Разговор с корисником:ClaudiusGothicus

Архива
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Pisem ti sa mobilnog tako da je mozda nesto obrisano.

Verovatno si nesto pomesao, taj clanak nisam ja napisao, sto se moze videti i iz istorije stranice. Ako su greske toliko velike predlazem ti da dodas sablon pocetnik na taj clanak. Aleksa / (Konverzacija...) 08:30, 5. мај 2014. (CEST) s. r.

Еј....

Ди си?--Јагода испеци па реци 22:21, 18. јул 2009. (CEST)

Поздрав. Извини што те „давим“, али се препирем са корисницима који Илинденски устанак овде и Крушевска Република овде сврставају у категорију Македонски иредентизам. Можда сам сам давно учио историју или нисам био на часу када се предавала та лекција, па те молим да ми одговориш ко греши. Таких категорија имамо неколико. Извини на сметњи. Хвала--Drazetad (разговор) 22:56, 18. јул 2009. (CEST)

Византијски сенат

Мислим да треба Констанције II. Исправићу касније, имам посла! Онај други је Валентинијан III. --Император.рс (разговор) 23:57, 1. август 2009. (CEST) с.р.

Па рекао сам ти, други је Валентинијан III, цар Западног римског царства! --Император.рс (разговор) 00:00, 2. август 2009. (CEST) с.р.

Vidim, opet petljaš nešto oko rimskih careva, pa da te pitam, znaš li tačno koliko je rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije? Ja imam informaciju da ih je 16 (plus dvojica koji su bili vizantijski carevi). Hvala.--Grofazzo (разговор) 23:25, 19. октобар 2009. (CEST)

Hvala na ojbjašnjenju, ali meni je u ovom slučaju ipak bitan kvantitet, jer ta brojka mi je bitna zbog uvertire kviz pitanja koje sam u vezi rimskih careva smislio, a koje glasi: Na teritoriji današnje Srbije, rođeno je čak 16 rimskih careva, ali samo jedan rođen je na teritoriji današnjeg Beograda (a tadašnjeg Singidunuma). Koji? Jovijan.--Grofazzo (разговор) 17:07, 20. октобар 2009. (CEST)

Фридрих

Важи,важи,требало би да га завршим ових дана.

Што се светих римских царева тиче,могу да пребацим шаблон са ен.њики код нас,а може` и да га нешто изменимо,ако имаш коју идеју или ти предлог.Не знам како си мислио да направимо шаблон за Хабзбурге.Да ли да их групишемо по земљама којима су владали или како?

Црни Бомбардер!!! (†) 13:27, 24. октобар 2009. (CEST)

Одрадио сам Фридриха III,мада нисам баш најзадовољнији како је то испало,ал` га сад немам времена да се упуштам у дубља сређивања.

По истом принципу као и за краљеве Мађарске сам направио шаблон и за Свете римске цареве (убацио сам га код Фридриха),па га користи за остале цареве на којима будеш радио.Ни са тим решењем нисам задовољан,па ћу видети да можда дрпимо од Чеха оне шаблоне,с` тим да би можда са место два грба код њих,код нас могли да стоје грб и круна са по једне стране.Или то,или нека варијација на онај општи шаблон са ен.њики,па га нешто добуџивати.

Што се тог чишћења тиче,раније је постојао такав тип шаблона,али је обрисан као политички некоректан (одлучено је да се њиме даје предност хрватском и српскохрватском језику у односу на остале стране језике или тако некако је закључено),тако да би ти најбоље било да у тај тип чланака стављаш {{чишћење}},јер ако ставиш {{превод}} постоји могућност да га неко обрише као непреведен за месец дана.

Нема ме на ФБу,а данас поподне планирам да скокнем на Сајам.Нисам ништа паметно испланирао,али идем да се процуњам,па се можда нађе нешто ново занимљиво или нека од старих књига по повољној цени.

Црни Бомбардер!!! (†) 12:10, 28. октобар 2009. (CET)

Prvi i Drugi ustanak

Možeš li da završiš članke Prvi i Drugi srpski ustanak, sad ćemo preći stotku, a ono je sramota što imamo. -- Bojan  Razgovor  16:12, 25. октобар 2009. (CET)

Балкански ратови

Можеш ли да видиш ово? Поздрави, Johnny B. Goode (разговор) 19:40, 1. новембар 2009. (CET)

Деретић

Видео сам на пар места на интернету да је постао члан Руске академије наука. Међутим, док се не појави на сајту руске академије наука мислим да је глупо да сe то поставља: http://www.ras.ru/members/personalstaff1724/fullmembers.aspx --Alexmilt (разговор) 20:07, 12. новембар 2009. (CET)

Нећу да мењам. Али, Деретић заправо не каже да је руски академик, већ то пише само у првом уметнутом пасусу и то нема нигде. Погледај поново. Руска академија наука, то ми имамо академију наука и уметности. Проблем је што Руси имају пар тих академија. --Alexmilt (разговор) 20:34, 12. новембар 2009. (CET)

у реду питаћу га чим га будем видео и биће јављено!

поздрав --Nikolaslivka (разговор) 14:31, 20. децембар 2009. (CET)

Serbian history

Hello ClaudiusGothicus and thanks for your message ! In fact, an user who works on the French Wikipedia is creating articles about proto-history of Serbian people, whith rulers such as Serbenda or fr:Arsa... The matter is not to know if the theories are true or false but to know if the theories realy exist and if we can get reliable information about them ! Can you help ? Thanks in advance. --Aristote (разговор) 07:11, 22. новембар 2009. (CET)

Дођи на главни канал ако имаш времена а слике би требало вечерас да се среде.--Војвода разговор 17:43, 28. новембар 2009. (CET)

Добровече историчару. Да ли ти можда знаш исправно име ове нимфе на српском: Chlidanope (преузео сам са енглеског)? Питао сам на тргу, али ко још гледа трг. :)--Методичар зговор²а 21:06, 11. децембар 2009. (CET)

Хвала.--Методичар зговор²а 00:24, 12. децембар 2009. (CET)

---

Деретић И. Јован

Чим га будем поново видео,питаћу га за професију и докторате. До тада бих Вас замолио да оставите историчар у чланку,пошто сама реч историчар не значи да је добио докторат из историје,већ историчар значи да се професионално бави историјом! Да ли је у реду да се публициста замени са историчар! Поздрав --Nikolaslivka (разговор) 14:39, 20. децембар 2009. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

Портал

Можда ниси приметио, али направио сам Портал:Историја/Слика 2010., Портал:Историја/Изабрани 2010, Портал:Историја/Биографија 2010. Могу ли да предложим Шака Зулуа (треба средити текст)? -- Bojan  Razgovor  07:49, 28. децембар 2009. (CET)

Mogu kako ne. Samo jel se kaze Ptolemejidi ili Ptolemeidi?--Војвода разговор 13:25, 2. јануар 2010. (CET)

Izgleda da me je neko preduhitrio.--Војвода разговор 13:25, 2. јануар 2010. (CET)

Децим

Вјероватно зато што је још ријеч о републици :) Трпај га ђе оћеш, морам да бјежим на доручак, па на посао :) И сретна нова година :) --Мирослав Ћика (разговор) 17:08, 3. јануар 2010. (CET)

Знаш, Клаудијусе, није лепо читати туђе разговоре. Све најбоље ти желим, колега, много здравља, љубави и радости, а паре ће се већ некако уклопити. :)--Методичар зговор²а 17:12, 3. јануар 2010. (CET)

Narafski, to se da zgotoviti. :)--Методичар зговор²а 17:19, 3. јануар 2010. (CET)

Маистерова борба за северну границу

Предлажем аутору да испод наслова чланка и између садржаја у неколико реченица објасни о чему је реч у овом чланку. Нпр. Маистерова борба за северну границу (чега? тј. које државе) била је ... одиграла се тада и тада...може се поделити у неколико подпериода...завршило се тад и тад са тим и тим исходим.--ClaudiusGothicus (разговор) 15:41, 12. децембар 2009. (CET)

Прихватам предлог. Некако сам тек пошто сам почео да пишем чланак схватио колико је цео тај период о којем пишем био хаотичан. Надам се да ћу после детаљнијег увида у проблематику и што више поузданих извора информација, бити у ситуацији да направим предложени увод о којем говориш. Хвала на конструктивном предлогу.--Antidiskriminator (разговор) 02:16, 9. јануар 2010. (CET)

