Операција Пантер
Операција Пантер | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||||
Немачки војник дејствује хаубицом | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Народноослободилачки покрет Југославије |
Нацистичка Немачка Независна Држава Хрватска | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Милош Кљајић |
Лотар Рендулић Едуард Алдријан Хелмут фон Панвиц | ||||||
Укључене јединице | |||||||
| |||||||
Жртве и губици | |||||||
200 избачених из строја | лаки губици |
Операција „Пантер” (нем. Operation Panther) је била заједничка операција Вермахта и снага НДХ против партизана на Кордуну и Банији, посебно у области Глине и Петрове горе. Вођена је од 7. до 20. децембра 1943. године.
Операција „Пантер” представља део шесте непријатељске офанзиве. У југословенској историографији операција је била позната под називом Кордунашко-банијска операција.
Позадина
[уреди | уреди извор]Почетком децембра 1943. године, окупатор је концентрисао снаге око слободне територије Кордуна, Баније и Цазинске крајине. На линији Сисак—Петриња—Глина налазила се 1. козачка дивизија, а дуж железничке пруге Суња—Бихаћ 373. легионарска дивизија „Тигар”. Та концентрација снага била је у вези са ширим стратегијско-оперативним планом 2. немачке оклопне армије, која је имала задатак да после поседања Јадранске обале обезбеди позадину, посебно комуникације које су из долине Саве водиле према мору.[1]
Непријатељ је имао намеру да прво разбије и уништи снаге Осме кордунашке дивизије и Кордунашки НОП одред на Кордуну и Петровој гори, а потом Седму банијску дивизију и Банијски НОП одред на Банији и Шамарици.[2]
Ток операције
[уреди | уреди извор]Дана 6. децембра 1943. године на Кордуну и у Банији отпочела је операција „Пантер”. Сa линије Карловац—Огулин ка Петровој гори и Шамарици наступала је немачка 371. пешадијска дивизија, а с комуникација Глина—Петриња—Суња и Суња—Костајница—Бихаћ наступали су главнина немачке 1. козачке коњичке дивизије и делови немачке 373. легионарске дивизије и домобранске 2. ловачке бригаде.
До 20. децембра непријатељ је готово на свим правцима сломио отпор јединица Четвртог корпуса НОВЈ и продро на слободну територију, пустошећи насеља и пљачкајући становништво.[3]
Губици
[уреди | уреди извор]Четврти корпус је имао око 200 бораца избачених из строја, док су губици непријатеља непознати (претпоставља се да су у питању лаки губици).[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ односно ПРВИ КОРПУС НОВ ХРВАТСКЕ, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1990.
- Љубан Ðурић: СЕДМА БАНИЈСКА БРИГАДА, Војноиздавачки завод, Београд 1981.