Национални историјски музеј Бугарске
| Национални историјски музеј | |
|---|---|
 | |
| Оснивање | 5. мај 1973. |
| Локација | Софија Бугарска |
| Врста | историјски музеј |
| Колекција | 650.000 експоната |
| Оснивач | Веће министарског савета НР Бугарске |
| Директор | Бони Петрунова |
| Веб-сајт | www |
Национални историјски музеј (буг. Национален исторически музей) је највећи музеј у Бугарској. Музеј поседује око 650.000 предмета који се односе на археологију, уметност, историју и етнографију. Стално је изложено 10% колекције.
Историја
[уреди | уреди извор]НИМ је основан по налогу уреда Већа министарског савета Народне Републике Бугарске 5. маја 1973. године. Прва изложба отворена је 1984. године у згради Суда правде у Софији у част 1300. годишњице бугарске државе.[1]
Одлуком Већа министара од 15. априла 1998. музеју је додељен Дом бр.1 у државном седишту Бојани[2] (бивша резиденција Тодора Живкова). Нову изложбу званично је отворио премијер Иван Костов 29. јуна 2000.[2]
У музеју је изложено Дабенско благо.
Директори НИМ-а су били:[1]
- проф. д-р Страшимир Димитров (јун 1974. – 31. децембар 1975)
- Емил Цанов (1. јануар – 31. август 1976)
- акад. Васил Гјузелев (1. септембар 1976. – 31. децембар 1977)
- акад. Васил Гјузелев (1. септембар 1976. – 31. децембар 1977)
- Анчо Анчев (јануар 1978. – август 1983)
- проф. д-р Симеон Дамјанов (август 1983. – октобар 1985)
- ст.н.с. д-р Румен Катинчаров (новембар 1985. – децембар 1994)
- ст.н.с. д-р Божидар Димитров (децембар 1994. – 1. август 1998)
- ст.н.с. д-р Илја Прокопов (4. август 1998. – 6. фебруар 2001)
- ст.н.с. д-р Теофана Матакиева-Лилкова (фебруар – децембар 2001)
- ст.н.с. д-р Божидар Димитров (децембар 2001. – 27. јул 2009)
- ст.н.с. д-р Цветана Кјосева, и. д. (27. јул 2009. – фебруар 2011)
- ст.н.с. д-р Божидар Димитров (фебруар 2011. – новембар 2017)
- доц. д-р Бони Петрунова (новембар 2017. – )
Колекције и изложбе
[уреди | уреди извор]Колекције НИМ-а укључују преко 650.000 споменика културе[3] у следећим периодима и истраживачким областима[4]:
- палеолит, неолит, енеолит
- бронзано доба
- рано и ново гвоздено доба
- римско доба и античко доба
- средњи век
- нумизматика
- награде
- накити
- оружје
- тканине за домаћинство, вез, униформе, урбана одећа и додатна опрема, традиционална одећа
- примењена, ликовна уметност
- црквена уметност
- стари штампани материјали (на бугарском и на страним језицима)
- документне фотографије из Ренесансе
- документи, фотографија и печат из периода 1878. – 1944. г. и из најновије историје Бугарске
- алати за рад и предмети за домаћинство
- плакати
- карте
- обрасци производње
- намештај
- филателија
- заставе
- хералдика, сфрагистика
Током деведесетих НИМ је преузео очување збирки већ затвореног Музеја бугарско-совјетског пријатељства и Народног музеја револуционарног покрета.[4]
Главне изложбе
[уреди | уреди извор]- Сала 1: Праисторија (VII – II в.п.н.е.)[3]
- Сала 2: Бугарске земље од краја VІ в.п.н.е. до VІ в.н.е.[3]
- Сала 3: Бугарска држава после средњег века (VІІ–ХІV в.)[3]
- Сала 4: Бугарске земље током османске владавине (1396 – 1878)[3]
- Сала 5: Треће бугарско краљевство (1879 – 1946. г.)[3]
- Сала 8: Аполонија[3]
- Сала 9: Бугарска народна култура[3]
- Сала 10: Галерија новца[3]
- Сала 11: Бугарска кућа из периода народног препорода (18. и 19. век)[3]
Сталне изложбе
[уреди | уреди извор]- Историја костима и моде[5]
- Културне вредности царине (од 2002. г.)[5]
- Колекција „Бојан Радев“ – спортске и друге награде и културне вредности, које је донирао Бојан Радев[6]
- Антарктида – бугарска ледена прича (од 2012. г.)[7]
Структура
[уреди | уреди извор]Од септембра 2012. НИМ има следећу административну структуру[8]:
Руководство
[уреди | уреди извор]- директор – доц. др Бони Петрунова
- заменик-директора – проф. др. Иван Христов
- заменик-директора – Нађа Николова
Одељења
[уреди | уреди извор]- Односи с јавношћу
- Археологија
- Историја
- Уметничке студије, етнографија и интердисциплинарне студије
- Средства
- Илустративни фонд
- Централна лабораторија за конзервацију и рестаурацију
- Просторна уметничка структура и одржавање
- Административно и финансијско одељење
- Безбедност и сигурност
Експозитуре
[уреди | уреди извор]У септембру 2012. године НИМ има следеће експозитуре[9]:
- Црква Бојана „Црква св. Никола и Пантелејмон” у Бојани, Софија
- „Пароброд Редецки” у граду Козлодуј
- „Манастир св. Јован Богослов” у граду Земен
- „Црква св. Теодор Тирон и Теодор Стратилат” у селу Добарско
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „История | НИМ”. historymuseum.org.
- ^ а б news.bg (29. 6. 2000). „Иван Костов ще открие експозицията на Националния исторически музей”. News.bg.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Колекции | НИМ”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 26. 10. 2018. г.
- ^ а б „Национален исторически музей”. historymuseum.org.
- ^ а б „Експозиции | НИМ”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г.
- ^ „Национален исторически музей”. historymuseum.org.
- ^ „В НИМ откриват постоянна експозиция за Антарктида”. Академика. 17. 5. 2012.
- ^ „Ръководство и отдели”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г.
- ^ „Филиали | НИМ”. historymuseum.org. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
