Пређи на садржај

Сава Лешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сава Лешић
Сава Лешић
Лични подаци
Пуно име Сава Лешић
Датум рођења (1988-02-23)23. фебруар 1988. (36 год.)
Место рођења Книн, СР Хрватска, СФР Југославија
Држављанство Србија
Висина 2,05 m
Информације о каријери
НБА драфт 2010. / није изабран
Проф. каријера 2007—данас
Позиција крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2007—2008.
2008—2009.
2009—2010.
2010—2012.
2012—2013.
2013—2014.
2014—2015.
2015—2016.
2016—2017.
2017.
2017—2018.
2018—2020.
2020.
2021.
2021—2023.
2023—2024.
2024.
2024—		 Визура
Суперфунд
Партизан
Црвена звезда
Химик
Раднички Крагујевац
Јенисеј Краснојарск
Унион Олимпија
Ређана
Мега Лекс
Етингер рокетси
Игокеа
ФМП
Зоб Ахан Исфахан
Борац Чачак
Металац
Игокеа
БКК Раднички
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2017—2018. Србија
Медаље
Кошарка
Универзијада
Златна медаља — прво место 2011. Шенџен Србија

Сава Лешић (Книн, 23. фебруар 1988) српски је кошаркаш. Игра на позицији крилног центра, а тренутно наступа за БКК Раднички.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Лешић је рођен у Книну, где је живео до 1995. године, када се преселио у Пожаревац.[1] У Пожаревцу је почео да тренира кошарку,[2], а касније је прешао у Београд, где је променио неколико клубова. Један период је провео у млађим категоријама Партизана, потом је био и у Визури и Суперфунду.

У августу 2009. потписао је четворогодишњи уговор са Партизаном.[3] У сезони 2009/10. са клубом је освојио све домаће трофеје, а поред тога је учествовао и на фајнал фору Евролиге у Паризу. Почео је и сезону 2010/11. у Партизану, наступио је на неколико утакмица, након чега је 25. октобра 2010. отпуштен.[4] Средином новембра 2010. потписао је четворогодишњи уговор са Црвеном звездом.[5] У црвено-белом дресу провео је две сезоне.

Сезону 2012/13. провео је у украјинском Химику.[6] У августу 2013. вратио се у Србију и потписао једногодишњи уговор са Радничким из Крагујевца.[7] Сезону 2014/15. провео је у Јенисеју из Краснојарска, а наредну је био играч љубљанске Олимпије. У августу 2016. постао је члан италијанске Ређане,[8] али је крајем фебруара 2017. дошло до споразумног раскида уговора.[9] Почетком априла 2017. прикључио се екипи Мега Лекса како би наступао у Суперлиги Србије.[10] Лешић је у дресу Меге у Суперлиги бележио просечно 13 поена и 5,7 скокова по мечу.[11]

У септембру 2017. потписао је за екипу Етингер рокетса, која је у сезони 2017/18. по први пут у својој историји заиграла у Бундеслиги Немачке.[11] Након сезоне у Немачкој, Лешић је у јулу 2018. потписао једногодишњи уговор са Игокеом.[12] Са екипом из Лакташа у фебруару 2019. освојио је Куп Босне и Херцеговине, а у финалној утакмици са Спарсима постигао је 20 поена.[13] Током сезоне 2018/19. у Јадранској лиги је бележио просечно 15,2 поена и 6,4 скока по утакмици, након чега је у јуну 2019. продужио уговор са Игокеом на још једну сезону.[14]

У септембру 2020. потписао је за ФМП,[15] али је већ почетком 2021. године раскинуо уговор са клубом.[16] У фебруару 2021. потписао је за екипу Зоб Ахан Исфахан из Ирана.[17] Наредни ангажман је имао у Борцу из Чачка.[18] Сезону 2023/24. почео је у ваљевском Металцу да би се 13. марта 2024. вратио у Игокеу.[19] У августу 2024. договорио је једногодишњу сарадњу са клубом БКК Раднички.[20]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са универзитетском репрезентацијом Србије, освојио је златну медаљу на Летњој универзијади 2011. одржаној у Шенџену.[21]

