Пређи на садржај

Ротшилди

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб породице Ротшилд

Ротшилди (њем. Rothschild) су веома богата породица, која води поријекло од Мајера Амшела Ротшилда, дворског Јевреја у Земаљској грофовији Хесен-Касел, у Слободном граду Франкфурту, који је започео своје банкарско пословање 1760-их.[1] коју су живели у Лондону, Паризу, Бечу и Напуљу, као и Франкфурту.

Током 19. вијека, када су били на врхунцу, Ротшилди су посједовали највеће богатство на свијету, као и највеће лично богатство у савременој историји.[2][3][4] Богатство породице је, вјерује се, опало, усљед подјеле између стотине потомака.[5] Данас, пословања Ротшилдових нису тако позната као у 19. вијеку, иако обухватају широк спектар области, укључујући финансијске услуге, некретнине, рударство, енергетику, мјешовиту пољопривреду, винарство и хуманитарни рад.[6][7]

Породични преглед

[уреди | уреди извор]

Први члан породице за којег је познато да је користио име „Ротшилд” је Изак Елханан Ротшилд, рођен 1577. Ротшилд (њем. Rothschild) на њемачком значи „црвени штит”. Успон породице на међународном нивоу почео је 1744, са рођењем Мајера Амшела Ротшилда у Франкфурту на Мајни. Рођен у „Јеврејској четврти”, гету у Франкфурту, Мајер је развио финансијску кућу и шири своју империју постављањем сваког од својих пет синова у пет главних европских финансијских центара за пословање. Грб Ротшилда на штиту садржи стегнуту песницу са пет стријела које представљају пет династија насталих од пет Мајерових синова, подсјећајући на Псалм 127—4: „Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади”. Породична крилатица се налази испод штита: „Concordia, Integritas, Industria” (Јединство, Интегритет, Индустрија).[8]

Пол Џонсон је писао „Ротшилди су неухватљиви. Не постоји ниједна књига о њима да је тачна. Библиотеке бесмислица су написане о њима… Жена која је планирала да напише књигу Лажи о Ротшилдима одустала је, рекавши: Било је релативно лако уочити лажи, али се показало немогућим сазнати истину”. Он пише да, за разлику од дворских Јевреја ранијих вијекова, који су финансирали и управљали европским племићким кућама, али често губили своје богатство кроз насиље или експропријације, Ротшилди су створили нову врсту међународне банке која је била отпорно на локалне нападе. Њихова имовина је одржана финансијских инструментима, кружи кроз свијет у виду дионица, обвезница и дугова. Промјене направљене од стране Ротшилда омогућиле су им да изолују своју имовину од локалног насиља: „Од тада њихово право богатство је било ван домашаја руље, готово ван домашаја похлепних монарха”.[9] Џонсон тврди да је њихово богатство генерисано у највећој мјери код Натана Мајера Ротшилда у Лондону; међутим, најновија истраживања Најла Фергусона указују да су већи или једнак профит такође оствариле друге династије Ротшилда, укључујући Јакоба Мајера Ротшилда у Паризу, Калман Мајера Ротшилда у Напуљу и Амшела Мајера Ротишилда у Франкфурту.[10]

Сљедећи битан дио стратегије Мајера Ротшилда је да за будући успјех држи контролу над банкама у породичним рукама, омогућавајући им да одрже пуну тајност о величини свој иметака. Мајер је сачувао породично богатство пажљивим уговореним браковима, често са првим или другим рођакињама (слично краљевском родоскрвнућу). До краја 19. вијека су, међутим, готово сви Ротшилди почели да се вјенчају ван породице, обично у аристократске или друге финансијске породице.[11] Његови синови су били:

Породице по државама

[уреди | уреди извор]

Пета чланова аустријске гране породице је уздигнута на ниво племства, пет насљедних титула барона Аустријског царства дао им је Франц II 1816. године. Другу линију, британску грану породице, уздигла је краљица Викторија, која је породици додјелила насљедне титуле баронета (1847)[12] и барона (1885).[13]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Elon 1996, стр. 79–95.
  2. ^ The House of Rothschild: Money's prophets, 1798–1848, Volume 1, Niall Ferguson, 1999, page 481-85
  3. ^ „The Rothschild story: A golden era ends for a secretive dynasty”. The Independent. Архивирано из оригинала 15. 01. 2006. г. 
  4. ^ The Secret Life of the Jazz Baroness, from The Times 11 April 2009, Rosie Boycott
  5. ^ Rothschild: a story of wealth and power, by Derek A. Wilson, (Deutsch 1988), pages 415-456
  6. ^ The Rothschilds: Portrait of a Dynasty, By Frederic Morton, page 11
  7. ^ Booth, Robert (08. 07. 2011). „Million-pound bash for rising star of the super-rich”. The Guardian. London. 
  8. ^ „Concordia, Integritas, Industria – The Rothschilds – LCF Rothschild Group”. Lcf-rothschild.com. Архивирано из оригинала 24. 10. 2007. г. Приступљено 08. 07. 2010. 
  9. ^ Paul Johnson, A History of the Jews, pp. 317.
  10. ^ The House of Rothschild (Vol. 2): The World's Banker: 1849–1999, Niall Ferguson (2000)
  11. ^ Go Ahead, Kiss Your Cousin by Richard Conniff, From the August 2003 issue, published online 1 August 2003
  12. ^ The Genealogy of the Existing British Peerage and Baronetage, By Edmund Lodge, Hurst and Blackett, 1859, page 808
  13. ^ „No. 25486”. The London Gazette. 03. 07. 1885. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Elon, Amos (1996). Founder: Meyer Amschel Rothschild and His Time. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-00-255706-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ротшилди&oldid=28506898”