Антички Рим

Ово ми могао бити солидан чланак за портал, можда чак и добар, само га треба затећи, јер га преводила особа која вероватно није учила историју на српском. -- Bojan  Razgovor  10:56, 18. јануар 2010. (CET)

Taida

Jel hoćeš da Taida (hetera) bude osnovno značenje za Taida?--Војвода разговор 20:52, 27. јануар 2010. (CET)

Направио сам Таида (вишезначна одредница). Јел ОК?--Војвода разговор 20:57, 27. јануар 2010. (CET)

Cezar i Avgust

Popravio sam Avgusta...Očigledno su u pitanju višeznačne odrednice. Trebalo bi napraviti nove članke koji bi opisali te titule...obično proverim...--Goldfinger (разговор) 14:48, 3. фебруар 2010. (CET)

Тако ли се учи? --Јагода испеци па реци 17:51, 7. фебруар 2010. (CET)

Љутић

је дефинитивно. Сви ранункулуси су љутићи са златним петочланим цветом. И сви су отровњикави, а тај је изгледа баш практичан. :)--Методичар зговор²а 23:25, 14. фебруар 2010. (CET)

П.С. Расте и на нашим ливадама и зове се сардинијски љутић или обични жабњак.--Методичар зговор²а 23:28, 14. фебруар 2010. (CET)

Не знам како је добио назив, али је распрострањен у Европи, Азији и Северној Америки. Нашао сам да је за стоку ова биљка екстра шкодљива јер садржи отровни протоанемонин (претпостављам алкалоид). Назив на словеначком је диван; срхкодлакава златица. :)--Методичар зговор²а 23:34, 14. фебруар 2010. (CET)

Па видиш, могао бих чак и више од клице. Давно нисам написао неки чланак. :)--Методичар зговор²а 23:43, 14. фебруар 2010. (CET)

Завршио, па ти додај ако имаш неки податак (а имаш). :) Поздрав.--Методичар зговор²а 00:10, 15. фебруар 2010. (CET)

Посредничко вијеће

Позивам вас да се пријавите за члана Посредничког вијећа уколико испуњавате услове прописане политиком посредовања (регистрован налог бар 90 дана, бар 500 измена у главном именском простору, и бар 50 измена у википедија именском простору пре почетка гласања). Надам се да ћете се одазвати позиву и своју кандидатуру истакнути на овој страници, а ако се не намјеравате кандидовати да ћете свој глас дати једном од кандидата како би гласање протекло према усвојеним правилима. Пријатно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:09, 23. фебруар 2010. (CET) с. р.

Клеомен ΙΙΙ

Желео би да погледаш мој чланак о Клеомену и да ми кажеш шта би требало тачно да поправим у том чланку. Већ неко време радим исправљање текста и желео бих да знам шта би требало да се исправи у том чланку. Мислим да ти као специјалиста за античку историју могао би да ми покажеш слабости тог чланка.

Поздрав

--Putinovac (разговор) 20:25, 26. март 2010. (CET)

Патријарх

Ја сам сликао патријарха. А, зашто? --Urgentos (разговор) 14:01, 8. април 2010. (CEST)

Средио.-- Bojan  Razgovor  23:39, 11. април 2010. (CEST)

Поздрав

Поздрав другар, хвала на помоћи око Сфрагистика. Видим да радиш чланке везане само за историју. Јели то само љубав према историји или и струка?!

хехе,супер. Ја сам историчар у настајању. Студент историје у Бањалуци (трећа година). За формулације на хрватском, могуће је користио сам Бартола Змајића он је хрватски аутор, али сам покушао свагдје гдје сам примјетио да исправим. Иначе ми из Сјеверо-западне Босне мало вучемо према кроатизмима ( ако се тако каже). За печат Стројимиров сам тек сад први пут чуо и прочитао. Тако да ћемо мијењати онај текст, а до илустрација још увијек нисам дошао, скоро сам се прикључио на Википедији па још нисам сигуран како се слике убацују. Видим има некаква процедура око ауторских права, па нисам хтио ништа дирати. Што се тиче библиотеке историјске, јуче сам случајно набасао на њу, изгледа занимљиво, само ми се чини да и тамо свако може да ти мијења текст. Још само да нешто кажем за Радића. Кад сам улазио у твој профил видио сам да си писао о Радићу па ми је било интересантно да видим шта пише пошто је био мој профа. Тамо пише да предаје од скоро и на Филозофском факултету у Приштини па у загради (новембар 2010.), да ниси случајно направио лапсус или си мислио да ће од новембра предавати тамо. Mjan (разговор) 17:40, 22. април 2010. (CEST)

Имаш ли skype, ја немам facebook. Пријавио сам се тамо и послао сам ти приватну поруку.позз Mjan (разговор) 20:54, 23. април 2010. (CEST)

Античка Спарта

Када будеш слободан је ли би могао ми помоћи на чланку о Античкој Спарти. И као историчар да ми кажеш које ти је тренутно мишљење о њему.

Поздрав

--Putinovac (разговор) 16:10, 27. април 2010. (CEST)

Позивам те да учествујеш у пројекту сарадње са википедијом на босанском језику

Позивам те да учествујеш у пројекту сарадње са википедијом на босанском језику

У циљу повећавања броја активних и веома активних корисника предлажем да се оствари сарадња са википедијом на босанском језику. Мислим да би слична сарадња у погледу неких одабраних чланака могла да има за последицу следеће:

1. Повећавање медијске промоције википедије
2. Привлачење већег броја корисника за уређивање на википедији на срспком језику
3. Повећање квалитета текстова не првенствено оних који би били предмет заједничког уређивања, већ индиректно кроз повећавање броја активних википедијанаца

Позивам те да учествујеш у пројекту сарадње са википедијом на босанском језику. Уколико прихваташ мој позив молим те да се пријавиш Овде. О даљим корацима ћемо се договорити са администраторима уколико се скупи довољан број заинтересованих --Antidiskriminator (разговор) 15:36, 11. мај 2010. (CEST)

Rimski građanski ratovi

Kako se tačno u našoj istoriografiji naziviju tačno ovi ratovi (date su veze ka engleskim clancima i nasi odgovarajuci clanci)

• Social - Савезнички рат у Риму
• Sulla's 1st - Први римски грађански рат
• Sulla's 2nd - Први римски грађански рат
• Catiline Conspiracy - Катилинина завера
• Caesar's - Други римски грађански рат
• Post-Caesarian - Мутински рат
• Liberators' - ?
• Sicilian - ?
• Fulvia's -?
• en:Final War of the Roman Republic -?

-- Bojan  Razgovor  08:53, 25. јун 2010. (CEST)

овако, за цара Душана ја знам да се учи у 6. разреду, јер сам то прошао. а код теретића ми је фасцинантно што је човек изнео истину о србима, а не као кукавица да ћути --Filip knez (разговор) 12:49, 27. јун 2010. (CEST)

гледај своја посла --Filip knez (разговор) 18:49, 27. јун 2010. (CEST)

Кантакузин

Да ли има нека повезница, или категорија за грчку породицу Кантакузин? :-) --Nvlado (разговор) 23:20, 4. август 2010. (CEST)

Замолио бих те, ако будеш у прилици, да нађеш у Индексу страницу на којој се Михај помиње у нашој историографији као Михаило и да је наведеш као референцу у једној реченици. :-) --Nvlado (разговор) 01:40, 8. август 2010. (CEST)

Важи, хвала ти! Питам те за Кантакузине, јер овај Михај(ло) је припадао с мајчине стране тој породици, па не би било лоше да се стави у Категорија:Кантакузини. Погледај, обавезно, па стави ту референцу у реченици која гласи нешто овако „У српској историографији познат је и под именом...“.--Nvlado (разговор) 21:03, 8. август 2010. (CEST)

Изгледа да си у праву. И у самом чланку са енглеске википедије се наводи сумња у његово порекло. Чак је он (Михај) признао пред влашким бојарима да је измислио то само да би дошао до полижаја влашког војводе. Још сам га јуче избацио из Кантакузинових--Nvlado (разговор) 14:13, 9. август 2010. (CEST)

Slike

Zdravo. Video sam da si stavio neke takve slike na portale, ali ne smemo stavljati slike koje su zasticene AP izvan clanaka. -- Bojan  Razgovor  02:47, 17. новембар 2010. (CET)