За сениорску репрезентацију Србије је први пут заиграо код селектора Александра Ђорђевића, у квалификацијама за Светско првенство 2019. у Кини.[22] Дебитовао је 27. новембра 2017. у победи 105:87 над Грузијом у Пиониру.[23][24] Позван је и за наредне мечеве квалификација, у фебруару 2018. против Аустрије и Немачке.[25] Лешић је на утакмици против Немачке, 22. фебруара 2018, постигао и своје прве поене за сениорску репрезентацију.[26]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sava Lešić, košarkaš Crvene zvezde - Savin mir na Dunavu”. ekapija.com. 9. 5. 2012. Приступљено 6. 4. 2020. 
  2. ^ „Sava Lešić: Požarevac nikada neću zaboraviti”. boom93.com. 20. 2. 2018. Приступљено 6. 4. 2020. [мртва веза]
  3. ^ „Lešić u crno-belom timu!”. kkpartizan.rs. 10. 8. 2009. Приступљено 3. 4. 2020. 
  4. ^ „Amerikanac (uskoro) stiže, Lešić otpušten”. mondo.rs. 25. 10. 2010. Приступљено 6. 4. 2020. 
  5. ^ „Sava Lešić u Crvenoj zvezdi”. rts.rs. 19. 11. 2010. Приступљено 6. 4. 2020. 
  6. ^ „Sava Lešić potpisao za Himik”. b92.net. 7. 8. 2012. Приступљено 6. 4. 2020. 
  7. ^ „Sava Lešić pojačao Radnički”. b92.net. 12. 8. 2013. Приступљено 7. 10. 2013. 
  8. ^ „Sava Lešić pronašao novi klub”. sportske.net. 9. 8. 2016. Приступљено 9. 8. 2016. 
  9. ^ „Sava Lešić napustio vicešampiona Italije”. mozzartsport.com. 25. 2. 2017. Приступљено 9. 8. 2016. 
  10. ^ „LEŠIĆ NOVO POJAČANJE MEGA LEKSA”. bcmegabasket.net. 5. 4. 2017. Приступљено 6. 4. 2020. 
  11. ^ а б „Lešić ide u Nemačku”. mvp.rs. 4. 9. 2017. Приступљено 6. 4. 2020. 
  12. ^ „Saletov orao pojačao Igokeu”. glassrpske.com. 21. 7. 2018. Приступљено 6. 4. 2020. 
  13. ^ „Igokei sedmi trofej Kupa BiH”. nezavisne.com. 17. 2. 2019. Приступљено 6. 4. 2020. 
  14. ^ „Lešić o ostanku u Igokei: Tu pripadam...”. mondo.ba. 19. 6. 2019. Приступљено 6. 4. 2020. 
  15. ^ „Lešić je novi igrač FMP-a”. mvp.rs. 11. 9. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  16. ^ „Sava Lešić napustio FMP”. B92. 6. 1. 2021. Приступљено 10. 1. 2021. 
  17. ^ „Sava Lešić se seli u Iran”. mozzartsport.com. 16. 2. 2021. Приступљено 28. 2. 2021. 
  18. ^ „Sava Lešić pojačao Borac!”. kkborac.rs. 21. 9. 2021. Приступљено 24. 9. 2021. 
  19. ^ „Iskusni Lešić ponovo Igos”. igokea.rs. 13. 3. 2024. Приступљено 6. 6. 2024. 
  20. ^ „Велико појачање на Црвеном крсту: Стигао Сава Лешић”. meridiansport.rs. 28. 8. 2024. Приступљено 12. 10. 2024. 
  21. ^ „Košarkaška reprezentacija Srbije odbranila zlato na Univerzijadi!”. Kapiten.rs. 22. 8. 2011. Архивирано из оригинала 23. 05. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2012. 
  22. ^ „Lešić: Dečački san – sa kumom Bjelicom u reprezentaciji”. basketballsphere.com. 21. 11. 2017. Приступљено 6. 4. 2020. [мртва веза]
  23. ^ „Orlovi protiv Gruzije, Sava Lešić debituje u 30. godini, hoće li „Pionir” biti pun (ponedeljak, 20 časova)”. zurnal.rs. 27. 11. 2017. Приступљено 6. 4. 2020. 
  24. ^ „Serbia - Georgia 105:87”. FIBA. 27. 11. 2017. Приступљено 6. 4. 2020. 
  25. ^ „Đorđević odredio 12 igrača za duele sa Nemačkom i Austrijom”. sportskacentrala.com. 23. 2. 2018. Приступљено 6. 4. 2020. 
  26. ^ „Germany - Serbia 79:74”. FIBA. 22. 2. 2018. Приступљено 6. 4. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сава_Лешић&oldid=28753203”