Пређи на садржај

Пица

С Википедије, слободне енциклопедије
Пица
Врста јелапециво
Место пореклаНапуљ
Регије или државаИталија
Део националне кухињеИталијанска кухиња
Температура сервирањатопло и хладно
Главни састојцитесто, парадајз, разни додаци
Варијацијеврсте пица
  Медији: Пица

Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу.[1] Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.[2] Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.

Термин пица је први пут забележен у 10. веку у латинском рукопису из јужноиталијанског града Гаета у Лацију, на граници са Кампанијом.[3][4] Рафаеле Еспозито се често сматра оцем модерне пице.[5][6][7][8] Модерна пица је измишљена у Напуљу. Године 2009, напуљска пица је регистрована у Европској унији као гарантовано традиционално специјалитетно јело. Уметност прављења напуљске пице је 2017. године додата на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.[9]

Пица и њене варијанте су међу најпопуларнијим намирницама на свету. Пица се продаје у разним ресторанима, укључујући пицерије (специјализоване за пице), медитеранске ресторане, путем доставе и као улична храна.[10] У Италији се пица која се сервира у формалним околностима, као што је ресторан, представља нераздељена у режњеве и једе се ножем и виљушком.[11][12] У неформалним околностима, она се реже на режњеве који се држе руком при јелу.

У 2017. години, светско тржиште пица је износило 128 милијарди долара, а у САД 44 милијарде долара распоређених на 76.000 пицерија.[13] Све у свему, 13% становништва САД старијег од две године конзумирало је пицу сваког дана.[14]

Историја

[уреди | уреди извор]
Вегетаријанска пица
Пице у пећници

За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енејиди“ описао колаче или округли хлеб.

Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, пинољи (семе приморског бора, важан састојак медитеранске кухиње и данас), сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.

У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у пећницу да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромаштво становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.

Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.

Припрема

[уреди | уреди извор]
Обликовање теста

Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, воде, соли, шећера и маслиновог уља.[15] Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пармезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.[16]

Излог пица у Загребу
  • Капричозапарадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
  • Маргерита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље, босиљак,
  • Кватро стађони (Четири годишња доба) — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
  • Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
  • Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
  • Фунги (Гљиве) — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
  • Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
  • Партенопеа — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
  • Сорпреза — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.[16]
  • Вегетаријана
  • Кватро формађи (Четири сира) - по правилу моцарела, горгонзола, пармезан и крем-сир (фонтина, рикота итд.). Може се правити са парадајзом (роса - црвена) или без њега (бјанка - бела).

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „144843”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ „Pica Margarita (Margherita)”. Pizza-fabrika. Архивирано из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ Maiden, Martin. „Linguistic Wonders Series: Pizza is a German(ic) Word”. yourDictionary.com. Архивирано из оригинала 2003-01-15. г. 
  4. ^ Salvatore Riciniello (1987). Codice Diplomatico Gaetano. , Vol. I, La Poligrafica
  5. ^ Arthur Schwartz, (1998). Naples at Table: Cooking in Campania. , p. 68. ISBN 9780060182618.
  6. ^ John Dickie, (2008). Delizia!: The Epic History of the Italians and Their Food. стр. 186. .
  7. ^ Father Giuseppe Orsini, Joseph E. Orsini, (2007). Italian Baking Secrets. стр. 99. .
  8. ^ „Pizza Margherita: History and Recipe”. ITALY Magazine. 14. 3. 2011. Архивирано из оригинала 7. 2. 2013. г. Приступљено 2022-02-21. 
  9. ^ „Naples' pizza twirling wins Unesco 'intangible' status”. The Guardian (на језику: енглески). London. Agence France-Presse. 2017-12-07. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 2017-12-07. г. Приступљено 2017-12-07. 
  10. ^ Miller, Hanna (2006). „American Pie”. American Heritage. Архивирано из оригинала 3. 2. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2012. 
  11. ^ Naylor, Tony (6. 9. 2019). „How to eat: Neapolitan-style pizza”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 14. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019. 
  12. ^ Godoy, Maria (13. 1. 2014). „Italians To New Yorkers: 'Forkgate' Scandal? Fuhggedaboutit”. The Salt (blog). National Public Radio. Архивирано из оригинала 20. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019. 
  13. ^ Hynum, Rick. „Pizza Power 2017 – A State of the Industry Report”. PMQ Pizza Magazine. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 28. 7. 2017. 
  14. ^ Rhodes, Donna; et al. (фебруар 2014). „Consumption of Pizza” (PDF). Food Surveys Research Group Dietary Data Brief No. 11. USDA. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  15. ^ „Najbrža pizza”. Recepti. Приступљено 24. 1. 2020. 
  16. ^ а б Кнежевић, Сандра; Пелапрат Велики Кувар. 2004. ISBN 978-86-7710-049-0. COBISS.SR-ID 117422604

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]