Ne mogu cenzurisati, treba paziti prilikom biranja članaka i slika. Ako ima neka slika koja nije pod kopirajtom, treba nju izabrati. -- Bojan  Razgovor  11:55, 19. новембар 2010. (CET)

Здраво

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Афродита да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 28. новембар 2010. — 5. делембар 2010. ----M.Sanja (разговор) 17:38, 28. новембар 2010. (CET)

Хеј! Наравно, обожавам Грчку и све што је у вези ње. Штета је да чланак о Византији остане недовршен имајући у виду да је она имала утицаја и на нашу земљу. Немам ништа против, слободно промени у књижевност.--M.Sanja (разговор) 09:16, 11. децембар 2010. (CET)

Хвала на савету. Скунула бих је, али ми је сервер тренутно оптерећен, тако да ћу морати да причекам, али у сваком случају вреди то што си ме упутио. Мада сам ја размишљала да би било најбоље када бих смо се домогли примарне литературе, тј. дела византијских писаца преведена на српски. Јер, ово што ми користимо то је секундарна литература. Чешки чланак о Византији управо је ишао на ту фору.--M.Sanja (разговор) 09:53, 11. децембар 2010. (CET)

Наравно, не би било лоше, Византију ћу добити у другом семестру.--M.Sanja (разговор) 10:19, 11. децембар 2010. (CET)

Хе-е-еј, сећам је се! Видела сам је у једној Лагуниној књижари у Новом Саду... али то кад дођу боља времена. Потражићу је у Градској библиотеци. Ваљда тамо имају.--M.Sanja (разговор) 11:32, 11. децембар 2010. (CET)

Била сам у Градској библиотеци, и узела сам на реверс поменуту књигу Византинци. Гајнц нова! Реч је о групи радова италијанских, француских, енглеских и немачких византолога које је приредио Гуљелмо Кавало (и даље не знам ко је то). Књига обрађује на 347 страна све слојеве византијског друштва, од сиромаха и сељака па до цара и светитеља. Чини ми се да ће нам требати због поделе византијског друштва о којој нема речи у чланку. Ако случајно, као сад што си, пронађеш нешто што је на српском, било да је од страног или нашег аутора, јави ми, па ћу да одем до библиотеке и узмем. Што да користимо литературу на енглеском достпуну само на гугл буксу, кад можемо нашу. Настојим да што је могуће више смањим број литературе која је на енглеском.--M.Sanja (разговор) 14:09, 11. децембар 2010. (CET)

Одговор

Та питања око Јабланића и друге полемике које водите ти и тај корисник, ја заиста нисам пратио. Ваша се расправа доста проширила, тако да нисам могао све да пратим, а и не могу да повежем све о чему причате. Мени је више засметало када су поменуте Рашка и Босна, па се онда Рашка претворила у Србију, а рашки су постали српски, док су српски владари који су владали између осталог и Босном постали босански у односу на рашке, који се опет тумаче као српски. Тако да је на крају рјеч по ријеч, Дрина постала граница између Србије и Босне, а Рашка се изгубила. Још само фали да се помену Богумили, па да се историја претвори у чисто политичко и изопачено тумачење. А у вези распарава о Јабланићима и Бановић Страхињи, или о бановима, заиста нисам пратио. пс То што се тај корисник позива само на Деретића, то је његов став, и то нема везе са мном. Што се опет тиче Душана, он се у литератури помиње и као владар Рашке, па као владар Срба и Грка, негдје и као византијски владар, док се у свему овоме поред тако јаког владара, наша распарава ограничава на Босну, која према изворима има статус само једне мале области, а која је на истом нивоу као и Приморје. Тако да се у рапсрави придаје огроман значај Босни која тај значај уопште нема. пс Генерално, ја се тренутно бавим другим темама, тако да и немам времена за ове чланке из даље историје. Само ми је важно да се не инсистира на прављењу некаквог босанског идентитета, на негирању српског, или пренаглашеном и политичком инсистирању на Босни. Дакле, сметало би ми када би неко на основу острашћеног противљења Деретићу, постао страсни заговарач босанске нације и Босне као националног тијела. Поздрав --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:42, 15. децембар 2010. (CET)

Хоћу, јавићу се, а исто тако ћу и да вратим неке ствари које сам превео са енглеске википедије, а ти си их изгледа избрисао. Не знам из ког разлога?! Што се тиче стила писања, боље да избациш оно „сматра се“, „вјерује се“, или „мисли се“. А ја ћу оно „нозоземски“ да преведем на српски језик. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:26, 17. децембар 2010. (CET)

Ти мене питаш да ли је тисућа хрватска ријеч? Не вјерујем, него је вјероватно украдена из руског или неког другог језика. Али какве то има везе? Исто тако ја нисам стручњак у транскрипцији, али какве то везе има? Моја примједба се односи на факт да си избрисао неке прилоге које сам превео са енглеског а који су битни. Ради се о томе да оригинал не постоји, што је било уписано, а сада не видим. Не знам шта је разлог? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:39, 17. децембар 2010. (CET)

Колико видим, избацио си и чињеницу да су на ватиканској копији читаоци правили биљешке на латинском и грчком језику. Уопште ми није јасно зашто? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:46, 17. децембар 2010. (CET)

Ја сам са енглеског превео на српски, између осталог и наводе које сам поменуо, а ти их уклонио. Превео са их јер се помињу и на енглеској википедији, па сам сматрао да нису безразложно тамо уписани. Твоје разлоге за уклањање не схватам. А и немам намјеру да се играм „ајде ти мени кажи, па ћу ја теби“, или да те оптужујем. Ако ти је толико стало да се не помене да оригинал не постоји и да су на ватиканској копији сви живи дописивали, онда нека буде по твоме. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:07, 17. децембар 2010. (CET)

Portal

Evo

• Портал:Историја/Изабрани 2011.
• Портал:Историја/Слика 2011.
• Портал:Историја/Биографија 2011.

Сабори

То већ дуже вријеме покушавам да направим, али никако не стижем на енциклопедијски начин да то средим. Много је црквене литературе о саборима, али је она прављена тако да је разумију црквена лица и познаваоци тога. Ја их могу разумијети, јер сам прочитао много о томе, али проблем је срочити на неки енциклопедијски начин како би обичан читалац могао разумијети шта се ту тамо расправљало, како је то изгледало и томе сл. Такође, негдје нема података на једном мјесту (или бар не потпуних) шта се све одлучило на њима, тако да треба прочитати правила свих сабора, и знати их сажећи и укратко написати (али не направити грешку приликом тумачења канона) да бих други разумијели. То је веома тешко, али ваљда ће се и то некада завршити. Ствар око тога компликује што један обичан лаик може дати погрешан карактер тих Сабора, а то је велика грешка, јер онда тај чланак може проистећи као некакав извор за разна погрешна тумачења. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:57, 23. јануар 2011. (CET) с. р.

Разговор

Мислим да је потурица увијек био негативан термин. Бар у српском језику. Исто тако мислим да је историјски, језички и антрополошки феномен. Поред негативног значења, има и научно значење. И „говно“ да опростиш у српском језику има негативно значење, али ипак постоји. Да не растежем, ја ћу да напишем позитиван и енциклопедијски чланак користећи стручну литературу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:07, 23. јануар 2011. (CET)

Слике

Искористићу прилику док си ту да те нешто питам. Овде има неколико слика за које се тврди да си ти аутор. Оне стоје тако неупотребљене већ јако дуго, а мени је било жао да их обришем. Да ли можеш да им нађеш место у неком чланку или на својој страници или пак да их пошаљеш на Оставу и ставиш тамо у неку категорију? mickit 15:57, 31. јануар 2011. (CET)

Византија

Здраво Клаудијусе...

Нажалост нисам имао времена да ти одговорим раније...Главни извори су ми Острогорски, Рансиман и Казданова Византијска Енциклопедија...Знам да су прва двојица некако стари и прилично превазићени византолози али ипак мислим да су од највећих византолога зато ћу их употребити...Што се тиче Норвича знам да је он публициста и ставићусамо неколико референца од њега...Мислио сам да кренем чланке прво на мом радном "месту" значи на радовима и онда када га шрилично завршим да га пребацим на чланак о Византији...

