Мирко Кесић

мирко кесић
Мирко Кесић
Лични подаци
Датум рођења	(1923-02-11)11. фебруар 1923.
Место рођења	Медено Поље, код Бос. Петровца, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	април 1944.(1944-04-00) (21 год.)
Место смрти	Биоска, код Ужица, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка
Професија	земљорадник
Деловање
Члан КПЈ од	почетка 1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	23. јула 1952.

Мирко Кесић – Кешо (Медено Поље, код Босанског Петровца, 11. фебруар 1923 — Биоска, код Ужица, април 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1923. године у Меденом Пољу код Босанског Петровца, у сељачкој породици, од оца Милоша (1899–1984) и мајке Саве Морача (1892–1943) из Дрвара. Основну школу завршио је у Колунићу. Завршио је грађанску школу, а радио је као земљорадник. Године 1941. примљен је за члана Савеза комунистичке омладине Југославије. Није био жењен.

У јулском устанку 1941. године када је ступио у НОБ, имао је тек 18 година. Већ у самом почетку истицао се у борбама које су вођене око Босанског Петровца, Оштреља, Кључа и Кулен Вакуфа.

Почетком августа 1941. године у борби за ослобађање Крњеуше, заробио је групу непријатељских војника и тиме стекао велики углед у редовима устаника из Меденог Поља. Сличан подвиг направио је и у борби на Кључу, када се привукао непријатељској митраљеској посади, бацио на њих ручну бомбу и заплијенио митраљез.

Почетком 1942. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

Током 1942. истакао се у борбама око Бихаћа, а посебно у борби код Еминоваца у којој је убијено око 150 немачких војника и око 500 усташа.

У операцијама вођеним за вријеме Четврте непријатељске офанзиве, Кесић је успео да се са четом пробије кроз непријатељске редове од Санског Моста до Скендер Вакуфа и да се споји са својом бригадом.

Учествовао је у борбама које је водила Прва крајишка бригада око Прњавора, Јошавке, на планини Влашић, код Турбета, Тешња, Витеза, Прозора, Бугојна, Купреса, при упаду на аеродром Рајловац, код Какња, и остало.

Напредовао је од обичног борца, бомбаша, те потом постао омладински руководилац, замјеник и напосљетку политички комесар чете. Функција политичког комесара батаљона додијељена му је почетком 1944. године, у вријеме када се бригада нашла на територији западне Србије.

У јуришу на жељезничку станицу Биоска, Кесић је убацио ручну бомбу у бугарски бункер, уништио посаду, али је потом пао покошен ватром из сусједног упоришта. Његови посмртни остаци су пренесени у Петровац и сахрањени на Партизанско гробље у Петровцу.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 23. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

• Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982. 
• Милан Инђић: „Дјеца хероји“, Дом штампе, Зеница, 1985. године