Пређи на садржај

Национални парк Лос Кардонес

Координате: 25° 07′ 30″ S 66° 10′ 55″ W / 25.12500° Ј; 66.18194° З / -25.12500; -66.18194
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Лос Кардонес
IUCN категорија II (национални парк)
Парк 2018. године
МестоСалта (провинција), Аргентина
Координате25° 07′ 30″ S 66° 10′ 55″ W / 25.12500° Ј; 66.18194° З / -25.12500; -66.18194
Површина650 km²
Основано1996.
Управљачко телоАдминистрација националних паркова Аргентине

Национални парк Лос Кардонес (шп. Parque Nacional Los Cardones је национални парк Аргентине, смештен у центру западно од провинције Салта, у оквиру одељења Сан Карлос и Качи, на северозападу Аргентине.

Локација

[уреди | уреди извор]

Парк обухвата подручје аргентинске регије Монте.[1] Парк има површину од 650 km², са брдима и јаругама у висинама између 2.700 м и 5.000 метара надморске висине. Име је добио по распрострањености жбунастих формација кактуса Кардон Гранде по коме је и овај национални парк добио име. На њему се налазе фосилни остаци изумрлих животиња, као и трагови диносауруса.

Заштићено подручје створено је 1996. године, када је Национална управа паркова добила земљиште од приватних власника.

Већи део парка има сушну климу коју карактерише велика топлотна амплитуда (велика разлика између дневних и ноћних температура). Парк прима просечно кишу од 150 mm (5,9 in); највећи део падавина је између новембра и марта. Снежне падавине су изузетно ретке у низинама. Средње температуре се крећу од 11 °C (52 °F) зими а лети до 18 °C (64 °F) лети. [2]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Овај национални парк када је у питању флора најпознатији по разноврсним кактусима.

Фауна укључује неке ретке или угрожене врсте, попут Колоколо и врсте Андска лисица као и Пампске лисице. Чести су Гванако, Јужна вискача и Вриштећи длакави оклопник.[2]

Парк представља велику разноликост птица и дефинисан је као једно од важних подручја за очување птица у Аргентини.[3]

Топографија

[уреди | уреди извор]

Постоје три врсте окружења: сијера: са израженим рељефом свих планинских подручја и изолованим брдима; подножја и падина, која представља благо нагнуте површине, сачуване од активног дејства флувијалног улаза и површина подложних хабању и флувијалном уносу седимента; и то удубљењима, што одговара доњим деловима рељефа где постоји континуирано снабдевање финим материјалом који се превози водом.

Земљиште

[уреди | уреди извор]

Планинско окружење карактерише присуство тла која имају обилне изданке консолидованих и неконсолидованих стена, а налазе се у редоследу: плитка камена тла; средње до фино текстурна тла и дубока каменита тла.

У подножју и падинама постоје три врсте тла: црвена пустињска тла; црвена пустињска тла са дисконтинуитетом у концентрацији калцијум-карбоната и тла која представљају скупину финог и / или каменастог материјала, чему доприноси вода на земљиштима средње до фине текстуре.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Southern South America: Southern Argentina, stretching northward | Ecoregions | WWF”. World Wildlife Fund (на језику: енглески). Приступљено 2. 9. 2020. 
  2. ^ а б „Administración de Parques Nacionales”. Argentina.gob.ar (на језику: шпански). 16. 11. 2018. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. Приступљено 2. 9. 2020. 
  3. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 11. 10. 2016. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2020.