Поздрав

--Donald_Duck (разговор) 20:38, 3. фебруар 2011. (CET)

Заборавио си био 2011. -- Bojan  Razgovor  10:22, 16. фебруар 2011. (CET)

Ave Claudius!

(извини, није могло краће)
О том потом, сазнаћеш, али кад будем завршио чланак о Епаминонди. :)

Ево овако. Ја сам то још одавно био прочитао, али се нисам хтео мешати, делом због тога што је настала општа гужва око неке неодређене ствари, а делом и због тога што сам тада био танак у познавању проблематике. Међутим, из искуства знам да беседе такве врсте не воде ничему корисном, нарочито ако је воде они који скрену са теме и почну да цитирају којеква правила на википедији у која се, како они сами признају, тек толико разумеју да знају кад треба блокирати корисника, а кад му налепити на челу етикету „овај (клиња) тролује“. Авај, да не буде да лајем безвезе, ја ћу ти само показати како тече једна расправа из националне историје, али, нажалост, не наше већ браће Бугара. Ја сам само навео ту, али ти имаш још, између осталог ту ти је и расправа о српско-бугарском рату која ме је такође задивила. Еј, да ти знаш где су они! Та ми немамо ниједан сјајан чланак о националној историји везан за неки рат у којем смо смрвили противника бацивши га на колена да моли за мир под било каквим условом, а да знаш колико смо имали, ех... почев од Немањића до данас. Да се дотична господа толико бавили о самом чланку, а мање писала на страни за разговор доказивајући некоме како мушко није женско, или обрнуто, и да су билози и техничари уступили историчарима да пишу на миру Божијем о ономе што им је струка, ја мислим да бисмо сад имали сјајан чланак.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 23:42, 26. фебруар 2011. (CET)

Али неееее, господа се морала одазвати на сићушну провокацију, и то само зато да би опстала на доминантној позицији, којом би могла осталима мозак испирати којекаквим лиценцама и ауторским правима у која се, понављам, ни они сами не разумеју. Али добро, не кажем, људи раде свој посао, а то ти је у ствари то. Међутим, није ми јасно како вас пет против њега самог не можете ништа. И да је то неки даса (администратор), па да кажеш: „Шта ћеш, повампирио се. Ђаво га носио. Baszd meg! Против рогатог се не можеш бости“, него је то само један млад корисник, који износи своје субјективно мишљење не поткрепљујући их чињеницама, и то на себи својствен начин. Ја ти саветујем да га се оканите, исто онако како бисте се да је у питању био неки даса (администратор). Место тога, ако већ знаш који су извори, ти брате седни па ради на томе, или предложи неком ко је специјализован за то.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 23:42, 26. фебруар 2011. (CET)

Сваког викенда ме има у Матици српској. Станујем недалеко од ње. Нисам ја тамо тек тако да шетам особље безвезе и да им будем на терету, већ ради књига које ми служе као литература за чланке које пишем овде. То је мој хоби. Исто као што је неком хоби да иде на базен, одбојку, тенис, шета пса или девојку (или и једно и друго :D!). Имам намеру да после Епаминонде почнем са сређивањем чланка о Цару Јовану Ненаду. Ако ти имаш неку бољу идеју, и под условом да активно узмеш учешће, ја ћу врло радо оставити моју за после и прећи на твоју.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 23:42, 26. фебруар 2011. (CET)

Ха-ха, колега! :D Ово Вам није баш енциклопедијски, али што се мене тиче и ја бих поступио исто, тако ми Iuppiter Optimus Maximus-а-!-Ἐπαμεινώνδας (разговор) 00:02, 27. фебруар 2011. (CET)

Колега, да ли се Ви то нешто љутите на мене, или...?!--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 01:50, 6. март 2011. (CET)

Е, хвала ти, наравно да ћу узети то у обзир, погледаћу у библиотеци да је узмем на реверс, чисто да видим ако има онога што нам треба. Било би ми драго да чланак приведем крају, премда је то тешка работа, јер пуно је то од 460. г. пре н. е. до 46. г. н. е. за обрађивати, али с обзиром да је дотична свита за собом оставила тек толико да се задовољимо гледајући те гробнице и фрагментиране вазе, мислим да је она изводљива.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 20:15, 14. март 2011. (CET)

Гледаћу и то да уклопим.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 22:22, 14. март 2011. (CET)

Заслужено, колега! Заиста, да није тебе, ја мислим да се на википедији не би чула и по која вредна реч (углавном се трачари што ме каткад излуђује), а сем тога иза тебе је гомила обрађених чланака из домена историје позноримског царства и Византије.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 21:07, 15. март 2011. (CET)

Имам једно питање: Ако се један догађај збио 13. августа 1876. г. по јулијанском календару (ако се не варам, ми смо га користили до 1919. г.), по грегоријанском се он збио 26. августа (под условом да је разлика у 13 дана). Да ли сам у праву?--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 14:35, 16. март 2011. (CET)

Океј, хвала на мишљењу.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 14:54, 16. март 2011. (CET)

Е, Клаудије, имам један мали проблем. Наиме, не знам како да угурам паравладаре у низ и да се то уклапа са шаблоном. Види овде. Шта да се ради?--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 15:30, 19. март 2011. (CET)

Е, управо нам треба тако нешто, јер ја више нисам сигуран шта је релевантно а шта не. Иначе, ја сам нашао негде на нету списак литературе на нашем језику.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 10:37, 25. март 2011. (CET)

Μαντίας (Mantías)

Како да прилагодим ово име на нашки да не испадне мантија? Да ли се ово уопште може прилагодити, или је исти несрећник као и у случају Тереса, шта мислиш?--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 23:54, 25. март 2011. (CET)

Да није можда Мантијант правилно? Као у случају Ајанта (Αἴας).--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 01:25, 26. март 2011. (CET)

Знаш ли можда колико је један лакат у центиментрима?--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 22:15, 26. март 2011. (CET)

И у погледу организације и формације учињен је помак, те је од сада македонска фаланга сачињена од припадника „краљевске гарде“, како их је Филип назвао, (pezetairoi) у дубини имала 8 — 16 а каткад и до 32 реда, при чему се испред сваког фалангита у првом реду налазило пет копаља краћих за два лакта (~ 1,27 m) од оног које им претходи, како Полибије наводи (Polib. Hist., XVIII, 30).

Да ли је тачно да је 2 латка 1,27 метара?--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 12:07, 27. март 2011. (CEST)

Antički Rim

Možeš li malo da prekontrolišeš ovaj članak, pošto je malo nerazumno napisan, proširiš i dodaš po koju referencu, pa da ga izglasamo za dobar? -- Bojan  Razgovor  09:11, 26. март 2011. (CET)

Северни

Међутим, дуго нисам писао биологију, а богами нисам уопште чланке ни писао, већ сам малко изашао из штоса. Плус, времена имам све мање. Па, ако неко не напише нешто, угледаће светлост дана на распус’. :)--Методичар зговор²а 23:59, 18. април 2011. (CEST)

Срећан Ускрс, Христос васкресе!

--Епаминонда (разговор) 10:54, 24. април 2011. (CEST)

Гласање за добар чланак

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Орфеј да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 24. април 2011. — 1. мај 2011. ----Епаминонда (разговор) 10:54, 24. април 2011. (CEST)

Историја

Ја гледам чињенице у школама,у земљи нико незна за Српску царевину пре Немањића, о династијама Свевладовића,Светимировића и Оштривојевића нигде ни речи о обнови српске државе 490 године нигде говора,а да не причамо о античкој историји српског народа.--Serb1914 (разговор) 22:50, 10. мај 2011. (CEST)

To su klevete,ja licno poznajem doktora i licno mi je pokazao preko 2500 izvora (Knijge,originalni dokumenti,i td) od antickih pisaca do vizantijskih do XIX i XX veka prema tome neznam o kojim kopiranjima pricas on to nije nikad prisvajao i uvek je citirao izvore,Cao :) --Serb1914 (разговор) 21:27, 11. мај 2011. (CEST)

Vjerujem svojim ocima.--Serb1914 (разговор) 22:20, 11. мај 2011. (CEST)

Ne bih zeleo da produbljujem temu,zao mi je sto je postoje ovakve razlike izmedju nas i jasno je da bi mogli do ujutru da se raspravljamo ja tebe necu uvjeriti isto kosto i ti mene neces,prema tome CAO :) --Serb1914 (разговор) 22:55, 11. мај 2011. (CEST)

