Пређи на садржај

Рак гуштераче

С Википедије, слободне енциклопедије
Рак гуштераче
Дијаграм који приказује положај панкреаса, иза стомака (који је транспарентан у овој шеми).
СпецијалностиОнкологија
СимптомиЖута кожа, бол у абдомену или леђима, неочекиван губитак тежине, светло-обојен измет, таман урин, губитак апетита[1]
Време појавеНакон 40 година живота[2]
Фактори ризикаПушење дувана, гојазност, дијабетес, поједини ретки генетички поремећаји[2]
Дијагностички методМедицински имиџинг, тестови крви, биопсија ткива[3][4]
ПревенцијаНе пушење, одржавање здраве телесне тежине, низак садржај црвеног меса у исхрани[5]
ЛечењеХирургија, радиотерапија, хемотерапија, палијативна нега[1]
ПрогнозаПетогодишња стопа преживљавања 5%[6][7]
Фреквенција393.800 (2015)[8]
Смртност411.600 (2015)[9]

Рак гуштераче је назив за злоћудни тумор гуштераче. Није тако чест као остале врсте рака и проценат излечења од такве врсте карцинома је најмањи. Касно узрокује сметње и када се открије, најчешће је већ у напредном стадијуму и није га могуће одстранити операцијом. Више од 95% пацијената умире две године након дијагнозе. У 95% случајева ради се о аденокарциному, а осталих 5% укључује туморе различите природе. Најчешћи фактори ризика су: старије животно доба, пушење, исхрана претерано богата мастима, а сиромашна воћем и поврћем, гојазност, смањена физичка активност, те раније болести као панкреатитис, дијабетес, цироза јетре. Најчешће обољевају људи у чијој је блиској породици већ било оболелих од рака гуштераче, рака или полипозе дебелог црева, породичног рака дојке, наследног панкреатитиса, меланома и рака јајника. Чешће се јавља код мушкараца него код жена.[10]

Симптоми

[уреди | уреди извор]
Патохистолошки препарат аденокарцинома гуштераче

Симптоми болести се не појављују или су занемарљиви до озбиљног стадијума болести. Када се појаве, директно зависе од локализације и величине тумора. Најчешће се јавља бол у горњем делу стомака или у леђима, често са ширењем под лопатице, појачава се након јела или током лежања. Општа слабост, губитак апетита, и знатан губитак тежине карактеристични су за рак гуштераче. Могу бити присутни мучнина и повраћање, чак и дуже време након узимања оброка, жута нијанса коже, очију и тамна мокраћа.

Један облик тумора може узроковати сметње у количини излучивања инсулина или других хормона, што изазива низ сметњи у варењу хране, нарочито масти, као и проблеме у разградњи шећера, па чак и развитак дијабетеса. Често је озбиљна депресија први симптом болести.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Епител гуштераче заражене раком, наспрам здравог епитела

Најтачнија и најисплативија метода успостављања дијагнозе и оцењивања проширености карцинома је компјутеризована томографија (СТ) која ће у 75% случајева показати присутне промене. Ако се ради о карциному који није могуће оперисати и који је већ метастазирао, спроводи се перкутана аспирација иглом за хистолошку анализу. Уколико се СТ-ом не пронађе тумор или га је немогуће оперисати, користи се ендоскопски ултразвук како би се открили мали тумори и одредио степен проширености. Уобичајени лабораторијски налази често су нормални. У 25 до 50% случајева се јавља хипергликемија.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Парцијална панкреатектомија (делимично одстрањивање гуштераче) или панкреатикодуоденоктомија (одстрањење гуштераче и дванаестопалачног црева, једино је што потенцијално може довести до излечења, но тумор је могуће одстранити код свега 15% пацијената, а излечив у свега 3%. При томе је животни век пацијента од још пет година могућ у 15-20% случајева.[11]

