Подолињец
Подолињец Podolínec | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словачка |
Крај | Прешовски |
Округ | Стара Љубовња |
Регија | Спиш |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023 | 3.055[1] |
— густина | 90,45[2] ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 15′ 26″ С; 20° 31′ 51″ И / 49.257222° С; 20.530833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 572 m |
Површина | 33,76[3] km2 |
Поштански број | 065 03 |
Позивни број | +421-52 |
Регистарска ознака | SL |
Веб-сајт | |
Званични веб-сајт } |
Подолињец (слч. Podolínec, мађ. Podolin, нем. Pudlein, пољ. Podoliniec) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Прешовског краја, где је у саставу округа Стара Љубовња.
Географија
[уреди | уреди извор]Подолињец је смештен у северном делу државе, близу државне границе са Пољском - 13 километара северно од града. Главни град државе, Братислава, налази се 370 километара југозападно од града.
Рељеф: Подолињец се развио у долини реке Попрад, подно Татри. Град је положен на приближно 570 метара надморске висине.
Клима: Клима у Подолињецу је оштрији облик умерено континенталне климе због знатне надморске висине.
Воде: Кроз Подолињец протиче река Попрад горњим делом свог тока. Град лежи на њеној левој (западној) обали.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору везују се још за време праисторије. Први помен града је из 1235. године. 1412. године насеље је добило градска права. Следећих векова Подолињец је обласно трговиште на северу Угарске.
Крајем 1918. Подолињец је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено општинско средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције.
Становништво
[уреди | уреди извор]Данас Подолињец има око 3.100 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2021. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2021. састав је следећи:
- римокатолици - 79,5%,
- гркокатолици - 3,1%,
- лутерани - 1,6%,
- атеисти - 6,6%,
- остали.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Црква Узнесења Блажене дјевице Марије
-
Звоник
-
Манастир и црква Светог Станислава
-
Главни градски трг
-
Бедем
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
- ^ „Obyvatelia - Základné výsledky”. Статистички завод Републике Словачке. Приступљено 14. 05. 2023.