Ja trenutno,nisam u Srbiji pa nemogu da kontaktiram dr.Deretica,cim ga vidim pojasnicu te o tvojim sumnjama.Ali ispricacu ti jednu anegdotu koja nema veze sa Dereticem,imam puno prijatelja arheologa u Italiji i cesto me vode na arheoloska nalazista u Toskani,u nalazistu Frascole gde ima tragova jedne kuce iz IV-II veka p.n.e iz Etrurske civilizacije,ja sam video mojim ocima naslikanu srpsku ocilu i jos naslikanih freska u kojoj sam video dela iz rasenske mitologije o koj mi je vec malo pricao Deretic.Etrurci inace to se uopste zna zvali su sami sebe Rasenna,to jest Raseni-Rašani-iz Raške. Pozzz --Serb1914 (разговор) 22:22, 12. мај 2011. (CEST)

Pitanje u vezi clanka o Pavlu Orlovicu

Na osnovu kojih referenci smatrate da je izmisljeno poreklo porodice Orlovic? Da li u slucaju da necije poreklo nije dokumentovano u istorijskim spisima automatski vazi da je ono izmisljeno? Pozdrav Ivan Orlovic Ivaneagle (разговор) 23:57, 12. мај 2011. (CEST)

Olimpijada

Naravno, i mislio sam da obradim sve one likove koji su bili bliski sa Aleksandrom, ali postoji problem: tek od narednog meseca mogu da pristupim radu, tako da malo strpljenja. --Епаминонда (разговор) 13:29, 16. мај 2011. (CEST)

Гласање за добар чланак

Čisto ono da znaš. --Епаминонда (разговор) 19:48, 20. мај 2011. (CEST)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Хозроје II да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 20. мај 2011. — 27. мај 2011. ----Епаминонда (разговор) 19:48, 20. мај 2011. (CEST)

Sadrzaj za 2007. i 2008 je isti. -- Bojan  Razgovor  14:45, 25. мај 2011. (CEST)

Samuilo bugarski car?!

Šta ja čujem, da se prema najnovijim istraživanjima ispostavilo da je Samuilo bugarski car. Pre mesec-dva radili smo na istoriji Vizantije kod mr Borisa Stojkovskog, asistenta dr Petra Rokaija (studenta Georgija Ostrogorskog) Samuila i njegovo carstvo, i tom prilikom nam je dotični asistent rekao da je Samuilov dvor samo podražavao onaj Simeonov preslavski, a da se u stvari radi o jednoj specifičnoj tvorevini. Ni u jednoj našoj publikaciji nisam naišao da se spominje Samuilo, bugarski car.--Епаминонда (разговор) 20:37, 25. мај 2011. (CEST)

Nemoguće da je u našoj istoriografiji prihvaćena teza o Zapadnobugarskom carstvu. Čitao sam Pirivatrića i nigde nisam naišao na mesto gde otvoreno stoji da je Samuilo bugarski car i da je Zapadnobugarsko carstvo zaista postojalo. Sam Ostrogorski je osporavao tu tvrdnju. Pitam te zato što sam napravio najnovije izmene u članku o Samuilu, na koje je dat izvesni komentar.--Епаминонда (разговор) 12:21, 26. мај 2011. (CEST)

Океј, али, понављам, ја нисам нигде наишао на место где изричито стоји да је Самуило бугарски цар. Бугарске нестаје са историјске сцене 971. и нема је све до 1185. г. Можда су колеге из Софије погрешно разумеле. Пириватрић не пориче да је Самуилово царство одржавало традиције претходног, Петровог и Симеоновог царства, али нисам наишао на место где стоји Самуило је бугарски цар. Да је тако, онда бисмо и Јована Ненада третирали као цара. Поставља се питање да ли је уопште Самуило био цар, јер колико знам, а то наводи и Пириватрић, Јован Цимискије је након покоравања Бугарске однео круну и царска достојанства у Цариград, тако да је и фактички и формално значило да Бугарског царства више нема. Побуна која је избила у западном делу царства је ништа до обичне узурпације византијске власти.--Епаминонда (разговор) 15:43, 27. мај 2011. (CEST)

Obaveštenje

На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Битка код рта Матапан да се скине са списка сјајних чланака. Гласање траје од 3. јул 2011. до 10. јул 2011. -- --Јагода испеци па реци 14:30, 3. јул 2011. (CEST)

Невесињска пушка

Ајд молим те види овде који би наслов овом тексту био најбољи. Ево разговора.--Јагода испеци па реци 10:04, 11. јул 2011. (CEST)

На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Источни фронт у Другом светском рату да се скине са списка сјајних чланака. Гласање траје од 13. јул 2011. до 20. јул 2011. -- --Јагода испеци па реци 11:51, 13. јул 2011. (CEST)

Релевантна литература за позно Римско и рано Византијско царство

Занимала би ме коју си ти литературу користио за време студија у Енглеској, јер примећујем да има свакаквих аутора, па и оних за које не бих ни посумњао да нису кадри направити какву грешку која истраживача може да усмери на погрешан пут.--Епаминонда (разговор) 18:53, 17. јул 2011. (CEST)

Питам те због литературе, јер знам да нећу погрешити питајући тебе. Иначе, имао сам лоше искуство с једном презентацијом која се није свидела мом ментору, делом због тога што сам користио издања издавачке куће Калифорнија јуниверзити прес. Не сећам се тачно који су наслови били, али ми је, ето, остало у сећању онај збуњени израз лица кад сам му рекао да сам користио поменута издања. Тренутно сад сам у недоумици по питању оснивања Египатске дијецезе. Ја сам навео да је основана 380. г., по R. M. Errington, Roman Imperial Policy from Julian to Theodosius, Chapel Hill 2006., премда ми се то чини слабо уверљивим. Стога сам се обратио теби за помоћ верујући да се разумеш у релевантну литературу за ту проблематику.--Епаминонда (разговор) 22:02, 18. јул 2011. (CEST)

Да, има тих књига разбацаних по гуглу, неке од њих се могу преузети без проблема, што и сам знаш, премда и ја као и ти претпостављам тврде корице... Осим издања Калифорнијског универзитета, приметио сам доста ствари не штима ни у издањима издавачке куће Osprey Publishing Press. Конкретно се сећам да сам читао од аутора који се бави Трачанима, да су поменути живели и у јужној Русији и сл. недоумице које су ми дословно парале очи. Свакако би ми добро дошло та смерница. Послаћу ти имејл сутра, пошто сам сад дошао с пута, а ти одговори кад будеш имао времена јер није ништа обавезно.--Епаминонда (разговор) 22:37, 18. јул 2011. (CEST)

Само сам направио преусмерење. Него, јеси ли заинтересован за Велика сеоба народа? -- Bojan  Razgovor  19:14, 22. јул 2011. (CEST)

Sa sh. -- Bojan  Razgovor  22:05, 22. јул 2011. (CEST)

Nije smetalo, nista nije preko tog preusmerenja vodilo na taj clanak. -- Bojan  Razgovor  22:30, 28. јул 2011. (CEST)

Мишљење

Поздрав и извини што сметам. Ако имаш времена молим те прочитај чланак Ајрон Мејден и изнеси ми мишљење (да ли би могао да прође као кандитат за сјајни/добри чланак и да ли има неке грешке). Унапред захвалан --VuXman ^talk 22:28, 4. август 2011. (CEST)