Превенција

[уреди | уреди извор]
Анатомски препарат гуштераче
  • Истраживања показују да је пушење узрок 20-30% случајева рака гуштераче.[12]
  • Препоручује се повећан унос воћа, поврћа и житарица, уз смањено конзумирање црвеног меса.[13]
  • Претпоставља се да узимање витамина Д,[14][15] смањује ризик од појаве рака гуштераче, као и узимање витамина Б групе, Б12 и Б6.[16][17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Pancreatic Cancer Treatment (PDQ®) Patient Version”. National Cancer Institute. National Institutes of Health. 17. 4. 2014. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 8. 6. 2014. 
  2. ^ а б Ryan DP, Hong TS, Bardeesy N (септембар 2014). „Pancreatic adenocarcinoma” (PDF). N. Engl. J. Med. 371 (11): 1039—49. PMID 25207767. doi:10.1056/NEJMra1404198. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2014. г. 
  3. ^ Wolfgang CL, Herman JM, Laheru DA, Klein AP, Erdek MA, Fishman EK, Hruban RH (септембар 2013). „Recent progress in pancreatic cancer”. CA: A Cancer Journal for Clinicians. 63 (5): 318—48. PMC 3769458Слободан приступ. PMID 23856911. doi:10.3322/caac.21190. 
  4. ^ Vincent A, Herman J, Schulick R, Hruban RH, Goggins M (август 2011). „Pancreatic cancer” (PDF). Lancet. 378 (9791): 607—20. PMC 3062508Слободан приступ. PMID 21620466. doi:10.1016/S0140-6736(10)62307-0. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 1. 2015. г. 
  5. ^ „Can pancreatic cancer be prevented?”. American Cancer Society. 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2014. 
  6. ^ World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. Chapter 5.7. ISBN 978-92-832-0429-9. 
  7. ^ „Cancer Facts & Figures 2010” (PDF). American Cancer Society. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 1. 2015. г. Приступљено 5. 12. 2014.  See p. 4 for incidence estimates, and p. 19 for survival percentages.
  8. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  9. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  10. ^ „Single Stage Multidisciplinary Treatment of Recurrent Scalp Dermatofibrosarcoma Protuberans”. Journal of Surgery: 01—07. 2015. ISSN 2332-4139. doi:10.13188/2332-4139.s100001. 
  11. ^ Faria, Ana Cristina de; Laurindo, Peterson Nery; Guerra Júnior, Antônio; Nagano, Marcelo Seido (7. 8. 2006). „A integração do com kaizen com o custeio baseado em atividades (ABC)”. Enfoque: Reflexão Contábil. 25 (2). ISSN 1984-882X. doi:10.4025/enfoque.v25i2.3498. 
  12. ^ „MHC ref. Section 55 MHA 01 Inquiry Report”. PsycEXTRA Dataset. 2009. Приступљено 7. 4. 2019. 
  13. ^ „PLIVAzdravlje.hr - novi pogled na zdravlje”. PLIVAzdravlje. Приступљено 7. 4. 2019. 
  14. ^ Toureille, Valérie (2003), Cri de peur et cri de haine : haro sur le voleur, Éditions de la Sorbonne, стр. 169—178, ISBN 9782859444969, Приступљено 7. 4. 2019 
  15. ^ Coughlin, S. S.; Calle, E. E.; Patel, A. V.; Thun, M. J. (2000). „Predictors of pancreatic cancer mortality among a large cohort of United States adults”. Cancer causes & control: CCC. 11 (10): 915—923. ISSN 0957-5243. PMID 11142526. 
  16. ^ Warner, Jennifer. „Vitamin D: Cut Pancreatic Cancer”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  17. ^ Fuchs, Charles; Stampfer, Meir J.; Thomson, Cynthia; Giovannucci, Ed; Ma, Jing; Manson, Jo Ann; Cochrane, Barbara; Rifai, Nader; Wolpin, Brian (1. 6. 2007). „Plasma Folate, Vitamin B6, Vitamin B12, and Homocysteine and Pancreatic Cancer Risk in Four Large Cohorts”. Cancer Research (на језику: енглески). 67 (11): 5553—5560. ISSN 0008-5472. PMID 17545639. doi:10.1158/0008-5472.CAN-06-4463. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).