow
    • The Cuckoo

Филмске партитуре

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Miklós Rózsa (1951). „"Quo Vadis?"”. Film Music Notes. 11 (2). 
  • Miklós Rózsa (1989). Double Life: The Autobiography of Miklós Rózsa, Composer in the Golden Years of Hollywood. Seven Hills Books. ISBN 0-85936-209-4. 
  • Miklós Rózsa: Double Life: The Autobiography of Miklós Rózsa, Composer in the Golden Years of Hollywood, The Baton Press (1984) -. ISBN 0-85936-141-1 (Softcover edition)
  • Miklós Rózsa: Életem történeteiből (Discussions with János Sebestyén, edited by György Lehotay-Horváth). Zeneműkiadó, Budapest. . 1980. ISBN 963-330-354-0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Colin Larkin, ур. (1997). The Virgin Encyclopedia of Popular Music (Concise изд.). Virgin Books. стр. 1042/3. ISBN 1-85227-745-9. 
  2. ^ „Biography”. Miklós Rózsa Society. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2012. 
  3. ^ „Miklós Rózsa Papers”. Library.syr.edu. Приступљено 11. 3. 2012. 
  4. ^ „David Raksin Remembers his Colleagues”. American Composers Orchestra. Архивирано из оригинала 21. 02. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Christopher Palmer: Miklós Rózsa. A Sketch Of His Life And Work. With a foreword by Eugene Ormandy. Breitkopf & Härtel, London, Wiesbaden (1975)
  • Miklós Rózsa and Miklós Rózsa on Film Music in Tony Thomas: Film Score. The Art & Craft of Movie Music, Riverwood Press -. . 1991. стр. 18—32. ISBN 1-880756-01-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Miklós Rózsa in William Darby und Jack Du Bois: American Film Music. Major Composers, Techniques, Trends, 1915 - 1990. McFarland (1990) -. ISBN 0-7864-0753-0 - pp. 307–344
  • Miklós Rózsa in Christopher Palmer: The Composer In Hollywood. Marion Boyars (1993) -. ISBN 0-7145-2950-8 - pp. 186–233
  • From 1950 to the Present in Roy M. Prendergast: Film Music. A Neglected Art. A Critical Study of Music in Films. Second Edition. Norton (1992) -. ISBN 0-393-30874-X - pp. 98–179 (in this chapter, the author analyzes Rózsa's score from Quo Vadis (pp. 126–130), on a few pages more, he also discusses Julius Caesar and King of Kings), a couple of other film works by Miklós Rózsa are merely mentioned)
  • Jeffrey Dane: "A Composer's Notes: Remembering Miklós Rózsa", iUniverse. . 2006. ISBN 0-595-41433-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Миклош Рожа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миклош_Рожа&oldid=28701852”