Deretić

Ukoliko imaš nekih nedoumica, razreši to lično sa Deretićem, ja ne želim da se upuštam u to, jer tvoju poruku nisam ni pročitao do kraja, čim sam video naslov ostavio sam. --WinstonSims (разговор) 11:56, 16. август 2011. (CEST) Једно велико БРАВО за такав став! Ако стиже лоша или неочекивана вест хајде да закључамо врата, замандалимо прозоре и завучемо се под кревет...можда оде!--ClaudiusGothicus (разговор) 13:59, 16. август 2011. (CEST) 1. Ovo je u istorijskoj nauci novija teza. Sad koristiš koje god hoćeš podatke samo da dokažeš da si u pravu. Npr ja imam 24 godine,gimnaziju sam završio 2005 i odlično se sećam da se poreklo Mađara nije ovako tumačilo,niti ga i oni dan danas tumače. Drugim rečima sad bi tebe neki Mađar nazvao mađarskim ,,Deretićem" (CEST) 2. Ovo za Srbe i Hrvate ja nisam ni tvrdio,ali jeste Porfirogenit,tj DAI toliko o blizini realnosti samog dela. Nemoj nikakve više primere,mešaš babe i žabe,vojni pohodi stanovništva su jedno a seoba kompletnog naroda sasvim nešto drugo. Još nešto ću ti citirati,direktno sa wikipedije ,,Пошто је DAI писан као дело намењено интерном кругу на царском двору, писано је неумивеним и грубим стилом, без много финеса карактеристичних за грчки језик коришћен у византијској књижевности. Самим тим, због неуједначености језика и извесне двозначности терминологије DAI је остао дело отворено за различита тумачења и преводе у данашњој науци.[7]" Sad mi kaži koja je istorijska vrednost dela koje ne može jednoznačno da se prevede,ili npr kako to da baš vizantijski car piše nešto ,,seljačkim" stilom,pa ko im je onda bio pravilno bio pismen na dvoru ako car nije. 5. Naveo si samo jednog koji razlikuje Ante i Slovene svi drugi ih potpuno poistovećuju. Čak šta više situacija je mnogo alarmantnija za modernu istorijografiju,svi pisci poistovećuju Slovene i Gote,ovo se negira ali niko nikad nije dao validan dokaz zašto. Kad negiraš tvrdnju koja je praktično do 20 veka bila aksiom moraš da imaš jak dokaz za to,a moderna istorija samo kaže ,,oni nisu u pravu" jak dokaz nema šta. Mešaš opet babe i žabe,šta je narod a šta plemena. Koliko su plemena Bugari imali,koliko Mađari,jel danas neko postavlja pitanje da su to bili potpuno različita plemena koja su se ujedinila u Bugare ili Mađare. Ko su danas Anti ili Goti imaš li odgovor na to,pošto vidim da znaš da nisu bili Sloveni onda mora da imaš odgovor šta jesu bili 6. Orbinija si prikazao kao običnog paušalnog seljaka sa Balkana,negirajući činjenicu da je tadašnji Dubrovnik centar pismenosti u širokom krugu,a samim tim i velika riznica knjiga. Sledeći tvoju logiku i Italijani su budale jer su zaneseni time da su potomci Latina(njih su još Germani i osvojili skroz) ili Grci što se pozivaju na svoju antiku. Tako će neko za 500 godina pogledati današnji svet i reći ma ovi su svi bili isti. Svi moderni narodi,naročito oni koji kao posledica nemanja države(kao Srbi) tek u 19 veku(revolucijama koje su počele 1848) počinju obrazovati nacionalnu svest gradili su svoj identite na manje-više istorijskim mitovima. Novi metod u utvrđivanju genetskog porekla naroda jasno dokazuje to,a ko razume metodološku superiornost prirodnih naspram društvenih nauka razume i zašto prirodne nauke ne greše na jasno postavljeno pitanje. Npr dokazano je da Srbi i hrvati imaju samo po 25 posto genetskog materijala Slovena, a mađari čak 2/3 (potvrđeno naručenim drugim ispitivanjem u Mađarskoj) a dobro objašnjenj npr daje Tibor Živković (koji je bajdvej najveći stručnjak za DAI i koji ga je iskasapio gore od deretića,on nije tvrdio da je delo neautentično al je dokazao da se sa njegovo verodostojnošću može guzica obrisati) a to je da su ti mitovi nastali oko onih koji su vladali a ne onih koji su nužno bili etnička većina. Tako Mađari očigledno slave svoj postanak kao dolazak vladara ugarske klase međ većinski slovenski živalj ili Srbi i Hrvati dolazak slovena međ većinski domorodački živalj. Inače ako već imaš objašnjenje za sve gluposti koje deretić priča voleo bi da čujem i odgovor na njegovo pitanje-pokaži mi jednu,ALI SAMO JEDNU,bitku između tih novopridošlih Slovena i domorodaca Ilira( ne zaboravi da su Iliri bili vladari samog Rima pred sam njegov kraj,dakleo štit i mač carstva,Sremska Mitrovica sam je dala više careva od Rima)

Primetio sam nesređenost mog teksta na tvojoj stranici za razgovor,nadam se da ti neće smetati jer sam nov na diskusijama na wikipediji. Ako sam negde i slučajno opsovao nije bilo sa namerom vređanja ikoga ili ičega,a primetio sam odlično kako se na stranicama za razgovor masovno koristi cenzura kao element da se nečiji stav nametne,ako misliš da ćeš na taj način da me ubediš u snagu svojih argumenata grešiš time možeš samo da se siliš a u ostalom ovakvi razgovori su manje više privatna stvar tako da neću se baš potresti ako me opomenu zbog mog i tvog razgovora. Ne znam dal ti znaš šta se uči u školi(ponavljam 3 puta se svaka istorija prođe do 4 razreda osnovne do 8 razreda i u Gimnaziji) al isto toliko i mene impresionira tvoje viđenje bilo koje istorijske činjenice. Zvanična istorija se uči u školama,među kojima i seobe Ugra,ne ni tvoji izvori ni Deretićeva verzija. Čitao sam DAI al samo na srpskom,a što se tiče starogrčkog ne znam ga al sam taj argument čuo više puta i prihvatam da je tačan. Ali ne može se uopšte uzimati u razmatranje celo delo koje ima problem da se prevede i protumači,čuo sam mnogo puta da su neke reči starogrčkog jako višeznačne ali ne i ceo spis. Sad si počeo da skačeš sa kamena na kamen samo da ostaneš u vodi-sad ti odjednom ni DAI ne valja uopšte. Što se tiče Mavara Orbina(znam da mu je to pravo prezime) pozvaću se opet na prethodnu svoju kritiku na tvoje viđenje Orbinija,jer ne možeš generalizovati ljude i njihova dela tako paušalno,il daj neki dokaz da su mu to bile namere il nemoj predrasude plasirati kao a priori istinu. Jel treba neko da danas govori da su svi Nemci bili nacisti za vreme Hitlera samo zato što su postupali prema Jevrejima kako jesu,jesu svi Nemci tog doba anti-semiti. Jasno mi je u potpunosti da genetsko poreklo naroda ne govori tačno kako su i od koga ti narodi postali,ali ta istraživanja su jako dobar indikator koliko su istorije naroda tačne u smislu njihove etnogeneze(baš kod Mađara se uviđa sva besmislenost njihove verzije sopstvenog porekla). Drugim rečima neće ti genetski materijal nekog naroda reći sve o genezi tog naroda(jer je geneza pre svega stvar kulture,jezik,verovanja...) ali istorijske činjenice bar neke od njih moraju da se podudaraju sa genetskim kretanjem. Rimski carevi jesu bili iz Ilirika al ako ilirska svest nestala već do tada ne možeš reći ni da nisu bili Iliri,upravo zato što je poznato da su oni svi bili romanizovani.

Persija

Kako se kod nas zovu drzave Ahemenida, Seleukida, Asirija. Imamo primer da se drzava X naziva carstvom, a njeni vladari kraljevi. Trebalo bi da proceslaj sve te bliskoistocne drzave, a ja cu onda botom ujednaciti. -- Bojan  Razgovor  09:08, 21. август 2011. (CEST)

Nisi me razumeo. Imamo drzavu Asirsko casrtvo, a njeni vladari su u kategoriji Asirski kraljevi. Meni je malo nelogicno da je kralj na celu carstva. -- Bojan  Razgovor  16:13, 25. август 2011. (CEST)

Сфранцес

Одлично. Ионако смо танки по питању превода византијских писаца, а ово је збиља лепа вест коју си ми пренео.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:23, 16. септембар 2011. (CEST)

Жена-змај

Не можеш ту бити паметан, овде сам прочитао да то име дају и мушкој и женској чељади. Ако се не варам, и женама-професорима се дају титуле у мушком роду. Дакле, није докторица доцент, него доктор доцент, није професорица (макар не званично, зар не?) него је једноставно професор. Спремачици можеш звати и теткицом и бабарогом, али професор је професор па био он и женско. :)

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:36, 16. октобар 2011. (CEST)

Колико год имала лета иза себе, за мене је она такорећи нова. И каква је, је л‘ уједа? :) И да, да ли је Ејверил, како ми је објашњено овде, или је Аверил?

