Мрзло Поље Жумберачко
Мрзло Поље Жумберачко | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Загребачка |
Општина | Жумберак (општина) |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 46′ 43″ С; 15° 29′ 57″ И / 45.77869739009798° С; 15.499133862748898° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 551 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 10456 Каље |
Позивни број | +385 1 |
Мрзло Поље Жумберачко је насељено место у општини Жумберак, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Јастребарско, у Загребачкој жупанији, Хрватска.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Налази се на надморској висини од 557 метара. Село је смештено на југоисточним падинама Жумберачке Горе, 16 километара северно од Костањевца, седишта општине.
Историја
[уреди | уреди извор]У урбару из 1830. године стоји да је то „место са 9 кућа и 44 становника гркосједињених (унијата), са гркосједињеном жупном црквом, у близини које се налазе рушевине римокатоличке цркве „Светог Ловре“. Такође је овде од 1769. године ерарска школа. Овде је надаље значајна пећина Бијела страна."
У Мрзлом Пољу је 1936. године одржан други Конгрес Жумберчана када је на прочељу цркве постављена спомен-плоча жупнику Петру Станићу, жумберачком историчару и Дани Ковачевићу, учитељу и сакупљачу народних песама и обичаја. Из Мрзлог Поља потиче и унијатски крижевачки епископ Константин Станић (1814-1830).
Привреда
[уреди | уреди извор]Привредна основа насеља је: пољопривреда, сточарство и виноградарство, а подручје је од посебне државне бриге.
Становништво
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[1] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 50 | 69 | 97 | 113 | 125 | 156 | 167 | 178 | 160 | 161 | 153 | 168 | 162 | 157 | 131 |
- напомене:
До 1900. исказивано под именом Мрзло Поље.
Национални састав
[уреди | уреди извор]Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Хрвати | 69 (100%) | 92 (94,84%) | 113 (100%) | 120 (96,00%) |
Срби | 0 | 2 (2,06%) | 0 | 4 (3,20%) |
Југословени | 0 | 3 (3,09%) | 0 | 0 |
остали и непознато | 0 | 0 | 0 | 1 (0,80%) |
Укупно | 69 | 97 | 113 | 125 |
Црква
[уреди | уреди извор]Село припада унијатској жупи „Светог Петра и Павла“ Жумберачки викаријат Крижевачке епархије.