Пређи на садржај

Пресијан II

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пресијан II Бугарски)
Пресијан II
Минијатура Јована Скилице
Лични подаци
Датум рођењаоко 996/7.
Место рођењаОхрид?, Бугарска
Датум смрти1060./1.
Место смртиМихаловце, Краљевина Угарска
Породица
Супружникнепознато
РодитељиЈован Владислав
Марија Бугарска
ДинастијаКомитопули
Цар Бугарске
Период1018.
ПретходникЈован Владислав
НаследникПетар Дељан

Пресијан II (Прусијан II; буг. Пресиян II) је био последњи цар Првог бугарског царства. Владао је 1018. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Пресијан је био најстарији син Јована Владислава и Марије Бугарске[1]. Рођен је око 996. године. Отац му је погинуо приликом опсаде Драча (1018) у рату против византијског цара Василија II. Након предаје Охрида, поједини припадници племства и остаци бугарске војске прогласили су Пресијана за наследника Јована Владислава. Пресијан се, заједно са браћом Ароном и Алусијаном повукао на планину Томор где је још неко време пружао отпор Византинцима[2]. Поред Арона и Алусијана, Пресијан је имао још двојицу браће (Трајана и Радомира) и сестру Катарину која се касније удала за цара Исака Комнина. Увидевши да је даљи отпор бесмислен, Пресијан и његови људи предали су се Византинцима. Одведени су у Цариград. Као и његова браћа, и Пресијан је интегрисан у редове византијског племства. Носио је титулу магистра. Током касних 1020—их, Пресијан је учествовао у завери против византијског цара Константина VIII. Из егзила се вратио по доласку Романа III Аргира на власт (1029). Ни новом цару није био веран већ се намеравао оженити Теодором, ћерком Константина VIII, и тако узурпирати престо. Завера је откривена, а Пресијан је ослепљен и натеран да прихвати монашки завет, док се и Теодора морала замонашити и повући у манастир (1030)[3]. Пресијанова даља судбина није позната, али је на гробу у Михаловцима (Словачка) у тадашњој Угарској 1978. године пронађен натпис „принц Пресијан” што сугерише да је Пресијан пре смрти (1060/1) емигрирао у Угарску[4].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Византијски извори 3. стр. 167.
  2. ^ Златарски, В., История на българската държава през средните векове, т. I, ч. 2, София 1971, с. 729-736
  3. ^ Божилов, Иван. Българите във Византийската империя. София, 1995, с.251
  4. ^ Павлов, Пл., Пресиан II — последният владетел на Първото българско царство (1018 г.)

Литература

[уреди | уреди извор]