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:49, 16. октобар 2011. (CEST)

Ако Прћић тако каже, боље да му се не замерамо, премда мени звучи боље Ејверил (на основу ИПА записа), ал’ ајд сад ти буди паметан и изађи на крај с њим и његовим присталицама којих је подоста... То мора да су ти се вратила стара сећања, кад већ спомињеш наше домаће професоре. ;) Шта да ти кажем на то. Претпостављам да је разлог томе што на оваквим студијама какве ја похађам тренутно (основне) жгадије има на претек и што је горе: невероватно како им успе да се тих одрже првих две-три године које су збиља тешке, а онда, како кажу, упишу другу. ;) Ове године отпало нас је свега двадесетак, што је збиља изненађујуће: како је кренуло чинило се да ће их бити два до три пута више. Да се врнеш макар једаред, зачепио био нос колико су то труле шљиве. Нису ни на нивоу средње школе, а о некаквим студентима ни речи. Неким професорима лакше дође да нас обаспу с флејмтровером, него да одвајају кукољ од жита, па ко успе да се извуче тај се извукао, а ко не, боже мој, више среће следећи пут. Међутим, неки су већи педагози, у смислу да дозвољавају студентима да им се попну на главу, па отуда није ни чудо што студенти извуку од њих тих шта ти ја знам мизерних 3-4 ес-пе-бе бода. А Оксфорд је, како сам чуо, сасвим друга прича. Тамо не иде баш свако, па су и професори малко да кажемо отворенији за разлику од ових наших који се суочавају из године у годину с најездом необуздане руље из свих предела вајне ли нам домовине. Све џамбас до џамбаса. :)

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:41, 17. октобар 2011. (CEST)

Атентати

С обзиром да имамо категорију о атентаторима и та категорија би била сасвим легитимна. Ја сам је назвао Категорија:Страдали у атентату мада би могло и Жртве атентата. Једино што јеупитно је да ли би ту требало стављати само оне личности које су погинуле од руке атентатора или и оне који су биле жртва неуспелих атентата? Ти види шта више одговара па ми јави да ли да оставим овај наслов. За садда сам ставио само чланак Зоран Ђинђић да не иде празна категорија а временом ћемо додати и друге чланке. Поздрав,--Војвода разговор 08:53, 17. октобар 2011. (CEST)

Tek sad videh оvu poruku. Ja ću napraviti kategoriju a ti je sredi.--Војвода разговор 19:46, 14. новембар 2011. (CET)

Категорија:Римски цареви рођени на територији данашње Србије направио сам, треба је попунити. Да ли треба да направимо сличне категорије за цареве рођене и на другим подручјима, како античким тако и модерним?--Војвода разговор 19:48, 14. новембар 2011. (CET)

Урадио сам сам. И направио сам портал:Антички Рим. -- Bojan  Razgovor  08:51, 26. децембар 2011. (CET)

Нова гласања за смернице и правила

Отворена су нова гласања за више смерница и правила. Молимо вас, дођите и гласајте.

• Википедија:Гласање/Нове смернице и правила (2)
• Википедија:Гласање/Семинарски радови

--Јагода испеци па реци 10:25, 27. децембар 2011. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

--Vlada ^talk 00:43, 30. децембар 2011. (CET)

гласање

Покренуто је гласање [1], па би било добро да и ти гласаш. Поздрав--Yielding (разговор) 14:28, 5. јануар 2012. (CET)

Heraclius. Emperor of Byzantium

Имаш ли ти можда ову књигу сачувану у електронском облику? Треба ми да бих завршио неке чланке. Видим да је неко време била доступна, али биће да је неког толико гризла савест да је избрисао све могуће линкове до пе-де-еф формата.

Узгред, једно питањце стручне природе. Да ли је magister utriusque militiae per Orientem исто што и magister militum per Orientem или се ради о засебној титули?

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:46, 1. фебруар 2012. (CET)

Poslao sam ti imejl na koji možeš da mi odgovoriš.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:06, 4. фебруар 2012. (CET)

Nema veze! Hvala ti! ;-) --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:41, 10. фебруар 2012. (CET)

Ne vidim u cemu je problem. Mozes li d odaberes nove izabrane clanke i slike? -- Bojan  Razgovor  20:50, 4. март 2012. (CET)

Dardanac, Ilir ili pak Dačanin?

Našao sam se u polemici sa samim sobom. Na osnovu čega se Konstancijevo mesto rođenja može smestiti u Dardaniju ili Priobalnu Dakiju? Carske povesti navode da je Konstancijev otac bio nobilissimo gentis Dardanae viro, tj. „dardanskog roda vrlo plemenit muž“. Međutim, Aurelije Viktor navodi da su i Konstancije i Galerije iz Ilirika. Da li tu Viktor misli na širi prostor Balkanskog poluostrva, ili pak na prostore Dalmacije i Panonije? Skrećem pažnju da sam u nekim knjigama nalazio sumanute tvrdnje ničim nepotkrepljene. Jedan istoričar isključuje onog drugog; ako mene pitaš, takve bi trebalo na lomaču. Pustiti sebi maštu na volju velik je komoditet.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 00:21, 10. март 2012. (CET)

Sasvim je moguće da je Viktor imao na umu novoobrazovanu prefekturu Ilirik. Drugačije ne može biti.

Izuzev odrednice iz Prozopografije poznog Rimskog carstva (koja citira odrednicu iz Paulijeve Realne enciklopedije) i Oksfordskog rečnika Vizantije, postoji li možda još neki rečnik/leksikon za antiku dostupan na piratskim sajtovima? Može li se preuzeti Oksfordski rečnik antike?

Pogođen sam zaista gašenjem Megaaplouda. Donedavno si mogao iz fotelje preuzeti čitavu hrpu radova, a sad moraš ići u biblioteku po potrebnu građu. Pre neki dan umalo nisam otkačio pred daljom poznanicom zbog jednog profesora. Potrebna mi je zbirka spomenika srpskih povelja izdatih pre 1923. Ona, kako izgleda, ne namerava da je vrati do kraja izbora. Tako komplikovanu osobu nisam sreo već dve godine. )-:

Upoznat si možda sa knjigom In hoc signo vinces. Milanski edikt i pobeda hrišćanstva? Napisala ju je A. Smirnov-Brkić koja mi je predavala latinski. Budući da nisam bogzna kakva socijalna osoba (a i zato što ne mogu priuštiti sebi baš sve), zanima me šta misliš o toj knjizi. Ako budeš u prilici, pogledaj i knjigu Stari Grci. Portret jednog naroda od I. Jordovića, takođe mog profesora antike. Pre svega me zanima tvoje mišljenje.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:00, 10. март 2012. (CET)

Može. Pa da onda sredimo članak i kandidujemo ga za dobar.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:44, 10. март 2012. (CET)

a beautiful 10-aurei medallion

Nije li to medaljon od 10 aureja?--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:25, 11. март 2012. (CET)

Портал

Поздрав. Не знам да ли си приметио пријавио сам се да ти помогнем у уређивању портала. Е сад ако немаш ништа против ја сам одредио текстове за ову недељу. Ако имаш неку замерку ти исправи.--Сима90 (разговор) 20:43, 19. март 2012. (CET)

О управљању царством

Кренеш од наслова, па све на даље. Иако се експлицитно не наводи дело Константина Порфирогенита, материјални налази наведени у поменутом тексту говоре против појединих тврдњи наведених у ромејском извору (види одељак 32. на пример). --Perunova straža (разговор) 10:26, 26. април 2012. (CEST)

Историчари

Поштовани, препоручили су ми Вас као неког коме могу да се обратим и разговарам у вези са историчарским чланцима које имам немеру да пишем. Два "доприноса" која сам направио су обрисана уз образложење да је 5 људи тако одлучило на гласању. То гласање је, по коментарима се може закључити, било врло пристрасно и без научних аргумената. Дакле, да пробам да напишем суштину - велики број чланака у категорији "историја" немају довољно референци и извора или немају уопште. Такви чланци су међутим једини који се и налазе на Википедији. Ја за сваки чланак могу навести пуно референци, извора, као и материјалних доказа, али изгледа да ипак неће ни то бити довољно, бар тако закључујем из свог досадашњег искуства са чланцима које сам писао. Волео бих да причамо око тога, послаo sam исто још једном кориснику ког сам добио у препоруци, па да се то питање опет отвори, јер има пуно разлога за то. Хвала унапред, Марко.

