Општина Пљевља
Пљевља | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Становништво | |
| — |  24.134 (2023) |
| — густина | 22/km²/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 1.346 km² km2 |
.svg) | |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Дарио Вранеш (НСД) () |
| Позивни број | 052 |
| Регистарска ознака | PV |
| Веб-сајт | Општина Пљевља |
Општина Пљевља налази се на крајњем северу Црне Горе, у планинском пределу река Таре и Лима, на тромеђи са Србијом и Босном и Херцеговином. Површина општине износи 1346 km² и трећа је по величини у Републици Црној Гори. Према прелиминарним резултатима пописа из 2023. године имала је 24.134 становника.[1]
Географске координате општине су: 43 степена и 21 минут СГШ и 19 степени и 21 минут ИГД. Подручје општине Пљевља, својим овално издуженим обликом, динарским правцем пружања, простире се у дужини од 60 km и у просјечној ширини од око 25 km. висинске разлике су веома велике, чак и преко 1700 m, а просјечна надморска висина креће се између 1000 и 1200 m. Већи дио општине чине планински масиви Љубишње, Ковача, Чемерна и Јабуке.
Пљеваљска котлина спада у ред виших са средњом надморском висином од 770 m. сам град смештен је у њој, омеђеној са свих страна брдима Голубиња, Маљевац, Богишевац и Балибегово брдо. Лежи на три реке: Брезници, Ћехотини (у локалном сленгу често се чује и назив "Ћотина") и Везишници. Простире се правцем северозапад - југозапад. Простор под градским насељем дуг је око три, а широк нешто више од хиљаду метара.
Подручје пљеваљске Општине има углавном умерено континенталну климу са одликама ублажене планинске, чији утицај се огледа у екстремно ниским температурама, због чега Пљевља спадају у ред најхладнијих места у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.
Насељена места
[уреди | уреди извор]У општини се налази 159 насеља. Нека насељена места су новим законом о територијалној организацији добила нова имена: Ковачи, Жидовићи и Хоревина су сада Ковач, Жидовици и Оревине[2].
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 1991. године становништво су чинили:
- Црногорци (55,35%),
- Срби (24,23%),
- Муслимани (17,59%).
Према попису из 2003. године становништво су чинили:
- Срби (60,11%),
- Црногорци (21,52%),
- Муслимани (8,14%),
- Бошњаци (5,21%).
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2011. године општина има 30.786 становника.
Национални састав становништва општине по попису 2023. године
[уреди | уреди извор]Верски састав становништва општине по попису 2011. године
[уреди | уреди извор]Језички састав становништва општине по попису 2023. године
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, 2023. godine” (PDF). monstat.org. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Закон о територијалној организацији Црне Горе.[мртва веза] Сл. лист Црне Горе 54/2011
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | ||
Пријестоница | ||
Главни град | ||
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