Опет неки Свевлад

Јасно си ми ставио дознања да је стручни тим српских историчара са Википедије одлучио да забрани писање чланака о Свевладу, а ја га нађох ипак, па ме занима зашто је мој чланак онда обрисан а овај стоји и нико га не дира, па сам сад мало збуњен, хвала унапред на објашњењу. Чланак сам нашао из чланка о Словенима. А ево и линка: http://sr.wikipedia.org/wiki/Само

Dalimilova hronika

... evo ja sam malo poradio na prevodu ako treba još nešto samo mi se obratite a kako ste izrazili želju da sredite tekst ja nisam posebno pazio na to...--Vcesnak (разговор) 02:56, 12. август 2012. (CEST)

reč lech mi ništa ne znači i sumnjam da nije dobro prepisana i da je samo deo neke reči... u svakom slučaju pozdravljam Vas i želim svako dobro Vcesnak (разговор) 23:04, 12. август 2012. (CEST)

Оштривојевићи

,,Ево опет старосрБске историје од следбеника Јована И. Деретића.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:32, 28. јануар 2010. (CET).... Сад сам тек видио шта си урадио. Јел треба да будемо поносни на своју историју или даа ју уништавамо? (Зовем се (разговор) 11:48, 15. октобар 2013. (CEST))

Slika je pod autorskim pravima pa nije poslata na Commons, zato se ne vidi. Poslaću je, a možeš li da pogledaš članke o bosanskim vladarima. Totalno su nereferencirani. -- Bojan  Razgovor  23:50, 12. јануар 2014. (CET)

Pa svi od Kulina bana do poslednjeg Tomasevica. -- Bojan  Razgovor  23:50, 12. јануар 2014. (CET)

Da. Ali kad znaš kako je to osetljivo pitanje, sama literatura neće biti dovoljna. -- Bojan  Razgovor  11:22, 13. јануар 2014. (CET)

Разговор:Ђорђе Јанковић

Можеш ли погледати овај разговор и евентуално дати своје мишљење?--В и к и Р 16:31, 19. фебруар 2014. (CET)

I clanak Vinčanska kultura? -- Bojan  Razgovor  10:05, 25. фебруар 2014. (CET)

Молим те, погледај измене које сам јуче прелиминарно направио на Јанковићевом чланку и -- ако треба -- прокоментариши на страни за разговор. Знам да је провизорно, али само током времена могу унети све остало, укључујући разне тачке гледишта и контроверзе. --Stripar (разговор) 13:07, 5. март 2014. (CET)

Gilda

sredjeno -- Bojan  Razgovor  07:41, 24. март 2014. (CET)

Не ради алатка којом сам слике пребацивао на оставу. Ставио сам другу. -- Bojan  Razgovor  19:15, 28. март 2014. (CET)

Ej izvini ako sam te nešto prekinuo, nije bio onaj šablon rut u članku pa sam dodao kategorije. Nadam se da ne zameraš.--Soundwaweserb (разговор) 23:06, 31. март 2014. (CEST)

E pa ja nisam dirao taj članak, već Elodija Loton. To je neki nesporazum.--Soundwaweserb (разговор) 23:11, 31. март 2014. (CEST)

OK, nema problema.--Soundwaweserb (разговор) 23:16, 31. март 2014. (CEST)

Može. -- Bojan  Razgovor  04:14, 1. април 2014. (CEST)

Magnus

Nema problema. Možda je trebalo i tebe da konsultujem, ali video sam da si zauzet oko takmičenja. Ako je tako onda neka bude Magno. :) --Нимчевић разговор  07:15, 5. април 2014. (CEST)

Dobro, samo mi daj sto vise podataka odakle si skenirao. -- Bojan  Razgovor  13:37, 15. април 2014. (CEST)

Odradjeno. -- Bojan  Razgovor  23:00, 29. април 2014. (CEST)

Moderacija

Mozes li kao istoricar da moderiras izmedju Vladimira i Panonca? -- Bojan  Razgovor  13:17, 23. мај 2014. (CEST)

Денгизих

Денгизић. Мора да је био Србин чим се презивао на -ић. А ево и доказа. Мађари су по објави рата Србији певали Словацима: "Не презиваш се -ић (тј. ниси Србин), али ћеш свакако висити". Ниђе незе, али нема везе.

Баш сам пре неки дан слушао један говор Ђорђа Јанковића. Човек је ладно рекао да је "рад против наше културе ... почео још под римским царством". Још му је чудно што су га избацили са факултета. Овде сам прочитао шта је Срејовић мислио о њему: "The books by various painters and amateurs who claim that the Serbs are the most ancient people do not worry me," Srejovic said, "but it is terrible if a scientist joins such mindless and uncontrolled behavior. This is then to be severely condemned.” I assume that at least one of the scientists Srejović was talking about was Djordje Janković— that same “assistant professor” who “took over” Slavic archaeology and did “unprofessional” but lucrative research in Republika Srpska that he but lucrative research in Republika Srpska that he mentioned in the quote above.

Радо ћу преименовати Денгизића у Денгизиха. Мада мислим да то можеш и ти. Не требају ти за то нека специјална корисничка права.--Нимчевић разговор  01:02, 15. децембар 2014. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

- Vlada ^talk 14:24, 28. децембар 2014. (CET)

Global account

Hi ClaudiusGothicus! As a Steward I'm involved in the upcoming unification of all accounts organized by the Wikimedia Foundation (see m:Single User Login finalisation announcement). By looking at your account, I realized that you don't have a global account yet. In order to secure your name, I recommend you to create such account on your own by submitting your password on Special:MergeAccount and unifying your local accounts. If you have any problems with doing that or further questions, please don't hesitate to contact me on my talk page. Cheers, DerHexer (разговор) 01:42, 17. јануар 2015. (CET)

Куниберт

О, изгубио си измене због мог упада? Када се сукобе измене, врати се левом стрелицом у горњем делу прегледача па онда неће да ти се пријави сукоб измена при сачувању странице. --نوفاك اتشمان‎ 13:00, 3. октобар 2015. (CEST)

Ja sam stavljao tekst u kome se pozivaju Mihajčič, Fajn i Ćirković. -- Bojan  Razgovor  00:42, 2. фебруар 2016. (CET)

Сундски гавијал

Не познајем таксоне тако добро као категорије и међувики везе. Питај стручњака. --نوفاك اتشمان‎ 18:43, 17. јул 2016. (CEST)

Кутијица је сад сређена у смислу прелома, а текст унутар кутијице је неко већ средио. --Wlodzimierz (разговор) 12:08, 18. јул 2016. (CEST)

Брисање статуса добри чланци

Можда ти није познато да је за твоје текстове Јелена (мајка цара Константина) и Андроник I Комнин поведена расправа за брисање статуса добрих текстова, због мало референци. Погледај расправе на страницама за разговор и предузми нешто. Поздрав --Drazetad (разговор) 13:20, 1. децембар 2016. (CET)

Бохемија/Чешка

За средњовековни период, који је уобичајнији назив за државу и за владаре (од Чешке/Бохемије или Чешки/Бохемијски)? Сређујем чланке о владарима, једни преводе чланке овако, други онако. -- Bojan  Razgovor  04:51, 9. јануар 2017. (CET)

Мапа српског царства

Здраво. Мапа коју сам поставио је одрађена по мапи у уџбеницима (http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mapa-carstvo-dusanovo-1355). Не знам нашта мислиш под тим зависан положај, Босна је била независна држава тада, а Бугарска је после битке код Велбужда постала вазал (мада нисам то ставио на мапи). Границе старе мапе нису пратиле Дунав!!! Хвала. ХЕРАЛДИКА СССС (разговор) 00:50, 7. јун 2018. (CEST)

Македонска склавинија

Ако будеш имао времена погледај чланак Македонска склавинија на који сам налетио током патролирања. Можда сам без потребе сумњичав, али боље је да неко ко познаје тематику провјери написано.В и к и Р 10:53, 29. септембар 2018. (CEST)

Позивница за придруживање дискорд серверу

Здраво, ClaudiusGothicus. Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима. Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација, погледајте Википедија:Дискорд. Хвала!

— Жиле (✉) 22:39, 24. јун 2019. (CEST)